Verski analitičar o favoritima za tron Svetog Petra: Ko ima najveće šanse da postane novi papa

Teško je reći ko će biti novi papa, kaže za portal Newsmax Balkans verski analitičar Draško Đenović, dodajući da to niko ne može sa sigurnošću da tvrdi.

"Kardinal Parolin jeste možda najlogičniji izbor, jer je čovek iz sistema. Međutim, Vatikan ne funkcioniše baš na taj način", ukazuje naš sagovornik.

Napominje da je od presudnog značaja da li katolička crkva želi liberalnog ili konzervativnog poglavara.

Foto: AP/Hussein Malla

"To je, sasvim sigurno, najbitniji kriterijum po pitanju kontinuiteta sa nasleđem pape Franje. Sledeći kriterijum koji je u igri jeste starost, u smislu da li Vatikan pretenduje da izabere nekog ko je pri kraju svog života ili nekog ko bi mogao da bude papa u narednih bar 20 godina. Tek nakon ovih kriterijuma dolazi na red geografsko poreklo, pa s tim u vezi je sasvim osnovano da među favoritima budu i sveštenici iz Azije i Afrike", kaže Đenović.

O mogućim pretendentima na tron Svetog Petra, napominje verski analitičar, nezahvalno je pričati, ali Đenović smatra da svaki sveštenik koji se u poslednje vreme pominje u medijima zavređuje da se o njemu spekuliše na taj način.

"Neko kaže da bi trebalo ponovo da bude Italjan i u tom kontekstu se pominje Pjetro Parolin, koji je već dugo državni sekretar Vatikana i kardinal blizak papi Franji. To je sve u redu, ali i papa Franja je bio porekom Italjan, otac mu je bio Italjan koji se preselio u Argentinu. Neki pominju mađarskog kardinala Petera Erdoa, koji je prilično konzervativan i koji bi mogao da bude rešenje za sve one katoličke sveštenike kojima je dosta Franjinog liberalizma i reformizma", napomenuo je Đenović.

Dodao je i da mnogi smatraju da bi novi papa po prvi put mogao da bude Afroamerikanac, s obzirom na to da je katolička crkva u Africi veoma živa i raste.

Printscreen: Tanjug

"Slično je i sa Azijom, pa ne čudi što je jedan od favorita i filipinski sveštenik Luis Antonio Tagle. Tamo je takođe velika brojnost vernika, i ne samo brojnost, nego je značajna i starosna struktura. Među katoličkim Azijatima najviše je izuzetno mladih vernika. S te strane su šanse i tog sveštenika velike, jer je starosna struktura katoličkih vernika u Evropi prilično stara", objasnio je Đenović.

"Mlad i energičan"

U izboru pape, dodaje, starost sveštenika igra "važnu ulogu".

"Možda crkva bude htela da novi papa bude mlad i energičan, pa će biti izabran neko od mlađih kardinala koji može da bude na tronu najmanje 20 godina. To se, recimo, desilo sa Jovanom Pavlom II, koji je mlad izabran za papu, ali koji je tokom svog pontifikata preživeo i atentat, posle ga je stigla Parkinsonova bolest, ali je on nastavio da obavlja svoju dužnost bez obzira na sve, nije se povukao. Znalo se, recimo, kad je on umro da će glavni kandidat da bude Benedikt 16. Ali, s druge strane, kad je biran Jovan Pavle I, a to je papa koji je bio svega 33 dana u pontifikatu, njega je zamenio Jovan Pavle II koji se tada nigde nije pominjao kao favorit za novog poglavara. On je samo jednostavno isplivao nakon smrti Jovana Pavla I i onda bio na čelu crkve skoro 30 godina", podsetio je analitičar.

I Nemet ima svoju šansu

U skladu sa neizvesnošću koje nosi konklava Đenović kaže da neće biti iznenađenje ako i neko od "autsajdera" bude proglašen za papu, poput beogradskog nadbiskupa Ladislava Nemeta.

Foto: ATAImages/F.S.

"I totalni 'autsajderi' apsolutno mogu imati šanse za mesto novog pape, toliko da se može desiti da nećemo moći ni na Guglu da nađemo informacije o njemu. Teoretski, novi papa može biti i beogradski nadbiskup, kardinal Nemet. On bi u izvesnom smislu bio nastavak onoga što je uradio papa Franja, mada sam siguran da se to ne bi dopalo našim komšijama Hrvatima, s obzirom da je Nemet za kratko vreme raščistio hrvatski lobi u Beogradskoj nadbiskupiji. On bi sa svojih 69 godina mogao da bude papa još nekih dvadesetak godina, tako da i Nemet ima svoje teoretske šanse za pontifikat", zaključio je Đenović.

Komentari (0)