Kira Rudik: "Ništa od kapitulacije ili parčanja ukrajinske teritorije po ruskom principu"
U ekskluzivnom intervjuu za Newsmax Balkans, poslanica u ukrajinskom parlamentu i liderka opozicione stranke Holos, Kira Rudik, otvoreno je govorila o izazovima pred kojima stoji Ukrajina usred pregovora o mirovnom planu posredovanom od strane administracije predsednika Donalda Trampa.
Sa skoro četiri godine rata iza sebe, Rudik je istakla otpornost ukrajinskog naroda, potencijalne alternative NATO članstvu i ključnu ulogu javnog poverenja u implementaciji bilo kakvog sporazuma.
"Preživeli smo. To je čudo", rekla je Rudik, naglašavajući da je to zahvaljujući hrabrosti vojnika i civila koji štite zemlju.
Intervju iz Kijeva usred pojačanih bezbednosnih mjera, dolazi u trenutku kada se pregovori o planu za mir približavaju ključnim fazama. Prema izvorima iz Bijele kuće, plan uključuje teške teritorijalne ustupke, uključujući Krim i dijelove Donbasa, što je izazvalo žestoke reakcije u Evropi i Ukrajini. Američki izaslanik Steve Witkoff trebalo bi da se sastane s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, dok ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski razmatra posjetu SAD-u za finalizaciju.
Rudik, koja je aktivno zagovarala podršku Ukrajini u medijima poput CNN-a, BBC-ja, i FOX News-a, poručuje da Kijev ostaje zahvalan Trampu za angažman, ali insistira na dostojanstvenom rješenju.
Jedan od centralnih tema razgovora bio je pitanje NATO članstva, koje plan navodno odlaže na neodređeno. "Ako se Ukrajina ne bude pridruživala NATO-u u doglednom periodu, Ukrajina može sklopiti bezbednosne sporazume sa pojedinačnim državama, obećavajući im zaštitu na različitim nivoima", objasnila je Rudik. Ona je podsjetila da Ukrajina trenutno poseduje "najjaču vojsku u Evropi" i "najnapredniju tehnološku osnovu za odbranu među svim našim partnerima". "Spremni smo da to podijelimo i radimo sa svim našim partnerima kako bismo ih učinili jačim", dodala je, sugerišući bilateralne aranžmane sa zemljama poput SAD-a, Njemačke i Poljske kao most ka stabilnosti.
Rudik je također istakla prednosti punog NATO članstva: "Članstvo u NATO-u je poželjno jer pokazuje sveobuhvatni sporazum koji pokazuje stabilnost, pokazuje snagu saveza, i ponovo, daje svima nama, ne samo Ukrajini, pravu sigurnost." Međutim, ona vidi fleksibilne alternative: "Vidim da postoje načini na koje Ukrajina može sarađivati po ovom pitanju sa evropskim državama."
Evropska komisija objavila je prvi Godišnji izveštaj o azilu i migracijama, proglašavajući Španiju, Italiju, Grčku i Kipar zemljama "pod migracionim pritiskom" zbog disproporcionalnog broja dolazaka migranata, uključujući i one koji su spaseni na moru.
Najveći izazov, prema Rudik, leži u implementaciji plana sa "teškim teritorijalnim bezbednosnim ustupcima". Kako održati političko jedinstvo i javno poverenje usred potencijalno nepopularnih odluka? "To je veoma teška tema jer prije nego što vidimo plan pred sobom, ne znamo da li možemo da ga ratifikujemo u Parlamentu ili da li možemo da krenemo napred i otvorimo ga za volju ljudi", priznala je. Ona insistira da "prekid vatre mora prvo stupiti na snagu", a zatim bi referendum ili parlamentarna debata mogla testirati podršku. Kao primjer, navela je sporazum o rijetkim mineralima iz 2024. godine: "Na samom početku, to nije bilo nešto što je Ukrajina mogla da podrži. Međutim, nakon nekoliko rundi pregovora, postalo je prihvatljivo i zapravo veoma dobar dogovor i za Ukrajinu i za SAD. Ratifikovan je u ukrajinskom parlamentu i glasala sam za njega."
Rudik je upozorila da ukrajinski narod neće prihvatiti loš dogovor: "Svako ko pokušava da nametne loš dogovor Ukrajini treba da ima na umu da nismo Rusija. Ukrajinski narod ima glas i nisu uplašeni da podignu svoj glas ako je to neophodno." Ona je podsjetila na proteste protiv napada na Biro za suzbijanje korupcije 2022. godine, koji su se dogodili uprkos ratnom stanju: "Čak i tokom ratnog stanja ne želimo da jednostavno prihvatimo tako nešto jer zatvara naš put ka Evropskoj uniji."
Printscreen: Newsmax Balkans
Gledajući u budućnost, na pragu četvrte godišnjice pune invazije, Rudik je emotivno opisala viziju mira: "Nadam se da će u nekom trenutku doći mir. I u nekom trenutku, biće mogućnosti na ličnom nivou da se dobro naspavamo kod kuće bez pretnje da nas ruski napadi probude i bez pretnje da nas ruska raketa ili dron ubiju dok ležimo u svojim krevetima." Ona predviđa "ogroman put pred sobom" – obnova privrede, povratak izbjeglicq i rad sa vojskom. "Morat ćemo da radimo deset puta više nego što sada radimo. Ali na isti način kao što sam vjerovala u našu zemlju 2019., kada sam izabrana, 2022. kada su bili najtamniji trenuci, i upravo sada, kada je situacija zaista nejasna, nadam se da će me isto vjerovanje voditi naprijed uz pomoć ukrajinskog naroda."
Poruka Kire Rudik dolazi u trenutku kada ruski zvaničnici, prema izvorima, insistiraju na brzom prekidu vatre, ali sa upozorenjima da će inače "front početi da se urušava". Sa G7 partnerima koji i dalje pružaju ključnu podršku, Ukrajina stoji na raskršću, između ustupaka i očuvanja suvereniteta.
Ovaj intervju za Newsmax Balkans podsjeća da, uprkos pritiscima, ukrajinski glas ostaje snažan. Kao što Rudik kaže: "Ako je to dobar dogovor, dobit će podršku. Ako je loš, možda predsjednik ne bi trebalo da pristane na njega."
Cijeli intervju pogledajte u emisiji Puls planete s Ikom Ferrer Gotić.
U nedelju, 30. novembra, održavaju se lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju. Imaju li ovi izbori referendumski karakter, zašto su važni, koliko su ove tri opštine pripremljene za fer I demokratski izborni process? Kakva je uloga Ministarstva državne uprave I lokalne samouprave I na kraju, šta građani mogu da očekuju na dan glasanja? Gosti Stava dana: analitičar Nebojša Obrnknežev I Filip Kalmarević, urednik portala Nacija.
specijal
22:30
SINTEZA (R)
Lako je postaviti pitanje, umeće je dobiti pravi odgovor. Sinteza - ozbiljna priča!
specijal
23:30
NEWSMAX USA-TOP STORY
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da učenici osmog razreda osnovnih škola od ponedeljka, 1. decembra imaju mogućnost da se do 30. decembra na portalu Moja srednja škola ili pisanim putem u školi izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Deo interne saobraćajnice u okviru Centra izvrsnosti u Kragujevcu obrušio se i tom prilikom niko nije povređen. Do obrušavanja je došlo nakon što se srušio potporni zid koji deli prostor Centra izvrsnosti od gradilišta nove stambene zgrade, javlja reporter Tanjuga.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, policija je uhapsila S. R. iz Čačka, zbog sumnje da je kao socijalni radnik Centra za socijalni rad Čačak sa računa korisnika socijalne pomoći podigla više od pet miliona dinara.
Američki predsednik Donald Tramp najavio je zatvaranje vazdušnog prostora iznad i oko Venecuele, dok SAD pojačavaju pritisak na predsednika Nikolasa Madura zbog optužbi za umešanost u šverc droge ka Sjedinjenim Državama.
Papa Lav XIV, koji boravi u prvoj poseti Turskoj, prevodio je misu u Istanbulu i pozvao vernike da tokom predbožićnog Adventa odvoje vreme za razmišljanje o trima vezama jedinstva koje su svi ljudi pozvani da grade - unutar zajednice, u ekumenskim odnosima i sa pripadnicima različitih vera.
Eksploziju u stanu u višespratnici u Novosibirsku izazvala je limenka insekticida koja se zagrejala na šporetu nakon što ga je pas uključio, saopštilo je regionalno Ministarstvo za vanredne situacije.
Administracija Trampa posredovala je u pregovorima o planu za mir, ciljajući na okončanje ruske invazije u Ukrajini koja traje skoro četiri godine. Kijev je privremeno pristao, ali europski dužnosnici brinu se zbog teritorijalnog integriteta i NATO ambicija Ukrajine.
Hiljade demonstranata okupile su se u zapadnonemačkom gradu Gisenu zbog osnivanja nove omladinske grupe desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), a policija je u jednom trenutku upotrebila vodene topove.
U blizini Božićnog vašara u Strazburu pronađeno je vatreno oružje, nakon čega je otvorena istraga, potvrdila je javna tužiteljka u tom gradu Klaris Taron.
Više od 150 gostiju hotela u Eskišehiru, u zapadnoj Turskoj, evakuisano je nakon što je požar izbio u kuhinji restorana u istoj zgradi, objavio je list Sabah.
Komentari (0)