Nemački AfD na udaru drugih stranaka: Poslat javni poziv da se partija zabrani
Nakon haosa u parlamentu u Erfurtu u istočnoj nemačkoj pokrajini Tiringiji, gde je stranka Alternativa za Nemačku (AfD) postala najveća grupa u državnom parlamentu i to nakon izbora početkom septembra, pokrenuto je pitanje da se ova stranka zabrani.
AfD, koja je 2001. godine proglašena ekstremističkom, postala je meta zbog politike koju sprovodi, ali je ta situacija došla do vrhunca kada je glasno prozvana da ju je potrebno ugasiti.
Počela je ozibljna raspravlja se o tome kako politika ostalih stranaka da se nosi sa AfD u narednom periodu. Kancelarija za zaštitu ustava u Tiringiji, koja prati domaće ekstremističke pokrete u Nemačkoj, klasifikovala je stranku kao "desničarsku i ekstremističku".
Georg Majer, lider tiringijskih socijaldemokrata i još uvek vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova, izjasnio se u za pokretanje postupka pred Saveznim ustavnim sudom za zabranu AfD.
"Današnji događaji u tiringijskom parlamentu pokazali su da AfD agresivno i borbeno preduzima akcije protiv parlamentarizma", rekao je on na društvenoj medijskoj platformi Iks, nekadašnem Tviteru, i dodao: "Mislim da to znači da su se stekli preduslovi za zabranu".
On je i ranije ove godine imao slične objave koje su bile upućene na račun AfD, rekavši: "Poslanici AfD ostaju da sede dok Berbel Bas dočekuje ukrajinskog ambasadora u Bundestagu. Ne može se jasnije izraziti gde se nalazi ova stranka".
Die AfD-Abgeordneten bleiben sitzen, als Bärbel Bas den ukrainischen Botschafter im Bundestag begrüßt. Deutlicher kann nicht zum Ausdruck gebracht werden, wo diese Partei steht.
— Georg_Maier (@GeorgMaier8) February 27, 2022
Član 21. nemačkog ustava - Osnovni zakon, kaže: "Stranke koje, zbog svojih ciljeva ili ponašanja svojih pristalica, nastoje da potkopaju ili ukinu osnovni demokratski poredak ili da ugroze postojanje Savezne Republike Nemačke, biće neustavan".
Na Saveznom ustavnom sudu je da odluči da li se politička partija može zabraniti.
Savezna vlada, Bundestag i Veće 16 saveznih država, Bundesrat, imaju pravo da podnesu peticiju.
Poslednji pokušaj da se nekoj stranci zabrani postojanje dogodio se 2017. godine, kada je najviši nemački sud odbacio istorijski pokušaj da se zabrani krajnje desničarska Nacionalna demokratska partija (NPD) u zemlji.
Savezni ustavni sud presudio je da NPD nema potencijal da sruši demokratiju u Nemačkoj. U presudi po tom slučaju sud je ocenio da je bivši NPD zaista bio neustavan, ali i politički beznačajan.
Poređenja radi za razliku od NPD, AfD je dobro ustoličena politička snaga, ali kao i kod NPD nijedna druga partija do sada nije pokazala interesovanje da uđe u koaliciju sa AfD, tako da ona nema realnih izgleda da bude deo Vlade.
Redakcija Newsmax Balkans je kontaktirala AfD stranku, ali su rekli da u ovom trenutku ne žele da daju bilo kakve izjave povodom svih ovih dešavanja.
Politička partija SPD je našoj redakciji potvrdila da oni ne sprovode process raspuštanja AfD.
"Da pojasnimo, poslanička grupa SPD u Bundestagu trenutno ne sprovodi proces raspuštanja ili zabrane AfD. Raspravu oko potencijalne zabrane pokrenule su i druge političke ličnosti, kao što je političar CDU, Marko Vandervic, koji je javno pozvao na takav korak. Za detaljnije informacije o ovome, preporučio bih da se direktno obratite gospodinu Vandervicu".
Član Bundestaga Marko Vandervic (član CDU) je počeo da vodi kampanju preko zajedničkih stranačkih linija za zajednički predlog da Bundestag glasa o zabrani.
U našu redakciju je stigao i odgovor administracije nemačkog Parlamenta u kome piše: "Neutralna - administracija Parlamenta ne može dati nikakav politički intervju ili izjavu, jer je poslanički sastav Bundestaga rezultat saveznih izbora".
Prema nemačkom zakonu, najmanje pet odsto poslanika moralo bi da podrži njihovu inicijativu. Marko Vandervic za medije tvrdi da je se postignut taj broj.
Politička stranka SPD, u izjavi za Newsmax Balkans, smatra da ako bi se zabrana ikada razmatrala, to bi dovelo do značajnih pomeranja na nemačkoj političkoj sceni, ali bi to zahtevalo pažljive pravne i demokratske procese kako bi se osiguralo da je u skladu sa ustavnim principima. Stoga, SPD smatra zabranu AfD-a kao krajnju meru, naveli su u saopštenju.
Svaka potencijalna zabrana ne bi bila odluka Bundestaga ili političkih partija, već bi bila sprovedena kroz pravni proces, koji uključuje nemački ustavni sud (Savezni ustavni sud), tako da bi procedura morala da prođe kroz ozbiljne pravne regulative kako bi se uopšte dovelo u pitanje političko delovanje AfD, a sa druge strane AfD klasifikacija "desničarskih ekstremista" ne garantuje zabranu.
Uragan Milton na Floridi, koji je pogodio SAD prošlog meseca uzrokovao je veliku štetu, kako u domaćinstvima tako i na celokupnoj infrastrukturi. Zabeleženo je 17 smrtnih slučajeva, skoro dva miliona ljudi ostalo je bez napajanja električnom energijom, a u nekim oblastima i dalje nema struje.
Na Starom savskom mostu počelo je uklanjanje tramvajskih šina, a prisutan je kordon policije. Postavljene su i betonske barikade kojima su zatvorene obe strane mosta. Pokret Kreni-promeni je objavio da su privedeni lider tog pokreta Savo Manojlović i njihov gradski odbornik Aleksandar Jovanović.
Poslanici republičkog i pokrajinskog parlamenta blokirali su dva ulaza zgrade suda i Tužilaštva u Novom Sadu, u znak protesta što se ne hapse odgovorni za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Za četvrtak je najavljeno novo ukupljanje ispred suda.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je saopštilo da je, povodom obrušavanja nadstrešnice zgrade Železničke stanice u tom gradu, u kom je stradalo 15 ljudi, uhapšeno i zadržano 12 osoba. Za krivična dela za koja se osumnjičeni terete zaprećena je kazna zatvora od dve do 12 godina.
Srbija se jasno kreće ka Zapadu i želim da verujem da se SAD i Srbija dobro razumeju, da radimo zajedno na pitanjima, ne samo između dveju zemalja, već i sa drugim državama, istakao je u emisiji Portal ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski reagovao je na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o upotrebi nove ruske balističke rakete, rekavši da je time eksalirana situacija u ratu u Ukrajini i prekršena Povelja UN.
Sjedinjene Američke Države neće izvršiti naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta koje je izdao Međunarodni krivični sud (MKS), saopštila je portparol Bele kuće Karin Žan-Pjer.
Najpopularniji nemački političar Boris Pistorijus saopštio je da neće voditi Socijaldemokratsku partiju na prevremenim parlamentarnim izborima, otvarajući tako put Olafu Šolcu, najnepopularnijem kancelaru u savremenoj istoriji, da se bori za novi mandat.
Generacije koje dolaze, u Americi imaju manje prilika nego što su imali njihovi roditelji. Republikanska stranka je moć SAD projektovala na generacije koje su na određenim idejama sazrele, to je snažna stranka u najvećoj meri u rukama Donalda Trampa, kaže viši saradnik ISAK fonda dr Marko Savković.
Brazilska federalna policija saopštila je da je podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara zbog njegove uloge u navodnom pokušaju državnog udara nakon što je izgubio predsedničke izbore 2022. godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija, kao odgovor na napade američkim i bitanski dogodometnim raketama, na ukrajinsku teritoriju ispalila novu balističku raketu srednjeg dometa "Orešnik", kojoj, kako je rekao, savremeni sistemi nemaju način da se suprotstave.
Uragan Milton na Floridi, koji je pogodio SAD prošlog meseca uzrokovao je veliku štetu, kako u domaćinstvima tako i na celokupnoj infrastrukturi. Zabeleženo je 17 smrtnih slučajeva, skoro dva miliona ljudi ostalo je bez napajanja električnom energijom, a u nekim oblastima i dalje nema struje.
Komentari (0)