Od saveznika do zakletih neprijatelja: Kako se odnos između Irana i Izraela promenio

Od kraja Drugog Svetskog rata, iranska politika bila je bliska Zapadnoj. Prostranstva puna resursa i veliki broj stanovnika činili su Iran zemljom sa možda najvećim potencijalom u tom delu sveta.

Tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina država beleži privredni, ekonomski i kulturni rast i razvoj.

Doba podrške i saradnje

Šah Mohamed Pahlavi (iranski vladar iz kraljevske porodice), naklonjen Sjedinjenim Državama, bazirao je razvoj na zapadnom modelu, pa su i odnosi koje je imao sa američkim saveznicima, u koje je spadao i Izrael, bili dobri.

Da ironija bude još veća, Kraljevina Iran je bila jedna od prvih zemalja koja je 1948. godine priznala izraelsku nezavisnost, a bili su im i podrška u borbi protiv arapskih zemalja.  

Međunarodna privredna i ekonomska saradnja takođe nije izostajala. Izrael je obrazovao iranske poljoprivredne stručnjake, pružao tehničku pomoć i pomagao u obuci Iranskih oružanih snaga, a Šah je to plaćao naftom. 

Iran je imao drugu najveću jevrejsku zajednicu van Izraela, piše DW.

Od ljubavi do mržnje

Odnosi dve zemlje trajno su "uništeni" nakon Islamske revolucije 1979. godine. Šah je pobegao iz Irana, a nova vlast, sada Islamske republike, nije delila njegovo mišljenje o Izraelu. Nakon toga je veliki broj jevreja napustio Iran, dok još oko 20.000 njih i dalje živi tamo.

Kada je Izrael 1982. godine intervenisao u libanskom građanskom ratu, poglavar Irana Ajatolah Homeini poslao je Iransku revolucionarnu gardu u Bejrut kako bi podržala lokalnu šiitsku miliciju. Hezbolah, koji je nastao iz ove podrške, danas se smatra direktnim iranskim proksijem u Libanu.

I Ajatolah Ali-Hamenei, koji je imao konačnu reč u svim pitanjima, bio je jednako neprijateljski nastrojen prema Izraelu, kao i njegovi prethodnici. On i celokupno iransko vođstvo su takođe više puta preispitivali i negirali Holokaust.

Nove generacije kao nada za "bolja vremena"?

Ne podržavaju svi Iranci neprijateljski odnos prema Izraelu.

"Iran treba da preispita svoj odnos prema Izraelu, jer njegov stav više nije u skladu s vremenom", izjavila je Faezeh Hašemija Rafsandžani, ćerka bivšeg iranskog predsednika Alija Akbara Hašemija Rafsandžanija, u intervjuu 2021. godine.

Ona, koja je nekada bila poslanik u iranskom parlamentu, rekla je da su muslimanski Ujguri u Kini i čečenski muslimani u Rusiji potlačeni, a ipak "Iran ima bliske odnose s obema".

Istaknuti politički analitičar Sadegh Zibakalam, koji predaje na Univerzitetu u Teheranu, više puta je kritikovao iransku politiku prema Izraelu.

"Ova pozicija je izolovala zemlju na međunarodnoj sceni", rekao je Zibakalam u intervju za DW 2022. godine.

"Ipak, čvrste pristalice Islamske republike podržavaju neprijateljski stav zemlje prema Izraelu. Neki od njih, kao i članovi takozvane 'Osovine otpora', bili su iritirani dugotrajnim opiranjem Irana da napadne Izrael, u kontekstu rata u Gazi ili osvete za napade na sam Iran", rekao je analitičar Ali Fathollah-Nejad nakon napada na konzulat.

Komentari (0)