(FOTO/VIDEO) "Znali smo svaki njihov plan": Velimir Ilić za Newsmax Balkans o dramatičnim trenucima uoči Petog oktobra

Obeležava se četvrt veka od Petog oktobra 2000. godine, dana koji je označio prekretnicu u političkoj istoriji Srbije. Velimir Ilić, lider Nove Srbije koja je bila deo široke koalicije opozicionih stranaka, priseća se u razgovoru za naš portal atmosfere u Srbiji uoči tog dana.

"Stanje je bilo teško, nikad crnje u Srbiji nije bilo. Bili smo pod sankcijama, rat je izgubljen, na ulicama je bilo mnogo invalida, firme su bile porušene, infrastruktura uništena. Novi Sad nije imao nijedan most, prelazilo se skelom. Sve razoreno, sve uništeno", podseća Ilić.

Dodaje da ga danas posebno pogađa kada pojedini predstavnici vlasti govore protiv Petog oktobra, a prećutkuju da su upravo oni u to vreme bili deo režima.

Foto: Milena Đorđević

"Oni koji sada napadaju Peti oktobar, zaboravljaju da kažu da su tada bili vlast, da su oni uveli sankcije, da su išli u rat sa NATO. Srbija je bombardovana, ljudi su ostali bez posla i bez firmi u kojima su radili. Trebalo je sve to pokrenuti iz pepela", ističe on.

Izbori i odluka da se krene

Ilić objašnjava da je prelomni trenutak nastao posle predsedničkih izbora 24. septembra 2000. godine, kada je, prema rezultatima opozicije, Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića.

Foto: AP/Darko Vojinović

"Milošević nije hteo da prizna tu pobedu. OEBS je trebalo da pregleda listiće, a izborni materijal se nalazio u tadašnjoj Saveznoj skupštini, pa smo smatrali da je to tačka u kojoj se sve lomi. Vlast je veštački popunjavala listiće, a onda su oni, da bi sakrili tragove, zapalili deo zgrade. Stolovi su bili puni glasačkih listića. U brzini su upalili zavese i tepih, i tako je buknula zgrada Skupštine. Niko od demonstranata nije palio parlament, to je učinila vlast", tvrdi Ilić.

"Sve je bilo vrlo pažljivo planirano"

Upitan o pripremama za demonstracije Petog oktobra, Ilić naglašava da ništa nije bilo prepušteno slučaju.

"Mi smo se spremali veoma studiozno. Napravio sam spisak ključnih ljudi u vojsci i policiji i razgovarao sa svima njima. Nekolicina veoma važnih ljudi, koji i danas zauzimaju ozbiljne položaje, pomogla nam je tada. To je bila ljubav prema Srbiji, a ne novac. Niko nas nije plaćao iz inostranstva, to su izmišljotine. Radili smo da bi se nešto promenilo", navodi on.

Foto: Srđan Ilić

Prema njegovim rečima, imao je informacije o svakom potezu režima i to u realnom vremenu.

"Miloševićev kabinet komunicirao je sa vojskom, policijom, službama, a ja sam iste te izveštaje dobijao odmah. Znao sam šta se sprema i na osnovu toga pravio poteze", dodaje Ilić.

Pokušaj hapšenja u Čačku

Jedan od ključnih trenutaka, kako kaže, desio se 4. oktobra u njegovom rodnom gradu.

"Dobio sam informaciju da u Čačak stiže general Obrad Stevanović. Namera im je bila da me namame u stanicu policije i uhapse. Pozvali su mene i moje saradnike da dođemo u MUP na razgovor. Ja sam imao sto posto potvrđenu informaciju da je to cilj. Zato sam rekao - neka general dođe u motel ‘Livade’ u Preljini, gde smo čekali okruženi kamiondžijama, građanima, autobusima, hiljadama ljudi. Tamo su bile hiljade ljudi, narod je bio iza nas. Naravno, general nije smeo da dođe, ali su nas uporno zvali u stanicu. Da sam otišao, ne bih se vratio. Zato smo svi ostali u motelu i tu prenoćili, spremajući se za sutrašnji put ka Beogradu", priseća se Ilić.

Mostarska petlja kao poslednja odbrana 

U nastavku razgovora, Ilić precizira da je posedovao i informacije o policijskim planovima blokada i o tome kada će biti primenjene:

"Svi njihovi planovi bili su meni dostavljani. Moji ljudi koji su bili na pozicijama kažu da su oni provalili kad ćemo krenuti, pa su rešili da nam zablokiraju put – da isteraju teška vojna vozila i da zatvore kao poslednju odbranu Mostarsku petlju. Mi smo tačno znali kad će to uraditi. Zato smo krenuli mnogo ranije: umesto da budemo u tri u Beogradu, mi smo bili u pola dvanaest, da prođemo deo gde su nas čekali."

Foto: Srđan Ilić

Ilić nabraja tačke blokada:

"Blokada je bila u Majdanu, u Gornjem Milanovcu, kod Lajkovca, u Lipovačkoj šumi. Videli ste kako smo to sve rešili i očistili put. Imali smo građevinsku mehanizaciju, mašine - ako zatreba - i sve to smo koristili da se približimo Beogradu."

DB spremila grupu da razbije kolonu

Kao manevar opisuje i taktiku usporavanja grupe iz Užica, u kojoj su se nalazili "ubačeni elementi":

"Grupu iz Užica vodio je Goran Svilanović. Saznao sam da je Državna bezbednost spremila svoje ljude u civilu da idu sa Užičanima i trebalo je da nas iznenade kada se spojimo s njima. Rekli su mi 'ne daj da se približi'. Rekao sam mojim ljudima da naguramo kamion 'skanija' i materijal iz Jelen Dola da zatvorimo tunel, da izgube vreme. Dok oni čiste tunel, mi smo već u Beogradu."

Foto: AP/Aleksandar Vasović

Sagovornik portala Newsmax Balkans govori i o trenutku kada je postalo jasno da masovni pokret ima snagu da pobedi režim:

"Pošto sam bio prvi na čelu kolone, primetio sam da se narod masovno priključuje. To je bila ogromna, neprekinuta kolona kad smo ulazili u Beograd. Na Petlovom brdu su nas čekale stotine, pridruživali su se, uskakali u kamione, u privatne automobile. Tada sam shvatio da može nešto da se uradi. I onda smo bili uporni."

Dolazak ispred Skupštine i sukobi 

Uspeli su da izbegnu sve zamke i probiju blokade, a u Beograd su stigli u 11.30 časova.

"Trebalo je izdržati do tri sata - tada je bio planiran veliki skup. Ušli smo u veliki problem jer smo došli rano i dobili mnogo batina. Sva policija je tukla grupu koja je došla iz Čačka. Dobili smo prve batine na stepenicama Skupštine već u 12, kada je počela i prva velika tuča sa policijom", nastavlja Ilić.

Foto: Srđan Ilić

Oko 15 časova narod se masovno okupio:

"Došlo je više stotina hiljada ljudi. Miloševiću su javili da gori Skupština, da ima puno mrtvih i tražili reakciju. Mi smo videli snajperiste na zgradi Glavne pošte. Javljali su mi da nas lociraju - presvucite se, bacite ono što nosite, trčite, skinite se, presvucite se dok vas ponovo ne lociraju u toj masi proći će puno vremena. Međutim, hteli su da uvuku vojsku u sukobe, da uđe vojska i policija masovno."

Foto: Srđan Ilić

Ilić podseća da su u tom trenutku ispred Skupštine imali podršku pripadnika oružanih snaga:

"Sa nama su bila dva pukovnika Vojske Jugoslavije. Oni su videli da niko nije povređen - da nije bilo krvi. Oni su u nekom trenutku javili da tenkovi i druga sredstva ne smeju da krenu. Znalo se da bi bilo krvi do kolena. Između nas je bio dogovor da treba još jednom krenuti - policija ne može da izdrži, kordoni ne mogu da izdrže, ima puno suzavca - i mi smo morali još jednom. Ajmo još jednom, nemoj da stajemo, krenimo još jednom. Pozivao sam tada: 'Krenimo, živi se ne vraćamo dok ne pobedimo'."

Drama ispred Skupštine

Posle višesatnog obračuna na platou ispred Skupštine SRJ, Ilić kaže da se osetilo olakšanje kada su se oko 15 časova popunili plato, Pionirski park i okolne ulice.

"Došlo je puno naroda, svi lideri opozicije. I izdržali smo. I onda se odjednom pojavio Džo bagerista. Nisam znao da Džo sa utovarivačem ide pravo na televiziju. Zapucalo se. I onda smo mi rekli – ajde. Mi smo imali buldožer i svašta nešto od mehanizacije tu na kamionima pred Skupštinom. Ako krenu tenkovi, da im se suprotstavimo. Narod je bio rešen, nikad veće jedinstvo u Srbiji nije bilo. Ljudi su bili kao jedan. Svi su znali šta je cilj. Svi su znali: 'Ako stanemo, nastradaćemo'. Ušli smo u parlament, RTS i Studio B", nabraja Ilić.

Foto: Srđan Ilić

Prema njegovim rečima, bilo je nekoliko prelomnih trenutaka.

"U toku najžešćih borbi ispred Skupštine, većina lidera iz opozicije se izgubila. Svi su očekivali neki udar vojske. Ostalo je nas nekoliko – Milan St. Protić i ja smo govorili ispred Skupštine grada Beograda. Sa terase poručivao sam narodu da ne ide kući. Hteli smo sa Studija B da se obratimo građanima. Ušli smo u Beograđanku, ali sve u studiju je bilo pogašeno, a mi ne umemo ni svetlo da upalimo. Nismo nikad radili nešto na televiziji. I nađemo jednog penzionera, bivšeg radnika Studija B, neko se seti da tu blizu živi, dođe čovek i uključi direktan prenos. Isto je tako bilo i na RTS", seća se naš sagovornik jednog od mnoštva detalja.

Foto: Srđan Ilić

Ilić dodaje da on nije želeo da izađe pred kamere jer je, kako kaže, bio sav krvav i natečen od primljenih udaraca. 

"U ime nas obratio se Nebojša Čović. Nešto kasnije se Koštunica pojavio ispred naroda kod Skupštine, tada nam je bilo mnogo lakše. A onda je bilo najkritičnije veče. Celu noć smo čuvali to što smo osvojili. Očekivali smo kontraudar. Bila je pošla tenkovska jedinica sa Voždovca. Ali neko ih je obavestio. Mi smo razoružali policiju, imali smo mnogo pušaka. Ušli smo u policijsku stanicu u Majke Jevrosime. Našli smo neke zolje i svašta smo imali tu. I sad, ovi operativci u civilu su javili - ljudi, izginućemo svi, ajde da se dogovaramo. Sećam se da smo te puške uneli u Skupštinu grada", dodaje lider Nove Srbije.

Foto: Srđan Ilić

Kako navodi, mnogo ljudi bilo je naoružano pištoljima i puškama. Od policije su uzeli motorole, šlemove, štitove, palice...

"Trebalo je sada obuzdati tu masu, staviti je pod kontrolu. Završeno je, ali da ne propadnemo sada na kraju. Kada su se zajedno pojavili Đinđić i Koštunica, svima nam je svanulo. Održali smo sastanak, dogovorili se ko će i šta da radi", priča nam Ilić.

Pavković je rekao da vojska ne sme da napada narod

Lideri DOS su dobili pozive iz Miloševićevog kabineta. Ilić navodi da je Momčilo Perišić želeo da ide na taj razgovor, ali od toga nije bilo ništa.

"Bio sam u kontaktu sa policijom, a preko dva pukovnika na vezi sa generalom Nebojšom Pavkovićem, koji je ispao veliki junak. On je rekao da narod ne sme da se napada. Tako da je to nama dalo krila. Policija je bila razoružena. Sprečili smo pokušaje linča. Policajce iz Skupštine, koji su bili zatvoreni u podrumu, pustili smo da izađu. Samo da ostave oružje. Međutim, mnogo je klinaca ušlo dole, našli su municiju, trebalo je to da se obuzda. Da ih razoružamo, da ne pucaju, da ne rane nekoga. U isto vreme kriminalci su iskoristili nerede, pa razbijali lokale i pljačkali, što je kasnije nama pripisano. To zaista nema veze sa nama", priseća se Ilić.

Foto: Srđan Ilić

Onima koji su ostali da čuvaju Skupštinu u noći između 5. i 6. oktobra građani su donosili hranu.

"Neki su spavali po automobilima, autobusima okolo. Namera je bila da nas do jutra bude što više. Bojali smo se tog udara, da nas neko ne iznenadi, pa da nas ne bude malo, pa da nas ne razoružaju i pohapse. Moralo se to završiti i završili smo", nastavlja nekadašnji ministar u četiri vlade.

Saradnja unutar DOS

Govoreći o odnosima sa liderima opozicije u vreme pre i posle Petog oktobra, Velimir Ilić ističe da su postojale razlike u stavovima, ali i da je među njima vladala retka bliskost.

Foto: Milena Đorđević

"Odlično sam sarađivao sa Koštunicom, Vladanom Batićem, Milanom St. Protićem, a vrlo dobro i sa Goranom Svilanovićem, bez obzira na ideološke razlike. Kod Đinđića su mi bila otvorena vrata 24 sata. Dolazio je kod mene kući, ostajali bismo do jutra, razgovarali, planirali i dogovarali se. Vladala je bratska i prijateljska atmosfera", priseća se Ilić.

Podela vlasti i povratak u Čačak

Posle pada Miloševića, usledila je raspodela političkih funkcija u novoj vladi, koja je ubrzo pokazala prve pukotine.

Foto: Milena Đorđević

"Video sam da je počela otimačina oko resora. Svi su želeli da budu potpredsednici vlade. Bilo ih je petnaest-šesnaest. To me je strašno nerviralo. Jedini sam odlučio da ne ostanem u Beogradu, vratio sam se u Čačak i nastavio da obavljam funkciju gradonačelnika, sve do smrti Zorana Đinđića", objašnjava Ilić.

Sećanje i obeležavanje godišnjice

Četvrt veka kasnije, Ilić kaže da se duh tih dana obeležava skromno, sa ljudima koji su tada izneli najveći teret:

"Dogovorio sam se sa ekipom kamiondžija, koji su tada poveli kolonu, i nekoliko momaka koji su vozili automobile, da krenemo ponovo starom Ibarskom magistralom. Da se prošetamo tom rutom, sednemo zajedno na ručak i nazdravimo što smo ostali živi."

Za Ilića, Peti oktobar bio je trenutak kada je Srbija, kako kaže, progledala.

"Ukinute su nam sankcije, otvorile su se diplomatske aktivnosti, Srbija je počela da učestvuje u projektima i kreditnim linijama, počelo je da se gradi i radi. Nije lepo kada danas neko kaže da se ništa nije uradilo. Mi smo rizikovali živote da Srbija otvori oči i da se vrati svetu", zaključuje Ilić.

Komentari (0)