(FOTO) Flamingo - novo ukrajinsko oružje i "poslednja karta" Kijeva

Za vreme Hladnog rata, nekadašnji SSSR (kao i zemlje Varšavskog pakta) bile su na stanovištu da je što veći broj nuklearnih bojevih glava dovoljan za odvraćanje Severno-atlantske alijanse. Slična strategija je bila razvijana i u Vašingtonu, i zapadno od "Gvozdene zavese". A onda je Berlinski zid pao.

Iako su Rusija i Ukrajina u maju 1997. potpisale "Sporazum o prijateljstvu" dveju sada nezavisnih država (poznat i kao "Veliki sporazum iz Kijeva"), a koji je trebalo da se ratifikuje svakih deset godina, to je učinjeno samo jednom. Nakon početka neprijateljstava 2014, ovaj sporazum je praktično postao stvar istorije, a zvanično je prestao da važi 31. marta 2019.

Dronovi, rakete i put ka primirju

I ruske i ukrajinske snage su od 2022. godine masovno koristile i balističke projektile, i navođene rakete ("pametne bombe"), kao i sajber napade na informacionu i telekomunikacijsku infrastrukturu protivnika. Ipak, ono što je obeležilo ovaj sukob (kao i neke druge aktulene, poput sukoba u pojasu Gaze i između Izraela i Irana) je masovno korišćenje najrazličitijih vrsta dronova.

Iako se pod dronovima podrazumeva čitav niz bespilotnih letelica, koje imaju veoma različite karakteristike i namene, u svetskoj javnosti se najčešće pojavljuju snimci malih do srednje velikih "kvadkoptera" (letelica sa četiri motora i propelera) koji mogu biti naoružani bombama ili različitim vrstama eksploziva, ili bez naoružanja, kada se koriste za izviđanje i snimanje iz vazduha.

Najčešći dron za snimanje i izviđanje je kineski DJI Mavic različitih generacija. Ove dronove karakteriše relativno niska cena (od pet stotina do nekoliko hiljada dolara), velika brzina leta, te mogućnosti za autonomno letenje, snimanje i povratak. Ukrajinski inženjeri su u međuvremenu pronašli način i da naoružaju ovakve dronove, uglavnom udarnim minama, te čak iako budu oboreni, oni predstavljaju značajan rizik za ruske trupe.

U poslednje dve godine, sve češći su i FPV dronovi (First Person View, Pogled iz prvog lica), koji su izuzetno brzi i male veličine, te mogu da lete i unutar zgrada i objekata duboko iza ruskih linija. Slične taktike primenjuju i ruske snage.

Iako su prvih godinu dana planeri iz Kremlja bili u neku ruku "zatečeni" masovnim korišćenjem dronova, ubrzo su počeli sa razvijanjem domaćih rešenja, kao i uvozom Shahed 136 dronova-kamikaza iz Irana, zapravo letećih bombi koje su se pokazale relativno efikasnim.

Početkom ove godine je otkriveno da Rusija ima i novu fabriku u Alabugi u Tatarstanu, gde proizvodi "kopije" dronova baziranih na "Shahed" dizajnu, ali sa unapređenom elektronikom i sistemima navođenja. Pojedini video zapisi na ruskim kanalima na popularnoj aplikaciji Telegram poslednjih mesesci pokazuju i snimke drona za izviđanje Orlan-30, koji je modifikovan za nošenje drugih manjih dronova koji su naoružani, čime se povećava njihov ukupni domet.

Ovakav razvoj situacije u Ukrajini je doveo i do "globalne trke" u razvoju, testiranju i kupovini svih vrsta bespilotnih letelica, od najmanjih FPV, do velikih bespilotnih aviona, poput turskog Bayraktara ili Izraelskog Hermes.

Rusija je samo u julu mesecu lansirala nešto manje od 6.000 dronova na ciljeve u Ukrajini, što je čak oko 14 puta više nego u julu mesecu prošle godine. Oslanjanje na dronove obe strane u konfliktu je više nego očigledno - Ukrajine je prošle nedelje lansirala svoje dronove na ruske ciljeve, među kojima i nuklearnu elektranu Kursk, koja je udaljena oko 60 kilometara od granice dveju zemalja.

Planeri u Kijevu se poslednjih meseci sve više oslanjaju na takozvane "napade graničnom silom" - malim i srednjim dronovima, te istovremeno i navođenim raketama. Cilj ovakvih vrsta napada je "preopterećenje" ruske vazdušne odbrane, koja se mora fokusirati ili na rakete velikog dometa, koje potencijalno mogu pogoditi i duboko unutar Rusije, ili čitave "rojeve dronova" (eng. drone swarm), veliki broj malih letelica koje zajedno mogu pogoditi veliki broj ciljeva.

Flamingo - velika nada Ukrajine

Ukrajina trenutno, dok traju međunarodni napori za postizanje prekida vatre i početak mirovnih pregovora, velike nade polaže u novu vrstu oružja nazvanog Flamingo. Ono ima karakteristike i navođene rakete i drona, a razvila ga je kompanija "Fire Point" iz Kijeva. Do sada je ova kompanija proizvodila dron FP-1, za kojeg ukrajinski izvori tvrde da je postigao velike uspehe protiv ruskih sistema za vazdušnu odbranu.

Foto: Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Flamingo, zvaničnog imena FP-5, ima masu od šest tona i dužinu od 14 metara sa bojevom glavom. Iako prvenstveno dizajniran kao krstareća raketa, Flamingo ima i fiksni sistem krila širine šest metara, te mogućnost krstarenja i delimično samostalnog leta, baš poput dronova.

Stručnjaci za avijaciju ističu i da je dizajn Flaminga delimično zasnovam na nekadašnjoj sovjetskoj raketi-dronu Tupoljev Tu-143, ali sa daleko unapređenim letnim karakteristikama. Iako za sada nema zvaničnih podataka o tipu bojeve glave, najverovatnije se radi o modifikaciju široko dostupne Mk-84 od 1150 kilograma.

Neki izvori navode da je Flamingo dizajniran i da nosi američke BLU bojeve glave, što je malo verovatno, budući da SAD ne dozvoljavaju njihov izvoz van kompletnih avio ili zemljišnih raketnih sistema.

Takođe, iako Kijev tvrdi da FP-5 ima efektivni domet od preko 3.000 kilometara, te da može da leti čak i do Novosibirska, zbog relativno male krstareće brzine od oko 850 kilometara, veoma je verovatno da bi veliki deo ovih letelica bio oboren od strane ruske vazdušne odbrane.

Foto: Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Raketa-dron se oslanja na GPS satelitsko navođenje sa CRPAS unapređenim antenskim sistemom, te sistem za inerciono navođenje u slučaju ometanja sa zemlje ili prestanka veze sa satelitima.

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je sredinom ovog meseca obelodanio "početak serijske proizvodnje", i iako Kijev tvrdi da postoje kapaciteti za proizvodnju oko 200 Flaminga mesečno, stručnjaci ostaju skeptični - za sad nije poznat ni tip mlaznog motora koji se koristi, a postoje informacije da je on ili britanske ili češke proizvodnje, ili barem modifikacija ovakvih motora u ukrajinskim fabrikama - u oba slučaja, radi se o velikom broju visoko sofisticiranih motora i tehnologije, čak i na svetskom nivou.

Većina stručnjaka vidi Flamingo kao uspeh ukrajinske industrije, budući da je razvijen za nešto manje od godinu dana, ali i kao "poslednju kartu" Kijeva pred očekivane pregovore sa Moskvom. U kom formatu će se oni održati, i kada tačno, čini se da čak ni američki predsednik Donald Tramp nije potpuno siguran, ali je iz Bele Kuće najavljeno da će se oni desiti narednih nedelja.

I dok se očekuje da Putin i Zelenski konačno sednu za pregovarački sto - nešto što su oba predsednika do sada kategorički odbijala - Orlani, Shahedi, a sada i Flamingo - nastavljaju da lete.

Komentari (0)