Da li će se trgovinski sporazum EU-Merkosur realizovati?

Pre oko deset meseci, Ursula fon der Lajen je ispred Evropske komisije napravila važan iskorak kada se radi o trgovinskom sporazumu o kom se pregovara decenijama. Predsednica izvršne grane Evropske unije odletela je tada u Montevideo da potpiše ono što je nazvala "istorijskim sporazumom" sa četiri osnivačke članice Merkosura: Argentinom, Brazilom, Paragvajem i Urugvajem. Iako je bila predmet velikih domaćih kritika, Fon der Lajen je smatrala da je ovaj sporazum koji se pregovara četvrt veka ispravan potez i uložila je politički kapital da ga ubrza.

U praksi, nakon skoro godinu dana, trgovinski sporazum između Evropske unije i država Merkosura suočava se sa ozbiljnim političkim i ekološkim preprekama koje su potencijalno presudne za njegovu sudbinu. Iako je politički okvir za sporazum postignut, proces njegovog stupanja na snagu i dalje je teško dostižan, zbog dubokih razlika u interesima i standardima između EU i država Merkosura.

Foto: Tanjug/AP/Philippe Magoni

Prva i najvidljivija prepreka dolazi iz samog srca Unije. Neke članice odbijaju da ratifikuju sporazum jer smatraju da on ugrožava evropske standarde i interese. Francuski predsednik Emanuel Makron je jasno poručio da: "Francuska neće prihvatiti sporazum koji ne štiti šume Amazona i ne poštuje ključne klimatske ciljeve”.

Francuska vlada i parlament su, u pismu od preko 600 poslanika, naveli da "uslovi za usvajanje sporazuma nisu ispunjeni" jer se ne zadovoljavaju demokratski, ekološki i ekonomski kriterijumi postavljeni na nacionalnom nivou. Slične sumnje imaju i Austrija i Poljska, gde ova poslednja posebno insistira da nema smisla širiti tržište EU-a za proizvode proizvedene "po standardima nižim nego što sami EU-proizvođači moraju da poštuju", a što se najviše odnosi na poljoprivrednu proizvodnju.

PROČITAJTE JOŠ

Hronika

Smrt porodice na Novom Beogradu: Vozač "audija" branio se ćutanjem, jurio 132 km/h pod dejstvom alkohola i droge

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je državljanin Bosne i Hercegovine N. Đ. (24) zbog sumnje da je 26. oktobra na Novom Beogradu pijan i drogiran izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule tri osobe, a jedna je teško povređena.

14:03Pre 5 h27.10.2025.

Autor

SVET

Suđenje zbog tvrdnji da je Brižit Makron muškarac, na optuženičkoj klupi deset osoba

Nakon višegodišnjeg ćutanja, francuski predsednički par Makron je odlučio da prekine talas lažnih informacija i kleveta koje se šire o rodnom identitetu prve dame, preneli su francuski mediji, navodeći da će 10 osoba biti izvedeno pred sud zbog ovakvih optužbi.

12:15Pre 7 h27.10.2025.

Autor

SVET

Džordž Kluni o pljački u Luvru: Bila je kul, ali je ujedno i strašna

Džordž Kluni, čiji filmovi o džentlmenu lopovu Deniju Oušenu su mnoge podsetili na najnoviju pljačku u pariskom Luvru, opisao je ovaj događaj kao kul, ali istovremeno i strašan.

14:21Pre 5 h27.10.2025.

Autor

Na strani poljoprivrednika iz Evropske unije jasan je otpor. Evropski farmeri i poljoprivredne organizacije smatraju da će uvoz pojeftinjenih proizvoda iz Južne Amerike (mesa, soje, šećera) dodatno destabilizovati njihov položaj, jer su se do sada borili sa rastućim troškovima i strogim ekološkim i sanitarnim propisima.

Organizacija "CAN Europe" upozorava da je sporazum "poklon agroindustrijskim korporacijama, a katastrofa za male proizvođače i zdravlje" jer bi uvoz mogao da obuhvati i proizvode tretirane pesticidima zabranjenim u EU. U francuskim, poljskim i belgijskim gradovima farmeri su protestovali traktorima sa ciljem da pokažu zabrinutost da će domaće tržište biti preplavljeno jeftinim uvozom dok oni moraju da ispunjavaju sve strožije standarde.

Foto: Tanjug/AP/Kin Cheung

Na ekološkom planu, najveći problem je deforestacija u Južnoj Americi. Sporazum predviđa veći izvoz govedine i soje iz država Merkosura u EU, a analize upozoravaju da bi to moglo da dovede do nove faze krčenja šuma, jer pre svega u Amazoniji i savani Seradu u Brazilu, za potrebe pašnjaka i plantaža. Kritičari navode da, iako sporazum sadrži nagoveštaje o zaštiti šume i obećanja da će poštovati Pariski sporazum o klimi, praktični mehanizmi za nadzor, sankcije i transparentnost nedostaju ili su nejasno definisani.

Još veći je problem iz ugla ekologa što će, ukoliko proizvodi nastanu u krčeju šuma ili uz zanemarenje prava domorodačkih zajednica, rizik da se prelije na evropsko tržište zahvaljujući predviđenoj liberalizaciji trgovine, što bi bio direktan udar na kredibilitet EU-a kao globalnog lidera u zaštiti klime.

Foto: Envato

Treći sloj prepreka leži u samom procesu usvajanja. Kako se pokazalo, čak i kada Komisija EU želi da napreduje sa sporazumom, neke članice i Evropski parlament mogu da ga blokiraju. Na primer, 8. oktobra 2025. godine evropski poslanici su već odbili rezoluciju koja je pozdravljala zaključenje sporazuma, što je jasan signal da politička podrška nije dovoljna. Pored toga, pojavila se kontroverza oko strategije Komisije za "rascep" sporazuma na dve faze, na jedan deo koji se tiče trgovine i drugi koji se tiče političke saradnje, kako bi se izbegla potreba za jedinstvenim odobrenjem svih 27 država članica, što protivnici ocenjuju kao "anti-demokratski manever".

S druge strane Atlantika, zemlje Merkosura snažno navijaju za dogovor. Brazil pod predsednikom Lulom da Silvom posebno vidi trgovinski sporazum kao strateški i kao način za unapređenje svog izvozno-orijentisanog agrarnog sektora. Međutim, čak i u tim državama postoje kritike, što domaće što međunarodne, da reforme zaštite šuma, prava manjina i održive poljoprivrede idu sporije nego što evropski partneri traže. Dakle, iako je južnoamerički blok motivisan, protivnici u EU i dalje insistiraju na dodatnim garancijama pre nego što pristanu na ovakav iskorak u smanjenju trgovinskih barijera.

U kombinaciji, ove prepreke su značajne: političke (državne i parlamentarne blokade, protivljenje farmera), ekološke (strah od krčenja šuma, loših standarda u proizvodnji) i proceduralne (kompleksni zahtevi ratifikacije i moguće "razdvajanje" sporazuma). Sve to ukazuje da, iako je tekst sporazuma u velikoj meri oblikovan, njegov put do potpune primene ostaje neizvestan i trnovit.

Za EU važno je da dokaže da će trgovinska liberalizacija i zaštita životne sredine i domaćih proizvođača ići ruku pod ruku, jer bez toga, podrška građana i država može da splasne. Krediblitet Brisela u sferi pitanja klimatskih promena bi bio predmet većih napada u slučaju da u praksi ne dođe do bilo kakvog napretka u sferi očuvanja prirode, a sporazum bude u realizovan kada se radi o smanjenju trgovinskih barijera i intenziviranju međusobne trgovine, a prvenstveno poljoprivrednim proizvodima.

Ukoliko se potpisivanje i ratifikacija dese bez jasnih i obavezujućih zelenih mehanizama, sporazum bi mogao da posluži kao upozorenje da slobodna trgovina lako nadjača ambiciju zaštite klime. Na kraju, globalni imidž EU kao zagovornika održivosti mogao bi biti ozbiljno narušen. Sa druge strane, uprkos svim preprekama koje trenutno postoje, ovaj sporazum nikada nije bio bliži realizaciji u svojoj dugoj istoriji pregovora. Tako da ukupno gledano, prepreke koje postoje u njegovoj realizaciji su velike, ali realizacija samog sporazuma je nikada izvesnija.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)