Dronovi iznad evropskih gradova: Koliki im je domet i kako vojska može da ih presretne

Tihi, mali, jeftini a dovoljno snažni da mogu da blokiraju aerodrom, nose eksploziv ili privremeno onesposobe elektranu. I ono što je nekad bilo zabava, sada je bezbednosni izazov za čitav svet.

Tako su nedavno obe piste na aerodromu u Minhenu blokirane upravo zbog dronova. Letovi su obustavljeni, a hiljade putnika ostalo je bez leta.

Napade su zabeležile Danska, ranije Poljska, Rumunija i Estonija. Dakle, Evropa gleda u nebo i pita se - da li smo spremni da se branimo od nečega što je gotovo nevidljivo.

Sve je počelo u Ukrajini

Sve počinje u Ukrajini prvim masovnim korišćenjem takozvanih kamikaza dronova.

Od 2022. godine, iranski Šahed-136, ruske i ukrajinske verzije istog principa, postale su oružje koje u talasima udara na gradove, energetske mreže i vojne ciljeve.

I nije sve ovo mnogo daleko, iste godine, kod komšija u Zagrebu slična letelica, sovjetskog tipa, preletela je pola Evrope, NATO teritoriju i srušila se.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ove letelice mogu biti male kao igračka ili velike kao mali avion. Domet im varira od svega nekoliko kilometara, kod dronova za hobi, do 150 kilometara kod taktičkih modela, pa sve do preko 1.000 kilometara kod borbenih i izviđačkih dronova.

Visina leta zavisi i od klase: komercijalni i hobi dronovi obično lete do 120 metara, taktički dostižu tri hiljade metara, dok strateški modeli lete i preko 9.000 metara - gotovo kao putnički avion.

Ovi vojni modeli upravljaju se satelitski, u rojevima, pa ih ni sistemi ometanja ne mogu uvek zaustaviti.

Kako je u Srbiji regulisana upotreba dronova? 

Kod nas dronovi su zakonom dozvoljeni, ali strogo regulisani.

Svaki dron teži od 250 grama mora biti registrovan, a let iznad 120 metara visine zahteva posebno odobrenje. Zabranjeno je letenje u blizini aerodroma, vojnih objekata i iznad ljudi.

Strani operateri moraju imati i dozvolu Ministarstva odbrane.

Zakon postoji, ali dronovi su brži

Najveći problem u borbi protiv dronova nije samo tehnologija, već neravnoteža između cene napada i cene odbrane.

Dron koji košta nekoliko stotina evra može da zaustavi aerodrom, dok njegovo obaranje često zahteva hiljade puta skuplju reakciju.

Rumunija i Poljska su više puta podizale borbene avione F-16 i F-35 da bi presrele nepoznate letelice, a sat takovog naleta aviona košta i do 18.000 evra.

Ako rešenje nisu avioni, da li su rakete efikasnije to smo pitali vojnog analitičara Danijela Šuntera.

"Ovi veliki borbeni dronovi, odnosno kamikaze dronovi, koji su se pojavili nad vazdušnim prostorom Poljske, su uništavani borbenim avionima. Ali, stav je da je to prilično skup i neefikasan način za odgovor na ovakvu vrstu tehnologija. Jedna raketa koja košta više miliona dolara i jedan mali dron koji košta nekoliko desetina hiljada dolara. Dronovi mogu da se prave u jako velikim količinama, tako da rakete nisu pravi odgovor na tako nešto", rekao je Šunter za Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax Balkans

Svet ulazi u novu eru - eru dronovskog rata. Njihova upotreba raste, dok sistemi odbrane i dalje zaostaju. Kao i svako oružje, dron će kad-tad dobiti svoje protivoružje, ali taj proces je spor.

Iako se neke odluke prepuštaju mašinama i veštačkoj inteligenciji. Ipak Zorane, reklo bi se da će čovek, bez obzira na sve tehnološke revolucije, još dugo ostati presudan faktor, jer, nadamo se ima svest o granici između dobra i zla.

Komentari (0)