(VIDEO) Samit na Aljasci: Ako se Tramp i Putin dogovore oko Ukrajine, šta bi preostalo Zelenskom nego da to prihvati

Ali, otkud to da je Ukrajina u Severnoatlantskoj alijansi uopšte tema?

O ukrajinskom izdvajanju iz ruske sfere uticaja počelo je da se govori za vreme prozapadnih političara poput nekadašnje premijerke Julije Timošenko.

Seme sukoba začeto je na Samitu zapadnog vojnog saveza 2008. u Bukureštu, kad je NATO pozvao Gruziju i Ukrajinu u članstvo u narednih pet do deset godina. Rusi su ovaj poziv shvatili ozbiljno.

Nedvosmisleno su stavili do znanja zapadnjacima da ukrajinsko članstvo u alijansi shvataju kao pretnju po svoju nacionalnu bezbednost. Koliko je Moskva ozbiljno shvatila postsovjetski prostor pokazalo je I to što je te godine organizovala intervenciju u Gruziju i sprečila dalju priču o zapadnoj vojnoj alijansi u ovoj zemlji.

Sarkozi i Merkel

Rat u Ukrajini nije izbio još tad zahvaljujući tadašnjim evropskim liderima: nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju. Oni su blokirali mogućnost ukrajinskog članstva u NATO.

Svesni da bi za Rusiju ovo bio razlog da uđu rat, postavili su rampu ukrajinskom članstvu. Ispostavilo se da su Angela Merkel i Nikola Sarkozi bili u pravu- čim je NATO ponovo postao tema u Ukrajini, rat je počeo.  

Majdan 2014. godine

Sledeći važan događaj bila je prozapadna revolucija na Majdanu 2014, kad je uklonjen proruski predsednik Viktor Janukovič. Kijev se snažno politički okrenuo Zapadu, zbog čega je Kremlj iste godine anektirao Krim i podbunio separatiste u Donjecku i Lugansku. Iako je bilo jasno da je Moskva pripremala referendum na Krimu i naoružavala pobunjenike u Donbasu, zvanično ruska vojska nije učestvovala u ratu.

Lošim odnosima Zapada I Kremlja doprinelo je I to što je Moskva optužila američku državnu sekretarku Hilari Klinton 2011. da je svojim komentarima podsticala antivladine proteste u Rusiji.

Već tad se činilo da stvari ne mogu biti gore, a onda je Rusija hakovala mejlove Demokratske stranke i ustupila ih Vikiliksu, koji je objavio elektronsku prepisku Hilari Klinton nekoliko dana pred predsedničke izbore 2016. godine.

Za Vašington je to značilo da se Moskva umešala u američke izbore i pomogla Trampu da dođe na vlast.

Rat u Ukrajini

Ruskva vojska pokrenula je opšti rat u februaru 2022. Sad i zvanično, bio je to rat dve države, a ne građanski rat u Ukrajini. Da li je to moglo da se spreči? Uz zapadno posredovanje, dve strane su pregovarale u Minsku 2014. i 2015. o kraju sukoba u Donbasu.

Ipak, dogovori iz Minska nikad nisu zaživeli. Angela Merkel je u intervjuu 2002. objasnila zašto. Kad je već bila bivša kancelarka, branila je svoju odluku da Ukrajina ne bude primljena u NATO 2008. Mnogi su je napadali da je kriva što Kijev nije primljen, a prema njima, ukrajinsko članstvo u Severnoatlantskoj alijansi sprečilo bi ruski napad.

Ali, da se vratio dogovorima iz Minska. Zašto oni nisu sprečili opšti rat? Angela Merkel je objasnila da Zapad nikad i nije računao na te dogovore i da je ovim sporazumima samo kupovao vreme za Ukrajinu. Pa ipak, ni kupljeno vreme nije bilo dovoljno da se ova zemlja spremi za rat.

Volodimir Zelenski do poslednjeg dana nije verovao u ruski napad iako su američke obaveštajne službe čak i javno upozoravale na to da se ruska armija koncentriše na granici s Ukrajinom. 

Da li Zelenski sad veruje da je krajnje vreme za kompromis? Njegova poruka je da se o Ukrajini ne može odlučivati bez Ukrajine.

Ipak, ako bi se Tramp i Putin kojim slučajem dogovorili oko Ukrajine, šta bi preostalo Zelenskom nego da to prihvati? Mogao bi da kaže ne, i da nastavi da ratuje bez američke podrške i samo uz evropsko oružje, ali to ne bi dugo potrajalo.  

Komentari (0)