Montgomeri: Postoji mogućnost za nasilje u BiH i na Kosovu, Dejtonski i Kumanovski sporazumi treba da se menjaju

Gostujući u emisiji Sinteza, Montgomeri se prisetio dešavanja u Srbiji 2000. godine, kada se vratio na diplomatsku službu u Beograd.

To je bilo u vreme velikih promena kada je režim Slobodana Miloševića srušen.

"Izbori su bili velika greška sa Miloševićeve strane. Kada je Demokratska opozicije Srbije (DOS) dobila na izborima, Milošević je odbio da prihvati rezultate i želeo je drugi krug. Bilo je jako strašno vreme, nismo znali kako će se sve odigrati i vratili smo se iz Budimpešte u Beograd. Znali smo da će biti izazova jer je nova Vlada došla na vlast i bilo je nesuglasica", naveo je diplomata.

Dodao je da je DOS odlučio da Peti oktobar neće biti revolucija nego jednostavan prenos vlasti.

"To znači da nisu izbacili sve funkcionere koje je Milošević stavio na pozicije u svim ministarstvima, uključujući bezbednosne jedinice i sudije i to je stvorilo mnogo izazova pred novu vladu", istakao je Montgomeri.

"Mislili smo da pad Miloševića znači i pad svih njegovih politika"

Dodao je da je i Amerika stavila dosta izazova pred tu vladu.

"Izazovi kao što je Haški tribunal i dovođenje ratnih zločinaca pred pravdu. Mislili smo da pad Miloševića znači i pad svih njegovih politika, što nije bio slučaj. On je svrgnut zbog ekonomske situacije, više godina sankcija i poteškoća i ljudi su želeli promene. Sećam se da su mi iz Državnog sekretarijata izneli deset stvari koje nova vlada treba da uradi da bi pokazala razliku između Miloševićeve i nove vlade. Kada bih se vratio, rekao bih da odbijam tu listu jer je pokazala nedostatak razumevanja naše vlade u tom periodu", naveo je bivši američki ambasador u Beogradu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Montgomeri je naglasio da srpski narod i liderstvo koje je DOS pokazao, zaslužuju zasluge za Peti oktobar.

"DOS je ovo učinio mogućim. Imali su snažne ljude poput Đinđića, ali tačno je da smo mi pomogli kako smo mogli. Mnogo ljudi je radilo na ovome sa raznih mesta, ali ja sam bio jedna od glavnih kontaktnih tačaka u Budimpešti i Crnoj Gori. Sastao sam se sa Draškovićem i Đukanovićem, koji nam je bio od pomoći", izjavio je.

"Sa Đinđićem bilo lako, sa Koštunicom hladnije"

Govoreći o međusobnim odnosima sa Zoranom  Đinđićem i Vojislavom Koštunicom, diplomata je istakao da je sa Đinđićem bilo lako i prijateljski, dok je sa Koštunicom bilo "hladnije".

"Dobro sam poznavao Đinđića. To je bio odnos u kom je postojalo partnerstvo i prijateljstvo, ali je bilo i razlika. Sa Koštunicom je bilo mnogo hladnije, mislim da je mnogo stvari prebacivao SAD. Kada je preuzeo funkciju, sastali smo se. Rekao je da ima tri Biblije - Ustav, Dejtonski sporazum i Sporazum o Kosovu i da će ih uvek poštovati", napomenuo je.

"Američka vlada i Zapad zanemarile Kosovo"

Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji i u BiH, istakao je da postoji mogućnost za eskalaciju.

"Postoji mogućnost za nasilje i u Bosni i na Kosovu i sa tim se mora pozabaviti. Dejtonski i Kumanovski sporazum imaju ogromne mane i treba da se menjaju. Činjenica je da je prošlo 30 godina od Dejtonskog i skoro isto toliko od Kumanovskog, a da oni ne funkcionišu i da na oba mesta postoje nevolje. Dao sam sugestiju za izmene", ukazao je Montgomeri.

Dodao je da su američka vlada i Zapad zanemarile Kosovo i nisu nadgledale Kurtija za sve provokacije koje je izazvao, čime se krši sporazum.

"Srbija kolateralna šteta"

Govoreći o sankcijama NIS koje su 9. oktobra stupile na snagu, naglasio je da bi rešenje bila pomoć ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Kad se vlada promenila 2000. godine, bilo nam je potrebno mnogo da se rešimo sankcija koje smo uveli zbog Miloševića. U njihovim očima time je sankcionisana ruska vlada. Pokušali smo da rešimo ovo. Nadam se da će Putin uvideti problem i složiti se da proda rafineriju Srbiji. To je rešenje kojim bi Putin mogao da pomogne. Žao mi je jer je Srbija kolateralna šteta u ovom slučaju", zaključio je bivši američki ambasador u Beogradu.

Celu emisiju Sinteza pogledajte u videu:

Komentari (0)