(VIDEO) Pitanje ekonomije najvažnije za Amerikance: Šta o vlasti u SAD misle glasači u Čikagu

Prethodne tri i po godine, a naročito u poslednjih 24 meseca, američka kupovna moć je oslabila, za isto novaca mogu da kupe manje, ali to nije sve. Mnoge kompanije su se u međuvremenu ugasile, mnogi ljudi su ostali bez posla, a kamate na stambene kredite su probile plafon I danas iznose preko 7 odsto, u odnosu na 2,5 ili 3 odsto koliko su bile 2020.

Iako je zvanični Vašington objavio da je stopa inflacije prošle godine bila 2,5 odsto, a da prethodne tri nije prelazila osam odsto činjenice govore drugačije. Poskupelo je praktično sve, hrana, usluge, a najviše benzin i dizel.

Godine 2020. u Americi ste mogli da kupite galon benzina za dva dolara ili manje, a danas cena varira od 4,5 u Ilinoju do 5,5 u državama poput Kalifornije. Da se ne mučite mnogo sa računanjem i pretvaranjem galona u litre, treba da znate da je litar običnog benzina u Čikagu dolar i 16 centi, to jest negde oko jedan evro po litru.

Da li će činjenica da Amerikanci slabije žive nego što su živeli presudno uticati na izbore koji slede u novembru ostaje da vidimo. Ono što se za sada zna jeste da kada je u pitanju ekonomija birači daju blagu prednost Donaldu Trampu u odnosu na Kamalu Haris.

Trampu su svojevremeno zamerali pad ekonomije tokom kovida i on je svoju cenu platio na izborima 2020. Ipak, čini se da je Haris u tom smislu bolje prošla jer se na neki način sakrila iza predsednika Džozefa Bajdena koji je pokupio kritike za lošu ekonomsku politiku u proteklom periodu, a mejnstrim mediji, koji su naklonjeni demokratama, trudili su se i poprilično uspeli u tome da njihovu kandidatkinju aboliraju kao da uopšte nije bila deo te loše politike, iako je itekako bila, kao druga najmoćnija osoba u državi i još uvek aktuelna potpredsednica SAD.

Mediji su oprostili Haris. Da li će joj oprostiti i glasači, saznaćemo u novembru.

Komentari (0)