Kaja Kalas: EU mora da pojača pritisak na Rusiju i razmotri odnose sa Izraelom
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je posle neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU da Rusija ne pokazuje nameru da okonča rat u Ukrajini, već se priprema za njegovo intenziviranje.
Ona je najavila pojačavanje sankcija Moskvi i nastavak razgovora o korišćenju zamrznute ruske imovine.
"Evropska unija i sve države članice podržavaju diplomatske napore da se postigne mir i okonča ruski rat, ali jasno je - Rusija se ne priprema za mir. Suprotno, oni se pripremaju za još rata", rekla je Kalas, objavljeno je na sajtu EU.
Ona je podsetila da je ove sedmice Rusija izvela drugi najveći vazdušni napad na Kijev od početka rata, u kojem je pogođena i infrastruktura EU i drugih međunarodnih organizacija.
Posle tri runde razgovora između Vlade, sindikata i Unije poslodavaca nema dogovora o minimalnoj zaradi za 2026. Na stolu su tri predloga: 500, 550 i 600 evra (oko 70.000 dinara), dok od 1. oktobra 2025. minimalac svakako raste na 500 evra.
Od ponedeljka 1. septembra na snagu stupa vladina Uredba o ograničavanju cena trgovinskih marži na 20 odsto. Ova mera Vlade će značajno uticati na smanjenje osnovnih životnih namirnica, ali i kućne hemije.
Izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 1. januara 2032. majkama sa jednim detetom računaće se šest meseci posebnog staža, sa dvoje godinu dana, dok majke sa troje i više dece to pravo mogu da ostvare odmah - uz dodatne dve godine staža, bez mogućnosti ranijeg penzionisanja.
"Ove nedelje Rusija je izvela drugi najjači vazdušni napad na Kijev od početka rata. Uništeni su civilni ciljevi, uključujući zgrade koje koristi Evropska unija i Britanski savet", navela je Kalas.
Ministri EU su, kako je dodala, razgovarali o "mogućim osnovama za novi paket sankcija" koji bi uključivao i sekundarne sankcije za one koji podržavaju ruski rat, kao i zabrane uvoza i uvođenje tarifa na rusku robu.
"Cilj je da izvršimo maksimalan pritisak na Rusiju", istakla je Kalas, dodajući da bi nove mere bile efikasnije "ako ih podrže i naši transatlantski partneri". Istakla je da je među ministrima vođena "veoma dobra i suštinska rasprava" o upotrebi zamrznute ruske imovine za podršku odbrani Ukrajine.
Rusija mora da nadoknadi štetu
"Jedna stvar je apsolutno jasna i tu su se svi složili: s obzirom na razaranja koja je Rusija izazvala u Ukrajini, nezamislivo je da ikada više vidi taj novac - osim ako u potpunosti ne nadoknadi štetu koju je prouzrokovala", izjavila je Kalas.
Ona je dodala da tržišta nisu negativno reagovala na zamrzavanje sredstava i da "postoje rizici, ali verujem da možemo da ih ublažimo". Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Kalas je rekla da najava Izraela da je Gaza borbena zona može dodatno da pogorša humanitarnu situaciju.
"Gazi je potrebno manje rata"
"Gazi je potrebno manje a ne više rata. Ako bi vojno rešenje bilo moguće, ovaj rat bi već bio završen", rekla je Kalas.
Ona je naglasila da je širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali "nezakonito i podriva rešenje sa dve države".
Istakla je da su neke članice EU već uvele mere "ne protiv Izraela, već protiv izraelske vlade", uključujući sankcije ministrima i suspenzije izvoza oružja.
Foto: Tanjug/AP/Abdel Kareem Hana
"Nema ulepšavanja situacije u kojoj se nalazimo", rekla je Kalas, napominjući da su članice EU podeljene oko konkretnih koraka, ali da "raste većina koja se zalaže za dodatne mere".
Takođe je izrazila sumnju u sposobnost EU da donosi i sprovodi odluke u oblasti spoljne politike, pozivajući na reformu metoda rada.
"Moje lično osećanje je da građani Evrope gube poverenje u EU ako nismo u stanju da isporučimo rezultate", rekla je Kalas.
Odluke EU donosi svih 27 članica
Govoreći o sopstvenoj ulozi, istakla je da nije lako biti "osoba koja se krivi kada odluka izostane", budući da odluke EU donosi svih 27 članica konsenzusom.
"To je teško. Ali kao visoka predstavnica, ja ne donosim odluke – već to moraju da učine sve članice zajedno", zaključila je Kalas.
Kako je navela, ministri spoljnih poslova EU danas "nisu imali dovoljno vremena" da razmatraju eventualne izmene mehanizma donošenja odluka o pitanjima spoljne politike, koji podrazumevaju da određene odluke donosi većina članica EU bez potpunog konsenzusa, posebno u slučajevima kada jedna zemlja usporava proces donošenja odluka na nivou EU.
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
Arhivski snimci, važni događaji i retki filmovi biće predstavljeni u posebnom segmentu programa, pružajući autentičan prikaz istorije na filmskom platnu.
dokumentarni
20:00
DOKUMENTARNI PROGRAM-DEKADE-RUDARSKI BLUZ (R)
Rudari su u SFRJ bili simbol radničke klase, oni su bili značajan faktor funkcionisanja ekonomije, ali i simbol socijalističke države u kojoj se vrednovala jednakost svih radnika. Njihov posao je bio rizičan, uvek je postojala opasnost da se može dogoditi nesreća u rudniku. Dokumentarni serijal "Dekade" donosi priču o Aleksinačkom rudniku koji danas više nije u funkciji upravo zbog velike nesreće iz 1989. godine koja je do danas najveća rudarska nesreće koja se dogodila u Srbiji. Epizoda "Rudarski bluz" donosi svedočenja fotografa Hadži Miodraga Miladinovića koji je odlazio sa rudarima u jame i fotografisao njihov težak život.
dokumentarni
21:00
DIJAGNOZA
Emisija Dijagnoza sa Borislavom Višnjićem traži odgovore na ključna pitanja od kojih zavisi dalji razvoj Crne Gore i regiona. Glavne teme koje će biti otvarane u emisiji su implikacije koje ključna dešavanja u međunarodnoj politici imaju na Crnu Goru i region. Takođe, bavićemo se i ključnim ekonomskim projektima koji bi doveli do bržeg razvoja naših zemalja ali i koliko na sve procese i neophodne reforme utiče korupcija.
dokumentarni
22:00
DOKUMENTARNI PROGRAM-ZASTAVA FILM- STUDENTI U UNIFORMI (R)
Postala je već tradicija da maturanti svake godine postavljaju, na veoma svečan način, završetak školovanja u srednjoj školi. Prisustvujemo jednoj takvoj svečanosti u hotelu "Jugoslavija" — maturskom balu. Među njima se nalaze i omladinci koji su poziv oficira izabrali za svoj životni poziv. Kratkim inter-vjuima saznajemo za razloge zbog kojih su se odlučili da studiraju na vojnim akademijama. Filmom pružamo informaciju o programu Vojne akademije KoV, Ekonomske VA, Vazduhoplovno-tehničke VA, Pomorske visoke škole, Više vojnotehničke akademije i Vazduhoplovne vojne akademije. Kratkim sekvencama prikazan je način savlađivanja gradiva, režim života, prava i obaveze, korišćenje slobodnog vremena, te sportske, kulturne i druge aktivnosti u toku školovanja. Na kraju, u intervjuu s jednim višim oficirom koji je završio Akademiju posle rata, istaknuta je mogućnost daljeg školovanja i napredovanja, kao i dužnosti koje Armija nudi diplomiranim oficirima JNA. Sinh
dokumentarni
22:30
DOKUMENTARNI PROGRAM-ZASTAVA FILM-BEOGRADSKA OPERACIJA OKTOBRA 1944. GODINE (R)
General pukovnik Savo Drljević priča o Beogradu nekada i sada.. priča o svom učešću u Beogradskoj operaciji 1944.
U Novom Sadu predstavljeno je novo Udruženje građana Institut za akademsko delovanje. Osnivači ističu da im je cilj stvaranje prostora za razvoj nauke, obrazovanja i društveno korisnih aktivnosti kroz multidisciplinarni pristup uz akcenat na negovanje tradicije.
Poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića studentima za javnu debatu, prema mišljenju analitičara Vladimira Dobrosavljevića, dolazi zbog spoljnih pritisaka. Sagovornik Newsmax Balkans upozorava da se sukobi sa nezadovoljnim građanima i studentima verovatno neće smirivati.
Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanović povredio je zadnju ložu i neće igrati protiv Letonije, a njegov dalji nastup na Evropskom prvenstvu će zavisiti od dodatnih analiza, saopštio je Košarkaški savez Srbije.
Izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 1. januara 2032. majkama sa jednim detetom računaće se šest meseci posebnog staža, sa dvoje godinu dana, dok majke sa troje i više dece to pravo mogu da ostvare odmah - uz dodatne dve godine staža, bez mogućnosti ranijeg penzionisanja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da se epidemija kolere u 31 zemlji pogoršava, da je broj žrtava ove bolesti u porastu i da je do sada od kolere umrlo 4.738 ljudi.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da ruske snage trpe najveće gubitke na pravcu prema Pokrovsku, gde, kako je naveo, koncentrišu svoje najveće napore, ali ne uspevaju da ostvare strateške ciljeve i dodao da je Rusija od početka godine izgubila više od 290.000 vojnika.
Ukrajinske oružane snage saopštile su danas da, uprkos tvrdnjama Moskve o uspešnoj letnjoj ofanzivi, ruske trupe nisu uspele da preuzmu punu kontrolu ni nad jednim većim ukrajinskim gradom, a brojevi o zauzetim teritorijama su "grubo preuveličani", preneo je Rojters.
Palestinska militantna grupa Hamas potvrdila je u subotu smrt svog vojnog lidera u Gazi, Mohameda Sinvara, nekoliko meseci nakon što je Izrael objavio da ga je ubio u napadu u maju.
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će izdati izvršnu naredbu kojom se zahteva obavezna identifikacija svakog birača, u svakoj američkoj saveznoj državi.
Komentari (0)