Istoričar Ćurčić u "Sintezi": Francusku očekuju velike reforme, sledeće godine moguća parlamentarna kriza

Francuski premijer Sebastijan Lekornu po drugi put je uspeo da preživi glasanje o nepoverenju.

O nepoverenju predsednici Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen takođe se ponovo glasalo.

Prema rečima istoričara Ćurčića, glavno pitanje u francuskoj javnosti je ko će biti naslednik francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Printscreen: Newsmax Balkans

"U Makronovom mandatu nijedna vlada nije izdržala četiri godine. Ne bi me čudilo ni da se naredne godine desi neka parlamentarna kriza. Mislim da će biti izglasan budžet jer je to neophodno", istakao je gost "Sinteze".

Dodao je da Francusku očekuju velike strukturne i institucionalne reforme već od 2027. godine i da je pitanje u kom će smeru ići posle toga.

"Postoje potrebe da se Francuska učini ekonomski kompetitivnom, da se u bezbednosnom smislu konsoliduje i da konsoliduje sistem javnih uprava i finansija", dodao je on.

"Ekstremna levica i desnica saglasne u tome protiv koga su"

Govoreći o strankama krajnje desnice i levice, Ćurčić je istakao da je u Evropskom parlamentu mnogo paradoksalnosti.

"Krajnja desnica želi rušenje Ursule fon der Lajen jer je vide kao simbol federalističke Evrope koja ugrožava interes zemalja članica. Iza te inicijative stoji Marin le Pen iz Nacionalnog opredeljenja. Krajnja levica nije toliko protiv EU, ali ima simpatije prema autoritarnim režimima u svetu i optužuje EU za izdaju", pojasnio je istoričar.

Dodao je i da je EU složeni mehanizam.

"Ekstremna levica i desnica saglasne su u tome protiv koga su, ali nikada nema dogovora oko toga za koga su zajedno. Desnica i levica su protiv nečega, ali ne postoji za šta su i to nam govori da će one u budućnosti funkcionisati", napomenuo je naš sagovornik.

"EU zbirno, ekonomski je pretekla Kinu po BDP"

Kako je dodao, svi krizni narativi vezani za Evropu imaju i drugu stranu.

"EU je zbirno ekonomski pretekla Kinu po BDP. Nije Fon der Lajen samo zaslužna za to, ali i EK je dosta tome doprinela. Koliko god imala katastrofičan narativ, Evropa još ima komparativne prednosti kojima može da se pohvali. Nivo bezbednosti u Evropi je još uvek veoma visok, kao i životni standard. Razloga za optimizam ima", istakao je gost "Sinteze".

"Francuska ima iskustva kada je u pitanju nestabilna vlada"

Profesor Univerziteta u Sarajevu Vahidin Preljević ukljuičio se u "Sintezu" i istakao da Francuska nije izuzetak kada je reč o krizi.

"To je izraz sveopšte krize u kojoj je cela Evropa. Francuska ima iskustva kada je u pitanju nestabilna vlada. Zapadnoevropske zemlje moraju da počnu da se nose sa novim okolnosti u kojima sigurnost više nije zagarantovana sama po sebi ni u političkom sistemu i političkom životu", naveo je profesor.

Obeleženo je 35 godina od ujedinjenja Nemačke.

"Politička klima promenila se i u Nemačkoj koja mora da se nosi sa izazovima na koje nije navikla. Građanstvo nije spremno na služenje vojnog roka u Nemačkoj", istakao je Preljević.

"Nemačka više nije motor i prva sila u EU"

Nekadašnji ambasador Severne Makedonije u Nemačkoj Goran Rafajlovski istakao je u emisiji "Sinteza" da se ekonomska situacija u Nemačkoj poboljšala.

"Nemačka više nije motor i prva sila u EU. Problem broj jedan je migraciona politika i ekonomija koja nije stabilna kao pre", napomenuo je on.

Printscreen: Newsmax Balkans

Istoričar Tvrtko Jakovina iz Zagreba rekao da je Evropa poslednjih godina ima više svojih kriza.

"Takođe, shvatila je da bez SAD ne može da održi svoju sigurnost", zaključio je Jakovina.

Emisiju "Sinteza" pogledajte u videu:

Komentari (0)