Kardinali o tome kakav novi papa treba da bude: "Može da bude autsajder, treba da vrati crkvu katolicima"

To su neka od različitih mišljenja katoličkih kardinala koji se svakodnevno sastaju do konklave, na kojoj će početkom maja biti izabran novi papa, prenose mediji.

Bivši šef rimskog biroa za Katoličku novinsku službu Džon Tavis, koji je pratio mandate trojice prethodnih papa, kazao je da je papa Franja, koji je preminuo 21. aprila, usmerio pažnju katoličke crkve na spoljašnji svet, a da će neki kardinali sada biti u iskušenju da izaberu insajdera, nekoga sa veštinama da pažljivije i tiše upravlja crkvenim poslovima nego što je to činio prethodni papa, preneo je Rojters.

Nemački kardinal Rajnhard Marks, jedan od vodećih katoličkih prelata u Evropi i nekadašnji viši savetnik pape Franje, rekao je da kardinali koji će se sastati na tajnoj konklavi da izaberu njegovog naslednika neće tražiti "funkcionera".

Kardinali nisu saglasni

"Ne treba nam menadžer. Ono što je suštinski jeste da to bude hrabra osoba... Ljudi širom sveta treba da budu utešeni, uzdignuti", rekao je Marks novinarima.

Drugi kardinali su izrazili oštro neslaganje sa takvim izjavama.

"Moramo da vratimo crkvu katolicima", rekao je italijanski kardinal Kamilo Ruini za list Korijere dela Sera.

Ruini (94), koji je prestar da bi ušao u konklavu, rekao je da se "ponekad činilo da papa Franja favorizuje one koji su udaljeni od katoličke crkve, 'na račun' pobožnih vernika".

Drugi tvrde da je upravo papa koji je više menadžerski nastrojen potreban u ovom trenutku, da bi se rešili finansijski problemi katoličke crkve, koji uključuju sve veći budžetski deficit i rastuće obaveze za njen penzioni fond.

Pripreme za konklavu

Kardinali se sastaju svakodnevno ove nedelje kako bi razgovarali o opštim pitanjima sa kojima se suočava katolička crkva od 1,4 milijarde članova, pre nego što oni mlađi od 80 godina uđu u konklavu 7. maja, a na takozvanim "opštim kongregacijama" mogu da u obraćanjima iznesu svoju viziju budućnosti vođenja crkve.

Foto: AP/Andreea Alexandru

Papa Franja (89), koji je preminuo 21. aprila, veliki deo svog papstva usmerio je na obilazak zemalja gde katolička crkva nije tradicionalno jaka, a mnoga od njegovih 47 putovanja u inostranstvo bila su u zemljama sa malim procentom katoličkog stanovništva, kao što su Južni Sudan, Irak i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je posebno bio posvećen katoličko-muslimanskom dijalogu.

Papa Franja nikada nije bio vatikanski zvaničnik, umesto toga, proveo je decenije u lokalnoj službi, i izabran je kao prvi papa iz Argentine, i Južne Amerike.

Komentari (0)