Albanija bira novi parlament: Glasalo nešto više od trećine birača, Edi Rama želi četvrti uzastopni mandat

Kako Albanian post piše, na više biračkih mesta tokom dana su uočene nepravilnosti, zbog čega je i nekoliko osoba privedeno

U sedam časova u Albaniji zvanično su otvorena biračka mesta za parlamentarne izbore u toj zemlji, preneli su albanski mediji.

Ukupno 3,7 miliona albanskih građana ima pravo glasa, a u glasanju će prvi put učestvovati i dijaspora.

Albanian post navodi da će iz inostranstva glasati oko 245 hiljada birača, da će se prema glasačkim kutijama po prvi put uputiti oko 114 hiljada birača i da će 1.081 biraču biti zabranjeno glasanje.

Ukupno 2.046 kandidata, odnosno 186 kandidata iz svake izborne jedinice, takmiči se za 140 mesta u parlamentu.

Opozicija je podeljena, sa Demokratskom partijom (DP) kao drugom najjačom političkom snagom, uz niz manjih partija i pokreta.

Kampanja zasnovana na pristupanju EU

Predstojeće glasanje se smatra odlučujućim trenutkom za demokratski put Albanije, njenu posvećenost borbi protiv korupcije i dugogodišnju težnju ka članstvu u EU, prenosi Dojče vele (DW).

Kampanja je bila zasnovana na evropskim integracijama Socijalistička partija pokrenula je svoju izbornu kampanju 12. aprila u podne, u simboličnom trenutku.

Početni događaj na Trgu Skenderbeg imao je binu osmišljenu tako da podseća na zastavu EU sa 12 zvezdica, ističući glavnu poruku partije - da je evropska integracija njen osnovni politički cilj. Slogan kampanje partije "Albanija 2030. u EU", dodatno je potvrdio tu poruku, navodi DW.

Foto: Tanjug/AP/Vlasov Sulaj

"Samo mi držimo evropsku budućnost Albanije u svojim rukama", izjavio je albanski premijer, pozivajući glasače da podrže SP, koju opisuje kao jedinu političku snagu sposobnu da ostvari članstvo u EU.

Međutim, politički analitičari tvrde da je članstvo u EU prvenstveno tehnički proces zasnovan na ispunjavanju konkretnih kriterijuma koje postavlja Brisel, a koji prevazilaze političke slogane i zahtevaju održive institucionlne reforme.

Podeljena opozicija sada ujedinjena

"Ovo je najjača koalicija koju je Albanija videla u poslednje 32 godine", izjavio je u martu Salji Beriša, bivši premijer i lider Demokratske partije, predstavljajući Alijansu za veličanstvenu Albaniju - savez opozicionih partija.

U pokušaju da pridobije poverenje birača 11. maja, ova alijansa obećava poboljšanje životnog standarda građana, sa predlozima poput povećanja prosečne plate na 1.200 evra i rasta penzija za 20 odsto.

Foto: Tanjug/AP/Vlasov Sulaj

Međutim, 12 godina u opoziciji i brojne podele unutar DP ostavile su trag, dodaje DW.

Iako je Berišino puštanje iz kućnog pritvora, nakon što je albansko pravosuđe protiv njega podiglo optužnicu za korupciju, kratkoročno revitalizovalo bazu DP, bivši premijer ostaje pod istragom u zemlji i pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog korupcije i podrivanja demokratije, što ograničava njegov kredibilitet na međunarodnoj sceni.

Berišin saveznik Iljir Meta, bivši predsednik i lider Partije slobode, ostaje u pritvoru nakon što je uhapšen 2024. godine pod optužbama za korupciju i pranje novca. Beriša je više puta tokom kampanje govorio je da će, ukoliko dođe na vlast, Albanija izaći iz Otvorenog Balkana, inicijative čiji su protagonisti albanski premijer Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer je kako tvrdi, ta inicijativa nanela štetu lokalnim preduzetnicima, posebno poljoprivrednicima, u neravnopravnoj konkurenciji sa trgovcima iz drugih zemalja, prenosi Balkan veb.

U političkom pejzažu u kom već dugo dominiraju SP i DP, nekoliko novih stranaka ušlo je u trku, nadajući se da će ponuditi reformsku alternativu.

Među osam partija i tri koalicije, koliko ih učestvuje na sutrašnjim izborima, nalaze se i Pokret Zajedno, levičarski pokret sa korenima u građanskom aktivizmu, stranka Prilika, koju predvodi preduzetnik i bivši poslanik Agron Šehaj, stranka Albanija može, stranka Otadžbina, Evroatlantska koalicija, koalicija Prava za razvoj, Socijaldemokratska partija, Albanska nacionalna alijansa i Alijansa nova Albanija.

Promene izbornog zakona

Nedavne izmene izbornog zakona uvele su oblik preferencijalnog glasanja, koji omogućava biračima da iskažu preferenciju za kandidate unutar liste neke partije. Međutim, ostaje jedno ključno ograničenje: jedna trećina svake liste je zatvorena, što znači da rangiranje kandidata u tom delu određuju lideri partija i da birači to ne mogu promeniti.

Ukratko, ti kandidati imaju sigurne mandate.

Politički analitičari tvrde da ono što izgleda kao otvaranje prema biračima zapravo predstavlja mehanizam koji jača kontrolu partijskog rukovodstva i ograničava pravu konkurenciju.

Komentari (0)