Koliko se Trampova politika prema veštačkoj inteligenciji razlikuje od Bajdenove

U globalnoj trci za tehnološku nadmoć između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, pravilo difuziji veštačke inteligencije (tzv. AI Diffusion Rule) brzo je postao je ključna tačka američke strategije za očuvanje liderske pozicije u oblasti veštačke inteligencije i naprednih čipova. Ovo pravilo, koje je krajem 2023. godine kroz izvršnu naredbu uvela administracija Džoa Bajdena, imalo je za cilj da ograniči izvoz najnaprednijih AI tehnologija, odnosno AI modela i grafičkih procesora (GPU) u većinu zemalja sveta, pa čak i one koje nisu neprijateljski nastrojene prema SAD. Kroz sistem stroge kontrole izvoza, pravilo je zapravo zahtevalo od američkih kompanija da pribave specijalne dozvole pre nego što mogu da plasiraju najnaprednije AI proizvode. Mera se odnosila pretežno na čipove koji bi bili izvezeni iz SAD-a, sa izuzetkom samo 20-ak zemalja koje su bile označene kao "pouzdane". Svi ostali, uključujući zemlje kao što su Izrael, Indija i Brazil, bili su stavljeni pod stroga ograničenja ili kvote.

Jedan od najboljih primera praktične primene ove odredbe je Izrael, kojem je bilo dozvoljeno da uveze najviše 50.000 naprednih čipova do 2027. godine, što je izazvalo burne reakcije u Tel Avivu s obzirom na to da je reč o bliskom saveznika Vašingtona i jednoj od globalno najnaprednijih zemalja kada je u pitanju veštačka inteligencija. Po sličnom principu bile su pogođene i mnoge zemlje Jugoistočne Azije i Bliskog Istoka, koje su prethodno beležile ogroman rast potražnje za američkom AI opremom.

Foto: Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Zakon je naneo posebno težak udarac za američke tehnološke kompanije. NVIDIA, koja drži oko 90% globalnog tržišta za visoko specijalizovane AI čipove, procesore i opremu za AI računske centre, morala je da obustavi veliki broj isporuka van SAD-a. Nakon što su prethodne zabrane već blokirale izvoz njihovih A100 i H100 čipova u Kinu, kompanija je pokušala da razvije slabije verzije (poput A800 i H800), ali su i one ubrzo stavljene pod kontrolu izvoza. Procene analitičara pokazuju da je Nvidia mogla da izgubi više od 5,5 milijardi dolara prihoda samo zbog zabrane izvoza modela H20 u Kinu. Kompanija je otvoreno kritikovala zakon, tvrdeći da su posledice nemerljivo negativne i da suštinski ne štite nacionalnu bezbednost, već da dugoročno imaju kontraefekat. Odnosno, njihova je teza da ograničavaju rast američkih kompanija koje su u ovim oblastima lideri, usporavaju i inhibiraju njihovu mogućnost da zauzmu tržište i da time guraju ostatak sveta u naručje kineskih proizvođača čipova.

Slično razmišljanje deli i AMD, čiji su MI300 čipovi takođe pogođeni zabranama. Generalna direktorka Lisa Su je istakla da takve restrikcije neće zaustaviti razvoj veštačke inteligencije u svetu, već će samo onemogućiti američkim kompanijama da budu deo tog rasta. Gubici od potencijalno preko milijardu dolara godišnje po firmi nisu zanemarljivi, posebno ako se uzme u obzir da globalna AI industrija beleži dvocifrene stope rasta.

Još veći problem nastao je za kompanije koje pružaju klaud usluge, poput Oracle-a, Microsoft-a, Google-a i Amazona. Na primer, Oracle je planirao da uloži milijarde dolara u razvoj AI data centra u Maleziji, ali je projekat zaustavljen jer bi prešao kvantitativne limite postavljene ovim zakonima. I Microsoft je upozorio da će međunarodni korisnici prestati da se oslanjaju na američku tehnologiju ako ne mogu imati predvidiv i siguran pristup. Bred Smit, predsednik Microsoft-a, izjavio je pred Kongresom da ovakvi potezi "odvraćaju saveznike od američkih rešenja i otvaraju vrata kineskoj tehnologiji".

Dodatna zamerka, koja je bila trn u oku Američkih tehnoloških giganata je činjenica da je zakon uveden bez prethodnog konsultovanja sa industrijom, što je dodatno pojačalo otpor. Udruženje američkih proizvođača poluprovodnika (SIA) upozorilo je da bi nova pravila mogla ugroziti globalnu konkurentnost SAD i ubrzati razvoj paralelnih tehnoloških ekosistema pod kineskim patronatom. Neki analitičari su išli dalje i tvrdili da bi SAD, pokušavajući da blokira AI razvoj u Kini, mogla da nenamerno izoluje i sebe iz globalnih tokova.

Foto: AP Pool

Po povratku Donalda Trampa na vlast u januaru 2025, ova politika je doživela nagli zaokret. Nova administracija ocenila je da je „AI Diffusion Rule“ štetan za američki biznis, neefikasan i prekomerno složen. Već u maju 2025, Trampov tim objavio je da se pravilo neće primenjivati i da će uskoro biti ukinuto. Umesto univerzalnog pristupa, nova strategija predviđa bilateralne sporazume sa pojedinačnim zemljama, npr. sa UAE i Saudijskom Arabijom, koji bi omogućili legalni izvoz AI čipova u zamenu za političku lojalnost, ekonomske investicije i garancije da čipovi neće završiti u Kini. Pojavila se informacija da UAE planira ulaganja u vrednosti od čak 1,4 milijarde dolara u američki tehnološki sektor, što jasno pokazuje zašto je Trampova administracija spremna da pregovara o posebnim uslovima.

U trenutku kada je objavljena vest o ukidanju ove odredbe, akcije NVIDIA-e skočile su za više od 6 odsto, dok je indeks američkih kompanija u domenu poluprovodnika zabeležio najveći rast u poslednjih šest meseci. Oracle je nastavio razvoj svojih data centara u Aziji, a AMD i Intel su povećali planove za izvoz svojih AI rešenja u Indiju i Indoneziju. Globalni sektor je momentalno reagovao, a zemlje poput Izraela, Poljske i Malezije počele su da prave nove planove za implementaciju američkih AI rešenja, sada kada je barijera uklonjena.

Ipak, rizici po nacionalnu bezbednost i poziciju SAD ostaju. Kineski proizvođači čipova, poput SMIC-a i Huawei-jevog HiSilicon-a, dobili su novi prostor da pokušaju da zaobiđu sada relaksiranije mere. Ako SAD ne uspe da precizno i strogo nadgleda realnu krajnju upotrebu svojih čipova, moglo bi doći do „curenja“ tehnologije. Naime neposredno posle lansiranja kineske platforme DeepSeek postojale su jasne indikacije da je došlo do zaobilaženja ovih mera, te da je oprema kompanije NVIDIA ipak dospela na teritoriju Kine i to u značajnim količinama. Ipak, Trampova administracija trenutno veruje da će direktna kontrola nad specifičnim tačkama u lancima dobavljanja, uz bilateralne ugovore i primenu modernih softverskih zaštita, biti efikasnija od prethodnog zakonskog rešenja.

Šta sve ovo znači dugoročno za SAD i za svet? U kratkom roku, američke kompanije dobijaju regulatorni predah, ali i ponovnu mogućnost rasta na globalnom tržištu, posebno tamo gde kineska tehnologija još uvek zaostaje. Srednjoročno, zemlje poput Indije i Brazila bi mogle dodatno da se oslone na američke AI rešenja, čime SAD konsoliduju svoj već velik uticaj u ovom domenu. Dugoročno, ostaje da se vidi, da li će Kina uspeti da razvije sopstvene zamenske proizvode, što je nešto na čemu već uveliko radi, uz investicije koje prevazilaze 250 milijardi dolara u prethodnih 10 godina, sve usmerene u domaći čip sektor.

Zaključno, AI Diffusion i njegovo ukidanje najbolje oslikavaju američku dilemu: kako istovremeno zaštititi nacionalnu bezbednost i zadržati vodeću poziciju u svetu koji sve više zavisi od veštačke inteligencije? Bajdenov pristup bio je restriktivan, preventivan i multilateralan. Trampov – fleksibilan, bilateralni i biznis-orijentisan. Obe strane veruju da je njihov put ispravan, ali budućnost će pokazati koja će strategija dugoročno doneti rezultate. U svakom slučaju, borba za čipove i AI prevlast nije završena – naprotiv, tek ulazi u novu fazu.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)