(VIDEO) "Uvek zauzimaju pobedničku stranu": Hoće li Rumunija na izborima napraviti oštar zaokret udesno
Rumunija bira presednika. Izbori se održavaju drugi put, pola godine od kada su prethodni poništeni i na kojima je pobedio Kalin Đorđesku. U trci za predsednika Rumunije je 11 kandidata. Do 13 sati je glasalo tri miliona ljudi, odnosno 25 odsto ukupnog biračkog tela.
Borba za ulazak u drugi krug vodi se između nekoliko najistaknutijih imena.
Sudeći po anketama, najbolje izglede ima Đorđe Simion, lider krajnje desne stranke "Savez za uniju Rumuna", poznat po nacionalističkoj retorici, protivljenju pomoći Ukrajini i otvorenoj kritici Evropske unije i NATO.
Nasuprot njemu je konzervativno-liberalni gradonačelnik Bukurešta Niksor Dan, simbol proevropske opcije.
Tu je i Krin Antonesku, kandidat velike centrističke koalicije koji računa na podršku tradicionalnog biračkog tela.
Izlaznost na ponovljenim predsedničkim izborima u Rumuniji sat vremena pre zatvaranja birališta premašila je 50 odsto, a svoje biračko pravo iskoristilo je više od devet miliona, od približno 18 miliona birača sa pravom glasa.
U Rumuniji se u nedelju održavaju predsednički izbori, drugi put za pet meseci - jer su prvi poništeni. Favorit je opet jedan proruski desničarski ekstremista, Đorđe Simion, a rivali su mu Krin Antonesku i Nikušor Dan.
Među kandidatima je i Elena Laskoni, gradonačelnica Kampulunga, poznata po borbi protiv korupcije i protivkandidatkinja Kalina Đorđeskua u izborima u novembru.
"Sukob Zapada sa Zapadom"
Pukovnik u penziji, sociolog Ilija Kajtez je za Newsmax Balkans istakao da ovi izbori imaju jako značenje, ali on smatra da je to značenje pre svega simbolično zato što, prema njegovom shvatanju, tu postoji sukob "zapada sa zapadom".
Pod tim se podrazumeva sukob Donalda Trampa i suverenističke struje na čijem je čelu Tramp, koji je zaštitnik svih tradicionalnih, konzervativnih ideja, ideja porodice, nacije, države, braka, dakle sve one crkve tradicionalne vrednosti, i sa druge strane se nalaze ostaci neoliberalnih, neobajdenovskih struktura u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj.
"Dakle, ovde ćemo videti gde i na koju stranu počinje taj tas da polako prevaže. Najzanimljivije će biti u drugom krugu koji će takođe biti sigurno vrlo tesan. Rumuni su kao narod podeljeni", napomenuo je Kajtez.
Prema njegovim rečima, strah koji imaju Rumuni je opravdan.
"Biti Rumun znači imati u vidu opasnosti koje vrebaju rumunski narod, naciju i vojsku ukoliko dođe do zaoštravanja sukoba preko Ukrajine sa Rusijom, zato što su oni prva linija odbrane. Tu NATO formira najveću NATO bazu koja je moćnija i snažnija od Rajmštajna. To u prevodu znači nekome, ne daj Bože, zaostalom sukobu, Rumunije nema", naglasio je naš sagovornik u emisiji "Presek".
Istakao je da su Rumuni svesni opasnosti da od Brisela, Londona, Pariza, Berlina bivaju gurani u prvu liniju odbrane.
"Predizborna obećanja niko ne shvata previše ozbiljno"
Jedan od kandidata koji važi za favorita na izborima Đorđe Simion je tokom predizborne kampanje isticao da se zalaže za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine što uključuje i delove Bugarske i delove Moldavije i Ukrajine.
Sagovornik Newsmax Balkans rekao je da je i Tramp je davao mnogo različitih predizbornih obećanja, ali da to nisu ona obećanja kojih se pobednik mora striktno pridržavati.
Foto: Tanjug/AP/Vadim Ghirda
"Niko to ne uzima previše ozbiljno. Dakle, on ide na emocije, on ide na tradicije, on ide na, uslovno, neku veliku Rumuniju ili Rumuniju na nekim prirodnim granicama. To je u redu i naravno da će Bugarska, Moldavija, Ukrajina da reaguju kako reaguju. To je isto prirodno. Ali ja ovde vidim njegovo nastojanje da bude neka nova Mađarska, neka nova Slovačka i da se tu stvori jedan front protiv Brisela, zato što mnoge članice koje su na obodu Evropske unije, koje su malobrojnije, koje su došle kasnije, koje su došle iz istočnog bloka, nisu zadovoljne ponašanjem Brisela i onim, da kažem, transformisanjem ukrajinskog rata, od koga je Tramp ovih dana na jedan, rekao bih, jako elegantan način počeo da pere ruke", objasnio je Kajtez.
Kako je istakao, Rumuni su kao narod, za razliku od Srba, uvek bili mnogo senzibilniji kada su u pitanju ratni sukobi.
"Mi smo ulazili u našoj istoriji u ratove sa četiri imperije koje su bile u zenitu. Rumuni nisu učestvovali ni u jednom ratu, osim tamo gde su ih prisilili, dakle, nacisti da moraju da idu protiv Sovjetskog saveza. Dakle, oni uvek uzimaju takozvanu pobedničku stranu, nisu preterano raspoloženi da izigravaju neke junake, heroje", podvukao je Kajtez.
Na koju stranu će Rumuni stati?
On je mišljenja da racionalnost rumunskog naroda građanima govori da ne treba da učestvuju u bici koja nije njihova.
"Ja da sam Rumun, ne bih uopšte imao dilemu da ne glasam za Simiona, zato što glasa se za onu stranu na čijoj su sada strani i Tramp i Putin i Si. Pa ili ima jača strana ili bolja strana? Ima li dobitnija strana od te? Ako su Tramp i Putin u dogovoru, tad je Rumunija sigurno zaštićena", istakao je.
Foto: Tanjug/AP/Andreea Alexandru
Sa druge strane, kako je naveo, ako se Tramp izvlači, a Ukrajinci na čelu sa Zelenskim i eurofanaticima iz Brisela forsiraju rat koji je već izgubljen, tu Rumunija može da, ni kriva ni dužna, mnogo postrada.
"Dakle, ako nekom moraju da se zamere, bolje da se zamere kao Orban i Fico Briselu, koji je u padu, nego ovim centrima moći plus Si. Ja mislim da taj neki racionalizam koji Rumuni uvek imaju, i treba podsetiti, mi sa Rumunima imamo neverovatno dobre odnose, to su jedan od druga dva naroda su Rusi i Grci s kojima nikad nismo ratovali, i mi rumunskom narodu koji je za nas bratski narod, pravoslavni narod, želimo da izabere najbolje, a meni se čini da izbor Simiona će u stvari biti izbor za mir, a ne za potpaljivanje rata", zaključio je Kajtez.
Newsmax se bavi temama, a ne pukim prenošenjem informacija. Informišemo, ali želimo i da objasnimo, analiziramo, istražimo. Osvrnućemo se na izazove i prilike s kojima se suočavamo, analizirajući kako se aktuelna dešavanja reflektuju na naš svakodnevni život. Kroz razgovore sa stručnjacima i akterima iz različitih oblasti, pružićemo dublji uvid u važne teme koje se tiču politike, ekonomije, obrazovanja i društvene pravde. Pridružite nam se u ovoj analizi i saznajte više o pitanjima koja su važna za sve nas.
vesti
13:00
EXPO 2027 (R)
Kroz epizode EXPO 2027, prikazujemo inovacije, naučna dostignuća, kulturnu i sportsku razmenu, kao i jedinstvene paviljone koje će posetioci imati priliku da vide.
dokumentarni
13:30
STAV DANA (R)
Šta roditeljima donosi novi Zakon o radu? Resorno ministarstvo najavilo je mnoge mere u borbi protiv tzv. demografske zime, a jedna od najvažnijih novina jeste da bi porodiljsko odsustvo uskoro moglo da bude produženo. Kada možemo očekivati da ovako lepe vesti i praktično budu primenjene u praksi? U kojoj je fazi priprema novog Zakona o radu i kakva ćemo iskustva u našem zakonodavstvu primeniti posle učešća u takozvanom "twining" projektu koji sprovodimo sa partnerskim zemljama- Grčkom, Slovenijom, Švedskom i Francuskom? Gost Stava dana je Danijel Igrec, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
specijal
14:00
PERSPEKTIVA
Nove napredne tehnologije u dermatologiji omogućavaju odlične rezultate kod lečenja opekotina, povreda i kožnih bolesti. Laseri i biološka terapija mogu ozbiljno popraviti stanje kože, sto daje nadu i desetinama preživelih iz kočanske tragedije da njihove rane mogu zaceliti. Da li makedonski zdravstveni sistem može pronaći sredstva za ovu vrsta lečenja? Kako reformisati taj isti sistem da bi postao brži, efikasniji i pritom finansijski održiv? Da li se mogu uzeti u obzir iskustva iz regiona, pre svega iz Srbije? Odgovore na ova pitanja u Perspektivi vam daje dr Stefan Vasileski, specijalizant na Dermatološkoj klinici u Skoplju, sa ogromnim iskustvom u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i u najpoznatijim zdravstvenm institucijama u Evropi i šire.
specijal
15:00
INFORMATIVNA EMISIJA-PRESEK
Newsmax se bavi temama, a ne pukim prenošenjem informacija. Informišemo, ali želimo i da objasnimo, analiziramo, istražimo. Osvrnućemo se na izazove i prilike s kojima se suočavamo, analizirajući kako se aktuelna dešavanja reflektuju na naš svakodnevni život. Kroz razgovore sa stručnjacima i akterima iz različitih oblasti, pružićemo dublji uvid u važne teme koje se tiču politike, ekonomije, obrazovanja i društvene pravde. Pridružite nam se u ovoj analizi i saznajte više o pitanjima koja su važna za sve nas.
vesti
15:30
TRAŽIM REČ
Šta će biti posledica dečje traume, ako se ne prepozna na vreme? Da li „tiha deca“ nose najteže traume? Koliko zakon štiti žrtvu i sprečava ponovno preživljavanje traume? Koje rečenice odraslih najčešće nesvesno produbljuju traumu deteta? Za emisiju „Tražim reč“ govore psihoterapeut Snežana Andjelić, advokatica Aleksandra Milošević, predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić, Jelena Pavićević autor platforme „Snažno kroz razvod“, Dragan Gračanin Centar za integraciju Roma, Milena Kostić autorka platforme „Mama iz magareće klupe“ i Milica Mitrović iz institucije SOS Dečija sela.
5G mreža u Srbiji startuje u prvoj nedelji decembra, donoseći brži internet i razvoj veštačke inteligencije najavio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv muškarca (62) zbog postojanja osnova sumnje da je od neutvrđenog perioda do jula 2025. zloupotrebom ovlašćenja izvršio obljubu koja je za posledicu imala trudnoću maloletne oštećene, koja mu je poverena radi vaspitavanja, staranja i nege.
U Zaječaru je jedna starija osoba stradala, pet je prevezeno u Zdravstveni centar, dok je dve zbrinuo Centar za socijalni rad, nakon požara koji je u sredu predveče zahvatio kuću u Šavničkoj ulici broj 10. Policija je uhapsila vlasnicu objekta koji nije imao potrebne dozvole za rad.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Deo interne saobraćajnice u okviru Centra izvrsnosti u Kragujevcu obrušio se i tom prilikom niko nije povređen. Do obrušavanja je došlo nakon što se srušio potporni zid koji deli prostor Centra izvrsnosti od gradilišta nove stambene zgrade, javlja reporter Tanjuga.
Evropska vazduhoplovna korporacija Erbas obavestila je avio-kompanije da bi hitne popravke nekih od aviona A320 zbog greške u softveru mogle da se obave brže nego što se prvobitno mislilo, potvrdili su izvori iz te korporacije. Kompanije Viz Er i Er Frans obnavljaju letove.
Mnogobrojne avio-kompanije uključujući IziDžet, Britiš ervejz, Er Lingus, Lufthansa, Amerikan erlajns, Delta i Viz er, pogođene su softevrskim problemom aviona serije A320 kompanije Erbas, dok određene kompanije poput kolumbijske Avianse privremeno obustavljaju prodaju karata zbog ažuriranja.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da poništava sve naloge i dokumente koje je bivši američki predsednik Džozef Bajden potpisao autopenom, mehaničkim uređajem koji reprodukuje potpis.
Bugarin Bojan Ivanov, koji je proglašen mrtvim 2013. godine, pronađen je živ u bugarskom nacionalnom parku Pirin nakon više od 10 godina, a ispostavilo se da je neko vreme čuvao ovce na planinama u Grčkoj, a zatim lutao šumama kroz Bugarsku i Grčku.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razgovarao je prošle nedelje telefonom s predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom o mogućem sastanku u SAD, piše Njujork tajms (NYT) pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.
Neuobičajeno rana epidemija slučajeva ptičjeg gripa kod velikog broja divljih ptica i živinarskih farmi širom Evrope i Severne Amerike izaziva zabrinutost zbog ponavljanja prethodnih kriza koje su dovele do masovnog ubijanja živine i povećanja cena hrane.
Vašington je Moskvi dostavio detalje svog mirovnog plana koji je ažuriran nakon konsultacija Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine u Ženevi, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da Moskva polazi od toga da u ovom trenutku pregovore o ukrajinskom pitanju vodi samo sa SAD.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da će tu zemlju na pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama o mirovnom planu za okončanje rata sa Rusijom predstavljati načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Andrej Gnatov i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov.
Komentari (0)