Geopolitički konsultant u Sintezi: Ukrajina pred najtežom zimom, platiće visoku cenu, a Rusija neće odustati od rata

Lunić je na Newsmax Balkans analizirao aktuelnu situaciju u Ukrajini i odgovarao na ključna pitanja o mogućim razvoju sukoba i geopolitičkim posledicama.

"Kada analiziramo aktuelnu situaciju na ratištu u Ukrajini, vidimo da Rusija beleži kontinuirano, taktičko napredovanje. Međutim, cena tog napredovanja je ogromna", objašnjava Lunić i dodaje da Rusija, uprkos ljudskim i materijalnim gubicima, ne odustaje od cilja.

Grad Pokrovsk, kako Lunić pojašnjava u emisiji "Sinteza", jeste železničko i logističko čvorište, ali ne i strateški ključ za osvajanje Donjecka.

"Za četiri godine rata Rusija nije osvojila veći deo teritorije, a gubici su ogromni – u ovom trenutku odnos gubitaka je 8:1. Za mnoge države neprihvatljivo, ali Rusiji ne predstavlja problem. Cilj će uskoro biti postignut, verovatno i pad Pokrovska", kaže sagovornik autora i voditelja Milovana Jovanovića.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ukrajina se, s druge strane, suočava sa višestrukim problemima. Nedostatak ljudskog potencijala i ograničeni vojni resursi otežavaju odbranu.

"Diplomatija se konstantno trudi da obezbedi materijalnu i finansijsku podršku, ali u ovakvom ratu, to je uvek malo. Rat se promenio, dronovi i raketna tehnika su evoluirali i utiču na tok sukoba", ističe Lunić.

Posebnu pažnju sagovornik je posvetio dronovima i raketnom naoružanju.

"Dronovi su primarno ciljali energetske kapacitete Rusije. Iako šteta po infrastrukturu može biti relativno kratkotrajna, njihov psihološki efekat je veliki. Rusija se sada suočava sa stagflacijom i problemima u proizvodnji, a energenti i građani trpe", objašnjava on.

Lunić detaljno opisuje i situaciju sa hipersoničnim raketama.

"Korišćenje raketa tipa 'Orešnik' često je propagandnog karaktera, jer koštaju između 25 i 30 miliona evra, a meta često nije vredna te cene. Primarno su koncipirane za nuklearno oružje, sada služe da se pokažu mogućnosti", navodi Lunić.

Ukrajinska strana razvija krstareće rakete slične američkim "tomahavk" i nemačkim "taurus" raketama.

"'Tomahavk' rakete bi psihološki podigle moral Ukrajincima i obeshrabrile Ruse, ali praktičan efekat na frontu ne bi bio dramatičan. Njihova integracija sa dronovima i postojećim raketama mogla bi ipak izazvati ozbiljne udarce na strateške ciljeve Rusije", ukazuje konsultant.

Sagovornik zaključuje da Ukrajini sada pre svega nedostaje ljudski faktor, a zatim i municija.

Ružin: Pad Pokrovska uticao bi psihološki na Ukrajinu

U razgovor se putem video-linka uključio Nano Ružin, nekadašnji ambasador Severne Makedonije u NATO, koji upozorava da bi gubitak Pokrovska imao strateški i psihološki značaj za Ukrajinu i otvara mogućnost dubljih prodora ruskih snaga.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Prema mom mišljenju, Pokrovsk je strateška tačka i ne samo u smislu geostrateških pozicija, već i psiholoških pozicija, jer najveći deo elitne jedinice Ukrajine nastoji da ga odbrani. Pad grada mogao bi da omogući ruskoj armiji prodor duboko u Ukrajinu", kaže Ružin, napominjući da se situacija i dalje prati sa neproverenim informacijama sa terena.

On takođe ukazuje na istorijske paralale i psihologiju straha.

"Ovde se pojavljuje psihologija straha, koja podseća na Tukididovu zamku. Slična dinamika dovela je do Prvog svetskog rata, a sada postoji mogućnost sukoba između Rusije i NATO", pojašnjava Ružin.

Garčević: Nedovoljno ozbiljan pristup

Profesor međunarodnih odnosa Univerziteta u Bostonu i diplomata Vesko Garčević ocenio je u Sintezi da pokušaji SAD da ubrzaju završetak rata u Ukrajini nisu dali rezultate, jer "pregovori nisu sveobuhvatno sagledali interese svih strana".

Printscreen: Newsmax Balkans

Garčević ističe da američki pokušaji da posreduju u Ukrajini nisu doveli do brze stabilizacije.

"Entuzijazam američke administracije da će rat ubrzo završiti nije dovoljan. Pristup pregovorima sa Rusijom nije bio adekvatan i neće uroditi plodom dok se ne sagledaju interesi Rusije, Ukrajine, evropskih partnera i drugih uključenih zemalja", objašnjava Garčević.

On podseća da prethodni pregovori i susreti, uključujući razgovore Donalda Trampa sa Si Đinpingom, pokazuju da jednostran ili površinski pristup ne može doneti rezultate.

"Brzi mir zahteva ozbiljniji i sveobuhvatan pristup, uz uvažavanje svih ključnih aktera sukoba", smatra Garčević i dodaje da nijedna strana trenutno nije spremna da postigne primirje, što dodatno komplikuje diplomatski proces.

Emisiju "Sinteza" autora i voditelja Milovana Jovanovića pogledajte u videu:

Komentari (0)