Evropa obeležava 80 godina od Dana pobede, prvi put ga Nemačka proglasila kao državni praznik

Kapitulacija Nemačke stupila je na snagu 8. maja 1945. u 23.01 po srednjeevropskom vremenu, što je po moskovskom vremenu već bio 9. maj, pa Rusija, ali i druge zemlje među kojima je i Srbija, Dan pobede zvanično obeležavaju 9. maja.

U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron položiće venac kod spomenika Šarlu de Golu, zatim će prošetati Jelisejskim poljima do Trijumfalne kapije, gde će zapaliti plamen na grobu Neznanog junaka i održati govor o "vrednostima koje su pobedile 1945. godine", preneo je Gardijan.

Svečanosti će uključiti i minut ćutanja, vojni orkestar iz šest zemalja, paradu i prelet borbenih aviona.

Prvi put, i Nemačka je Dan pobede proglasila državnim praznikom.

Novi kancelar Fridrih Merc prisustvovaće ceremoniji u Berlinu, uključujući parastos u ratom oštećenoj crkvi i centralnu proslavu u Bundestagu.

Evropa se suočava sa relanošuću da ne može da računa na podršku SAD

Svečanosti širom zemlje uključuju izložbe, svedočenja preživelih, javne diskusije i umetničke performanse.

U pozadini obeležavanja Dana pobede, piše Gardijan, Evropa se suočava sa realnošću da više ne može da računa na podršku SAD u meri u kojoj je to činila decenijama.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

Gosti Stava dana o Vučićevom prisustvu Danu pobede u Moskvi: Lopandić smatra da je taj potez štetan, Samardžija da nije

Da li će učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića na proslavi Dana pobede u Moskvi biti loše protumačeno? Diplomata Duško Lopandić smatra da je to štetan potez za zemlju, dok bivši dopisnik Politike iz Moskve Slobodan Samardžija smatra da Srbija neće trpeti posledice zbog toga.

20:59Pre 339 d17.04.2025.

Autor

SVET

Lavrov: Sramotno što su pojedine evropske zemlje zatvorile svoj vazdušni prostor putnicima za Moskvu

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je sramotno što su pojedine evropske zemlje zatvorile svoj vazdušni prostor za lidere svetskih zemalja koji su leteli u Moskvu kako bi prisustvovali na svečanostima povodom 80. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata.

23:18Pre 319 d07.05.2025.

Autor

Predsednik SAD Donald Tramp u poslednje vreme vodi politiku koju Brisel vidi kao sve popustljiviju prema Rusiji, ističe pomenuta medijska kuća. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da: "Zapad, kakvog smo znali, više ne postoji".

Zbog pogoršane bezbednosne situacije, evropske zemlje značajno povećavaju izdvajanja za odbranu. Francuska je podigla vojni budžet na 3,5 odsto BDP-a. Slične poteze povukle su Belgija, Danska, Finska, Poljska, Češka, baltičke zemlje i Mađarska i Slovačka.

Vojna parada na moskovskom Crvenom trgu

Podsetimo, u Rusiji je težište na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu, a centralni događaj i ove godine je vojna parada na moskovskom Crvenom trgu.

Među 20-ak najavljenih lidera paradi će prisustvivati kineski predsednik Si Đinping i brazilski predsednik Luiz Injasio Lula da Silva, kao i predsednici zemalja tradicionalno savezničkih Rusiji, poput Kazahstana, Belorusije, Jermenije, Azerbejdžana, Kube i Venecuele.

Zbog ruske agresije na Ukrajinu lideri EU bojkotuju proslavu, s izuzetkom slovačkog premijera Roberta Fica.

Iz regiona na proslavu Dana pobede u Moskvu je, uprkos kritikama iz Brisela, došao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a prisustvo je najavio i predsednik jednog BiH entiteta, Republike Srpske Milorad Dodik.

U Drugom svetskom ratu poginulo do 70 miliona ljudi

Drugi svetski rat završen je konačno tek kapitulacijom Japana 2. septembra 1945. odnosno pobedom SAD na Pacifiku.

Rat je započeo napadom nacističke Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine. Bio je to najrazorniji rat koji ljudska istorija poznaje, upotrebljeno je i atomsko oružje, kako bi Japan bio primoran na kapitulaciju.

Doktrina nacizma, duboko rasistička, donela je posebnu dimenziju užasu Drugog svetskog rata. Koncept "konačnog rešenja" koji su nacisti osmislili, što je podrazumevalo uništenje Jevreja, odneo je oko šest miliona jevrejskih života.

Poimence je popisano četiri miliona žrtava. Prema podacima koje je zvanični Beograd izneo tokom procesa nacističkim zločincima u Nirnbergu, ukupni gubici Jugoslavije su procenjeni na 1.706.000 ljudi.

Ukupno, tokom Drugog svetskog rata, poginulo je oko 60 miliona, a možda i do 70 miliona ljudi među njima su oko 20 miliona bili vojnici.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)