Može li Kijev da raketama pogodi Kremlj?

Uprkos tome što je Tramp takvo obećanje dao u najboljoj nameri, ispostavilo se da su i Kijev i Moskva jednostavno toliko suprotstavljeni u svojim stavovima, te očekivanjima za i nakon postignutog mirovnog sporazuma, da ne samo Tramp, već i nekoliko puta ponovljena spremnost Kine, kao i zemalja Bliskog Istoka da posreduju u okončanju sukoba, nisu dali rezultate.

Tramp je pokušao da dve strane strane sednu za isti sto i tokom samita na Aljasci početkom avgusta, ali ni to nije donelo značajnije pomake.

Odbrojavanje do "smaka sveta"

Evidentno je i da od početka sukoba - to jest agresije, kako je zvanični Kijev naziva - i američki, i evropski, i ostali svetski mediji najvećim delom učestvuju u "snazacionalzimu" kakav nije viđen još od vremena Hladnog rata.

Kremlj je jedno vreme i sam igrao na ovu kartu, naročtio preko različitih društvenih mreža, te izjava nekih nižih funkcionera, poput nekadašnjeg premijera i predsednika Dmitrija Medvedeva, koji, malo-malo  na svojim nalozima najavljuje "nuklearnu odmazdu Rusije" prema NATO članicama i celokupnom Zapadu.

Ovakve objave se onda "dočekuju" u zapadnim medijima kao "dokaz" da "zli Putin" želi da uništi svet, ali one imaju i drugu namenu - dizanje morala građanima unutar Rusije, koji nakon gotovo četiri godine sukoba više nisu u potpunosti uvereni da planeri u Kremlju imaju mnogo preostalih opcija.

Ovo je postalo naročito evidentno nakon nekoliko uspešnih napada ukrajinskih dronova na fabrike, postrojenja i rafinerije duboko unutar teritorije same Rusije. Neki podaci iz Kijeva čak navode i da je čak dve trećine velikih ruskih rafinerija i skladišta nafte - oko dvadesetak od njih trideset - bilo do sada ili pogođeno u napadima dronovima, ili je trajno onesposobljeno.

PROČITAJTE JOŠ

Politika

Bogoljub Karić za Newsmax Balkans: Trampu i Putinu sam pisao lično, prihvatili su sve moje ideje

Biznismen i nekadašnji vlasnik BK televizije Bogoljub Karić tvrdi da njegove ideje ne ostaju bez odjeka, jer, kako kaže, lično piše predsednicima Donaldu Trampu i Vladimiru Putinu, te ističe da mu nijedan predlog do sada nije odbijen.

13:07Pre 61 d03.10.2025.

Autor

SVET

Milić o ekstremnoj desnici u Evropi: Teško da može da stvori koaliciju, veliki broj partija neće da sarađuje sa njom

Pad podrške krajnjoj desnici u nizu evropskih zemalja je samo privid. Problem sa ekstremnom desnicom je što za njih glasaju apstinenti, ljudi koji ne učestvuju u političkom životu ili su razočarani u politički sistem, izjavio je za Sintezu programski direktor Novog Trećeg puta Dimitrije Milić.

22:01Pre 62 d02.10.2025.

Autor

SVET

Nepoznate letelice u američkom i evropskom vazduhu: Kinezi, Rusi ili - vanzemaljci

Danske vlasti su proteklog vikenda ograničile delove svog vazdušnog prostora, te zabranile bilo kakve letove blizu bezbednosnih instalacija u zemlji, nakon što su blizu osetljivih lokacija i aerodroma detektovane nepoznate letelice, za koje se veruje da su dronovi.

11:19Pre 64 d30.09.2025.

Autor

Ovakve tvrdnje, naravno, Kremlj ili u potpunosti odbacuje, ili umanjuje, ali je nakon brojnih izveštaja iz same zemlje o dugim kolonama ispred benzinskih pumpi, jasno da je proizvodnja nafte i benzina u najmanju ruku smanjena. Jedan od većih ovakvih napada dogodio se krajem septembra, kada je pogođena rafinerija "Neftekhim Salavat", veliko naftno i petro-hemijsko postrojenje u republici Baškortostanu (Baškiriji), blizu granice sa Kazahstanom. Zbog ovoga mnogi američki i evropski bezbednosni stručnjaci postavljaju pitanje - može li Kijev da gađa i pogodi i sam Kremj?

Odgovor je i da, i - ne. Iako se još od trenutka kada je Ukrajina dobila američki napredni sistem raketa 'ATACMS' (https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/army-tactical-missile-system.html) spekulisalo da će strateški ciljevi unutar Rusije biti sledeći, to se nije u potpunosti ostvarilo. I novi, domaće razvijen ukrajiski sistem balističkih raketa "FP-5 Flamingo", ima u praksi domet između 2.400 i 2.800 kilometara, što je i više nego dovoljno da "dobaci" do Moskve i Kremlja.

Takođe, u nekoliko navrata su ukrajinski dronovi bili obarani praktično u predgrađima same Moskve, što je dokaz da tehnologija i resursi nisu ključni već - politička volja, ali ne Kijeva i predsednika Zelenskog. Od početka sukoba jasno je da i Brisel i Vašington žele da u najvećem on ostane u granicama Ukrajine (i Rusije), te da se po svaku cenu on ne proširi dalje na druge susede Rusije, koji su članice EU. Pored Poljske, ovo naročito važi za Finsku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju, to jest Baltičke zemlje u kojima je uticaj Rusije i danas veoma veliki, i to ne samo politički, već i ekonomski. Rusija je nekoliko puta ponovila i da će svim sredstvima štititi svoju enklavu Kaljiningrad, koja se nalazi na samom ulazu u Baltičko more.

Zbog svega ovoga, najave koje poslednjih desetak dana stižu iz Vašingtona, da će administracija Donalda Trampa i Pentagon logistički i obaveštajno pomoći Kijevu za precizne strateške napade unutar ruske teritorije (eng. PST-A, Precision Strike for Tactical advancement) se među svetskim stručnjacima i diplomatama pre svega ocenjuju kao "poslednji poziv" Vladimiru Putinu da sedne za pregovarački sto.

Foto: AP Photo/John McCutcheon

Neki izvori iz Vašingtona čak navode i da je Tramp spreman da odmah isporuči Kijevu dodatno visoko precizno oružje, poput raketnih sistema "Tomahawk" i "PrSM" (https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/precision-strike-missile.html). Sam "Tomahawk" sistem (https://www.rtx.com/raytheon/what-we-do/sea/tomahawk-cruise-missile) je jedan od uzdanica Pentagona, a radi se o balističkim  raketama srednjeg do velikog dometa, između 1.250 do 2.500 kilometara.

Ove rakete koriste jedinstveni "TERCOM/DSMAC" sistem za prepoznavanja terena i digitalnog navođenja do mete, što umnogome poboljšava njihovu preciznost. Neke od varijanti i konfiguracija (poput Block IV/TATCOM) omogućavaju i biranje meta u toku leta, te promenu prioriteta u zavisnosti od situacije.

Takođe, same bojeve glave su modularne, te mogu biti "JM-EWS" za uništavanje utvrđenja, "Block V" sa eksplozivom velike snage, sve do "W-80" nuklearnog oružja. Ovaj raketni sistem je, između ostalog, korišćen još za vreme prve Peščane oluje, rata u Iraku 1991, u ratu u Iraku protiv snaga Sadama Huseina 2003, u Libiji 2017, te u Jemenu 2009. i 2016.

"Slanje Tomahawka Kijevu crvena linija za Moskvu"

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je već upozorio da bi "slanje Tomahawk sistema Kijevu bila crvena linija za Moskvu" - ipak, u prošlosti je i sam Putin navodio da su "crvene linije" i slanje "ATACMS" sistema, i stranog oružja Kijevu, i napadi unutar ruske teritorije.

Da li će se sada nešto promeniti, ili će Vašington i Brisel, te na prvom mestu sam Tramp, uspeti da dovedu do nekakvog mira ili barem prekida vatre, verovatno će se znati u narednih dva ili tri meseca.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)