Letnje suše, toplotni talasi i poplave koštali EU 43 milijarde evra

Prema studiji objavljenoj u ponedeljak, procenjuje se da će dugoročni efekti ovih događaja izazvati kumulativnu štetu od oko 126 milijardi evra na ekonomiju EU do 2029. godine, preneo je briselski Politiko.

"Klimatske promene povećale su učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja poput poplava, suša, talasa vrućine, šumskih požara, a sve to doprinosi rastućim ekonomskim troškovima za evropske regione", izjavila je jedna od autorki studije Sehriš Usman.

Studija je obuhvatila fizičku štetu na zgradama i infrastrukturi, kao i uticaj na produktivnost i efikasnost radne snage kao i spoljni uticaj na druge delove ekonomije.

Međutim, šteta od šumskih požara, koji su ove godine uništili više od milion hektara zemlje u Uniji, nije bila uključena u procene.

"Ovi događaji nisu samo privremeni šokovi. Njihov uticaj traje kroz vreme. Poplave mogu poremetiti lance snabdevanja, dok suše mogu uništiti poljoprivredne prinose", istakla je Usman.

Južna Evropa pretrpela najveće gubitke

Suše su prouzrokovale najveće gubitke, sa procenjenom štetom od 29,4 milijarde evra za EU ovog leta.

Toplotni talasi i poplave izazvali su štetu od 6,8 milijardi evra, odnosno 6,5 milijardi evra.

Južna Evropa, posebno ranjiva na klimatske promene, pretrpela je najveće gubitke.

Foto: Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Kipar, Grčka, Malta i Bugarska pretrpeli su gubitke koji su premašili jedan procenat njihovog bruto društvenog proizvoda.

"Danska, Švedska, Nemačka imaju relativno niže štete, ali učestalost i intenzitet ovih događaja, naročito poplava, takođe raste u tim regionima", navode istraživači.

Ekstremni vremenski događaji postaju sve češći kako se nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte povećava, čime se zagreva planeta.

U 2024. godini prirodne nepogode, uključujući katastrofalne poplave u Španiji, izazvale su štetu u iznosu od 26 milijardi evra, navela je osiguravajuća kompanija MunichRe.

Komentari (0)