Koliko evropska vojna industrija zavisi od kritičnih minerala?

Trka za kritičnim mineralima sve više postaje deo savremenog geopolitičkog nadmetanja, pogtovo kada je u pitanju rivalstvo između SAD i Kine.

Evropa se nalazi u procepu između ove dve velike sile, a dodatne izazove za politički i ekonomskim opstanak EU čine i ruska invazija na Ukrajinu i Trampova kolebljivost po pitanju privrženosti odbrani Evrope kroz NATO.

Nedostatak političkog jednistva kao i preterana zavisnost od spoljnih faktora naterali su Evropu da se "otrezni" u poslednjem momentu i otopočne proces konsolidacije u jedinstvenu vojno-političku i ekonomsku silu.

U tom kontekstu kritične sirovine su ključni faktor u budućem nadmetanju sila zato što predstavljaju materijalnu osnovu za sve napredne tehnologije: od baterija i poluprovodnika do radara, satelita i dronova.

Evropa decenijama prepustila lance snabdevanja drugima

Onaj ko kontroliše njihove lance snabdevanja kontroliše i tehnološku, ekonomsku i vojnu moć 21. veka.

Evropska unija je formalno priznala ovu novu realnost kroz Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act), koji do 2030. postavlja veoma konkretne ciljeve: najmanje deset odsto godišnje potrošnje strateških sirovina mora da se vadi unutar EU, 40 odsto da se prerađuje u EU, a najmanje 15-25 odsto da dolazi iz reciklaže, uz ograničenje da ne više od 65 odsto potrošnje dolazi iz jedne treće zemlje.

Ovi brojevi nisu tehnokratski detalji, već predstavljaju odgovor na činjenicu da je Evropa decenijama prepustila lance snabdevanja drugima, dok je sama gradila sofisticirane industrije i odbrambene sisteme na temeljima koje ne kontroliše.

U isto vreme, kineska dominacija je brutalno jasna.

Kina danas kontroliše oko 65 odsto globalno obrađenog litijuma i blizu 90 odsto kritičnih sirovina koje su ključne za baterije u električnim vozilima, vetrogeneratorima i vojnim radarima.

Evropski zvaničnici otvoreno priznaju da je EU "praktično 100 odsto zavisna od Kine" za uvoz sirovina, iako se deo uvoza formalno vodi kroz posrednike poput Malezije ili Rusije.

Naoružavanje Evrope do 2030. godine

Uporedo sa donošenjem Zakona o kritičkim sirovinama, EU je takođe otpočela proces konsolidacije namenske industrije kako bi smanjila zavisnost od američke pomoći i ispunila ciljeve povećanja vojnog izdavanja na 3,5 odsto BDP do 2030. godine.

U cilju toga, Evropska komisija je u martu 2025. godine pokrenula inicijativu Readiness 2030, takođe poznatu i kao REARM Europe.

Planira se izdvajanje 800 milijardi evra za vojnu tehnologiju i naoružanje uz 150 milijardi evra kredita od Evropske investicione banke za zajedničke odbrambene projekte.

Kako bi ovaj projekat bio uspešan, a evropska namenska industrija postala konkurentna američkim i kineskim tehnologijama, neophodno je obezbediti nezavisan lanac snabdevanja sirovinama koje su ključni za proizvodnju savremenog naoružanja.

Foto: Envato

Zbog toga litijum, neodimijum, galijum, titanijum i ostali kritični minerali postaju stub evropske bezbednosti. Litijum je u odbrambenom smislu nova vrsta "municije".

Umesto da snabdevanje gorivom određuje tempo operacija, sada su to baterije visokog kapaciteta koje napajaju dronove, autonomna kopnena vozila, podvodne dronove i senzorske mreže.

Pored dronova, litijumske baterije se koriste i u podmornicama, avionima i satelitima.

Osim same energije u borbenim mašinama, one se koriste i za komunikacione mreže, navigacione GPS sisteme, radarske senzore i noćno osvetljenje.

Pored toga, ključna komponenta litijumskih baterija je grafit koji služi kao anoda i omogućava skladištenje i oslobađanje litijumovih jona tokom ciklusa punjenja i pražnjenja.

Kineska dominacija u preradi litijuma znači da svaka evropska odluka o širenju autonomnih besposadnih sistema ili elektrifikaciji vojnih platformi u praksi zavisi od sposobnosti EU da obezbedi sopstveni pristup litijumu i katodnim materijalima.

Kina proizvodi i prerađuje više od 90 odsto svetskih magneta

Uz to, Kina je trenutno najveći snadbevač grafitom i čini preko 75 odsto svetskog tržišta kada je u pitanju proizvodnja i preko 90 odsto kada je reč o preradi.

Kineska kontrola prerade stvara kritično usko grlo koje ograničava sposobnost Evrope da razvije sopstvene lance snabdevanja baterijama, uprkos naporima da se obezbede drugi materijali poput litijuma.

Pored toga, Kina danas proizvodi i prerađuje preko 90 odsto svetskih magneta koji se ugrađuju u motore bespilotnih letelica, precizno navođene municije, radarskih antena i naprednih sonara. Bez tih magneta, evropske armije mogu da naruče koliko god žele dronova ili radara, ali njihova performansa i pouzdanost biće ograničene materijalnom realnošću.

REARM Europe upravo tu interveniše: cilj je da se bar deo tog lanca, od rudarstva do proizvodnje, izmesti u Evropu. To pokazuje i otvaranje prve velike fabrike magneta od RZE u Estoniji, koja će imati kapacitet od nekoliko hiljada tona godišnje, u trenutku kada EU i dalje uvozi oko 98% magneta iz Kine.

Minerali i napredne vojne tehnologije

Dok Zakon o kritičnim mineralima postavlja ciljeve proizvodnje i prerade, REARM Europe može da se razume kao njegova "produžena ruka" u domenu bezbednosti i odbrane. Suština je da se kritične sirovine posmatraju ne samo kao energetski i industrijski resurs, već kao faktor borbene spremnosti i otpornosti.

Jedan od ključnih motiva za projekat je i procena da će EU morati da izdvoji preko 10 milijardi evra samo da bi postigla minimalne ciljeve u istraživanju, rudarstvu i reciklaži, a ukupne investicije, zajedno sa privatnim sektorom, mogle bi da pređu i 100 milijardi.

Politička logika je jasna: evropsko naoružavanje nema smisla ako EU ostane strukturalno zavisna od Kine za materijale koji u tim sistemima čine "nevidljivu kičmu".

Povećanje budžeta za odbranu, masovna kupovina municije, razvoj novih PVO sistema, dronova i senzorske infrastrukture su deo šire strategije Evrope da poveže industrijsku politiku, klimatske ciljeve i rastuću potrebu za odbranom u jednu koherentnu strategiju.

Francuska kompanija Thales Group evropski lider u odbrambenoj elektronici 

Litijumske baterije proizvode triput više energije od tradicionalnih i traju nekoliko godina duže, a pored toga ne zagađuju okolinu jer ne sadrže živu, olovo i druge teške metale.

Na taj način bi i nezavisni lanac snabdevanja litijumom bio bio u skladu i sa održivim ciljevima i zelenom tranzicijom EU jer bi umanjio negativan uticaj teške industrije na okolinu.

Kada se priča o kritičnim sirovinama stavi u kontekst konkretnih proizvoda, postaje jasnije kako ovi materijali direktno utiču na evropske vojne kapacitete.

Francuska kompanija Thales Group je evropski lider u odbrambenoj elektronici i globalni broj jedan u radarima i sonarima, a njihove sisteme kupuje više od 70 oružanih snaga širom sveta.

Foto: AP/Rodrigo Abd

Kompanija razvija širok spektar besposadnih sistema, bespilotne letelice (UAS) i kopnene robote (UGV), kao i napredne sisteme za upravljanje energijom na nivou vojnika i taktičke jedinice.

Litijumske baterije i napredni poluprovodnici zasnovani na galijumu i germanijumu omogućavaju tim sistemima da budu lakši, tiši, energetski efikasniji i pouzdaniji u okruženju zasićenom elektronskim ratovanjem.

Bez stabilnog pristupa tim mineralima, Thales-ovi radari i senzori bi ili poskupeli, ili izgubili deo performansi koje ih danas čine konkurentnim u globalnoj trci. Jedna od neophodnih sirovina za dalji razvoj Thales-ovih proizvoda jeste i grafit od kog se prave strukturne komponetne za letelice.

Helsing - primer odbrambene kompanije nove generacije

Grafitne kompozicije umanjuju celokupnu težinu letelice i olakšavaju manevrisanje, dok u isto vreme štede gorivo.

Pored toga, grafit se koristi u sistemima za odvođenje toplote u visokoperformantnoj elektronici, radarima i komunikacionoj opremi i obezbeđuje pouzdan rad osetljivih komponenti pod velikim opterećenjem i u ekstremnim uslovima.

S druge strane, nemački Helsing je primer odbrambene kompanije nove generacije koja su fokusira na softver i veštačku inteligenciju, ali njeni proizvodi su takođe oslonjeni na hardver koji zavisi od kritičnih sirovina.

Foto: Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Helsing razvija udarne dronove HX-2 koji su navođeni veštačkom inteligencijom, autonomne podvodne dronove SG-1 Fantom za zaštitu podmorske infrastrukture, kao i AI softver koji se integriše u borbene avione poput Eurofighter-a i Gripena.

Svaki HX-2 dron sadrži električne motore sa magnetima od neodijuma, napajan litijumskim baterijama visokog kapaciteta, dok SG-1 zavisi od tihog, energetski efikasnog pogona i naprednih senzora koji opet počivaju na galijumu, germanijumu i drugim kritičnim materijalima.

Grafit ključan za bezbednost vojne mašinerije

REARM Europe, obezbeđujući evropske lance snabdevanja za ove materijale, direktno pomaže firmama poput Helsinga da proizvode dovoljan kontigent dronova i autonomnih sistema na koje EU računa.

Najveći nemački proizvođač naoružanja, Rheinmetall, proizvodi oklopna vozila, artiljeriju, PVO sisteme, municiju i elektronska rešenja za digitalizaciju oružanih snaga.

Kompanija je globalni lider u topovskoj PVO i razvija sisteme kao što su Skynex i Skyranger za borbu protiv dronova, ali i nove autonomne kopnene platforme kroz PATH Autonomus Kit, koji postojeća vozila pretvara u besposadne.

Kina najveći igrač na svetskom tržištu

U ovim sistemima, litijumske baterije obezbeđuju napajanje za senzore, aktuatore i komande kupola, dok neodijumski magneti stoje u motorima i servosistemima koji omogućavaju brzo zahvatanje ciljeva i stabilizaciju. Čak i municija i osigurači zavise od specijalnih legura i elektronike u čijoj osnovi su kritični metali. Osim za napajanje litijumskih baterija, grafit je takođe ključan i za bezbednost same vojne mašinerije.

Grafitni lubrikanti takođe umanjuju mogućnost havarija u mehanici, pogotovo kada je u pitanju teška mašinerija koja nosi vatreno oružje ili zapaljive komponente.

Zavisnost od Kine utiče na Rheinmetall pre svega kroz strateški rizik po pouzdanost lanca snabdevanja kritičnim sirovinama, uključujući grafit, ali i druge materijale kao što su retki zemni metali i određena hemijska jedinjenja.

Iako je izvršni direktor Rheinmetalla, Armin Paperger, izjavio da je direktna zavisnost kompanije od kineskih sirovina trenutno oko 1 odsto u nedostatku nezavisnog evropskog lanca snabdevanja ovaj broj će neminovno rasti jer je Kina najveći igrač na svetskom tržištu.

REARM Europe

U pozadini svih ovih napora odvija se tiho, ali intenzivno rivalstvo sa Kinom.

Peking je poslednjih godina pooštrio kontrolu izvoza kritičnih sirovina i tehnologija za njihovu preradu, pravdajući se nacionalnom bezbednošću, time šaljući signal da je spreman da koristi svoju dominantnu poziciju kao geopolitičko oružje.

Svako zaoštravanje izvozne kontrole direktno pogađa evropske industrije, od automobilske i vetroenergetske, do odbrambene.

U isto vreme, analize investicionih banaka pokazuju da bi i relativno mali poremećaj od 10 odsto u snabdevanju kritičnim sirovinama mogao da generiše i do 150 milijardi dolara gubitaka u globalnoj industrijskoj proizvodnji, što dodatno pojačava osećaj hitnosti u evropskim prestonicama.

REARM Europe zato nije tehnički program, već strateški odgovor na "rat magneta i baterija" koji se već de facto vodi. Kroz investiranje u evropske rudnike, preradu, reciklažu i fabrike magneta, EU pokušava da stvori bar delimičnu alternativu kineskoj dominaciji. Istovremeno, projekat je i poruka sopstvenim odbrambenim kompanijama: budućnost evropskih vojnih kapaciteta zavisiće od toga da li će sirovine za radare, dronove, PVO sisteme i oklopna vozila biti dostupne čak i u scenariju ozbiljnog geopolitičkog raskola.

Rivalstvo sa Kinom u oblasti magneta

Kada se sve sabere, kritične sirovine više nisu tema za fusnote u tehničkim dokumentima, oni su prešli u centar evropske strateške debate.

Zakon o kritičnim sirovinama postavlja formalne ciljeve, REARM Europe pokušava da te ciljeve pretvori u realnost na terenu, u rudnicima, rafinerijama, gigafabrikama i proizvodnim halama kompanija kao što su Thales, Helsing i Rheinmetall.

Rivalstvo sa Kinom u oblasti magneta, baterija i poluprovodnika samo pojačava ulog.

Ako Evropa želi da stekne vojnu i ekonomsku samostalnost, mora istovremeno da pojača i svoje lance snabdevanja. Litijum, grafit, neodimijum, galijum, titanijum i drugi kritični minerali tako postaju nevidljivo oružje evropske geopolitike.

Bez njih nema ni energetske tranzicije, ni digitalne ekonomije, ni verodostojne evropske odbrane.

REARM Europe je pokušaj da se ta činjenica pretoči u politiku, pre nego što je drugki akteri poput SAD, Rusije i Kine pretvore u slabost.

Komentari (0)