(VIDEO) Pet teritorija zbog kojih Rusija i Ukrajina vode rat

Kako analizira televizija Newsmax Balkans, reč je o teritorijama koje donose moć - onome ko ih kontroliše pružaju hranu, energiju i industriju.

Pet je ključnih oblasti koje, osim granica, određuju i to ko će ubuduće držati najvažnije poluge moći jedne države.

Nalaze se na istoku, jugoistoku i jugu Ukrajine i predstavljaju sporne tačke sukoba između Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog.

Herson je ključ pomorskim putevima

Herson se nalazi na jugu, blizu obala Crnog i Azovskog mora. Kontrola nad ovim područjem Rusiji omogućava direktan pristup važnim pomorskim putevima i izlaz na more, što je strateški značajno za vojnu i trgovačku kontrolu u regionu.

Herson je praktično most između anektiranog Krima i ostatka Rusije preko teritorije Ukrajine. Držanje ove oblasti pomaže Rusiji da održi kopnenu vezu između Krima i drugih teritorija pod svojom kontrolom. Herson ima značajan poljoprivredni potencijal i važan je za snabdevanje hranom kako lokalnog stanovništva, tako i šire regije.

Blizina nuklearne elektrane u Zaporožju dodatno povećava stratešku važnost ovog prostora.

Najveća nuklearna elektrana

Nuklearna elektrana Zaporožje - najveća u Evropi - nalazi se upravo u toj oblasti. Kontrola nad njom daje Rusiji značajnu moć i uticaj, jer bi bilo kakvi incidenti ili prekidi u radu mogli imati ozbiljne posledice, ne samo za Ukrajinu, već i za čitavu regiju. Ova oblast povezuje jug Ukrajine sa centralnim delovima zemlje. Ukoliko bi Rusija učvrstila kontrolu, otvorila bi sebi put ka lakšem povezivanju sa južnim i istočnim delovima teritorije.

Donbas pun bogatih rudnih nalazišta

Odmah pored nalazi se oblast Donbas, koju čine Donjeck i Lugansk. Od svih spornih teritorija, Donbas je najatraktivniji Rusiji zbog bogatih rudnih nalazišta. Pored uglja, tu su rude gvožđa, mangana i žive, kao i razvijena metalurška industrija i fabrike teške mašinerije. U sovjetsko vreme, Donbas je bio ključni energetski i industrijski region, a taj značaj zadržao je i danas. Teritorija Donjecka jedna je od najindustrijalizovanijih u Ukrajini, bogata ugljem, čelikom i drugim resursima važnim za ratnu ekonomiju. Donjeck je epicentar sukoba još od 2014. godine, a stabilizacija i kontrola ovog područja ključne su za ruske dugoročne planove.

Lugansk, iako manje industrijski razvijen od Donjecka, za Rusiju ima politički značaj. Moskva prisustvo velikog broja stanovnika koji govore ruski koristi kao opravdanje za svoju politiku i intervenciju, tvrdeći da štiti njihove interese i prava.

Centralna strateška tačka - Krim

Krim je poluostrvo na Crnom moru koje Rusiji pruža izuzetno važan geostrateški položaj. Kontrolom nad Krimom Moskva ima otvoren put ka Crnom moru, što je od ogromnog značaja za vojnu i pomorsku strategiju. U februaru 2014. godine, ruski vojnici bez obeležja, poznati kao „mali zeleni“, okupirali su Krim, zauzevši ključne zgrade i podigavši ruske zastave. Sledećeg meseca, nakon smene vlasti u Ukrajini, održan je referendum koji Ukrajina i većina međunarodne zajednice nisu priznali.

Foto: Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka

Prema ruskim izvorima, više od 95 odsto glasača izjasnilo se za pripojenje Rusiji. Vrhovni sovjet Krima usvojio je rezoluciju o nezavisnosti od Ukrajine i zatražio prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije. Potpisom predsednika Vladimira Putina i krimskih lidera 18. marta 2014. godine, Republika Krim ušla je u sastav Ruske Federacije.

Krimski most posebno je važan ruskom predsedniku, jer predstavlja jedinu direktnu kopnenu vezu sa Rusijom. Most omogućava snabdevanje Krima bez oslanjanja na pomorski ili avio-transport i ključan je za premeštanje vojske, tenkova, municije i goriva ka Krimu, a potom i ka jugu Ukrajine. Osim strateške uloge, most je i simbol ruske svojine nad Krimom, ali i jasna poruka da Moskva planira da ga trajno zadrži.

Komentari (0)