(VIDEO) Ekspert o nuklearnim postrojenjima Irana: Moguća lokalna radijacija, prava opasnost oštećenje elektrane u Bušeru

"Amerika je izvela bombardovanje tri nuklearna objekta u Iranu i oni su zbrisani", objavio je predsednik SAD Donald Tramp. 

Teheran je potvrdio napade, ali je negirao da su nuklearna postrojenja uništena. Ovi udari predstavljaju najdirektniju vojnu intervenciju SAD u Iranu nakon više decenija. Eksplozije su se čule i u gradu Bušeru, gde je jedina iranska nuklearna elektrana koja radi uz rusku pomoć.

"Nuklearni program Irana počeo u vreme kad i naš u Vinči"

Zoran Drače iz Međunarodne agencije za atomsku energiju govorio je u Jutarnjem programu Newsmax Balkansa o tome kakva su iranska nuklearna postrojenja i reaktori.

"Iran ima dobro razvijen nuklearni program koji je počeo u vreme kada smo i mi počinjali nuklearni program u Vinči, što znači još u vreme iranskog šaha (prim. aut. poslednjeg monarha). Posle iranske revolucije, sve nuklearno-institucijske mogućnosti Irana su stale na neko vreme jer su Amerikanci prestali da isporučuju gorivo za reaktor, istraživački reaktor u Teheranu. Dakle, to je metalni uran koji je bio obogaćen skoro sa 90 odsto. Taj reaktor je bio primarno namenjen za proizvodnju izotopa, ali je, takođe, imao takozvane petlje u kojima su se radili razni eksperimenti, ozračivanja, gde se u principu ispitivao neki nuklearni fenomen", pojasnio je Drače u emisiji "Otvori oči".

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodao je da reaktor nije radio skoro deset godina, sve dok Iran nije sklopio sporazum sa Argentinom da se reaktor pretprojektuje na upotrebu nisko obogaćenog goriva, odnosno goriva koje je obogaćeno do 20 odsto.

"Taj centar u Teheranu je veliki istraživački centar i u suštini Iranci su nastavili sa radom, ima preko 20 laboratorija različitih vrlo slično onome što smo mi imali u Vinči u svoje vreme dok je radila na programima ovladavanja nuklearnim tehnologijama. Centar u Isfahanu je nešto noviji, ima tri istraživačka reaktora", dodao je sagovornik Newsmax Balkans.

Foto: Tanjug/AP/Maxar Technologies

Naveo je da se taj uran iz Isfahana transportovao u postrojenje u Nantzu. 

"Iran ima i postrojenje u Fordovu koje je zakopano u podzemlju planine. Ono ima modernije centrifuge i u njima se vrši obogaćivanje urana. Tu su nađeni tragovi obogaćenja i 83 odsto", naveo je Drače.

Opasnost od zračenja na lokalnom nivou

Govoreći o tome dokle zračenje, ako ga ima, može da dopre, nuklearni stručnjak je istakao da postoji opasnost na lokalnom nivou.

"Kad su uništena postrojenja, radijacije ne bi trebalo da bude jer je uran-heksaflorid gas. Gas je korozivan i toksičan, ali uran će ostati u tlu, a florovodonične kiseline će se raspršiti i udisanje toga je smrtno opasno, ali na lokalnom nivou. Velike radijacije ne bi trebalo da bude jer je uran prirodni materijal i nije prošao kroz reaktor", ukazao je Drače.

Foto: Tanjug/AP/Oded Balilty

Dodao je da zračenje nije isto kao kad bombardujete elektranu, nuklearni istraživački reaktor ili bazen u kom se drži gorivo koje je prošlo kroz reaktor.

"Uran je teška čestica i kada je na tlu i ako uđe u lanac ishrane, može biti kancerogen. Ta tri postrojenja nose opasnost od zagađenja okoline. Tlo i izvori će možda biti neupotrebljivi. Ovo je dosta čist materijal", naglasio je on.

Šta ako dođe do oštećenja nuklearke u Bušeru

Kao tehnički oficir za Fukušimu, sagovornik je govorio i o potencijalnoj najvećoj opasnosti od zračenja, koje bi se oslobodilo i proširilo na okolne zemlje, u slučaju oštećenja nuklearke u gradu Bušeru.

"Reaktor u gradu Bušeru je fantastičan inženjerski poduhvat. U njegovom jezgru je 66 tona teškog goriva. Imate 20 tona teškog metala koji morate da iznesete i stavite na hlađenje. Tu bi trebalo da bude već oko 350 tona teškog materijala do sada koji sadrži fisione produkte. Ako bi došlo do topljenja jezgra u reaktoru zbog nedostatka hlađenja ili ako bi se slično dogodilo u bazenima, pojavili bi se radioaktivni izlivi i bili bi po količini materijala oko tri i po puta veći nego jedinica četiri černobilske elektrane. Ako bi se tako nešto desilo, sve zemlje u okolini bi imale radiolološke posledice", napomenuo je stručnjak iz Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Dodao je da je to najveća opasnost koja bi mogla da se desi u nuklearnim postrojenjima u Iranu.

"Bušer je nešto što je jako opasno, ako bi se oštetio, došlo bi do zračenja. Jedino što može da se proširi na okolne zemlje je zra katastrofa u Bušeru u nuklearnoj elektrani, sve ostalo kao posledicu može da ima lokalnu radijaciju", zaključio je nuklearni stručnjak.

Celo gostovanje pogledajte u videu:

Komentari (0)