(VIDEO) Pitanje ekonomije najvažnije za Amerikance: Šta o vlasti u SAD misle glasači u Čikagu
Mnogi smatraju da će izbore u Americi odlučiti pitanje ekonomije jer je Amerikancima oduvek najvažnije bilo kako žive, tačnije koliko imaju u novčaniku.
Prethodne tri i po godine, a naročito u poslednjih 24 meseca, američka kupovna moć je oslabila, za isto novaca mogu da kupe manje, ali to nije sve. Mnoge kompanije su se u međuvremenu ugasile, mnogi ljudi su ostali bez posla, a kamate na stambene kredite su probile plafon I danas iznose preko 7 odsto, u odnosu na 2,5 ili 3 odsto koliko su bile 2020.
Osam dana pre predsedničkih izbora u Americi, kandidatkinja Demokratske stranke Kamala Haris i kandidat Republikanske stranke Donald Tramp su u anketama gotovo izjednačeni, ali kladionice znatno veće izglede za pobedu daju bivšem predsedniku.
Demokratska kandidatkinja Kamala Haris više koristi simboličku nego efikasnu strategiju prema poljsko-američkim glasačima, ocenio je geopolitički ekspert Antoan Reno za Newsmax Balkans.
Glasači koje i Kamala Haris i Donald Tramp pokušavaju da pridobiju pred predsedničke izbore u Americi, nisu se identifikovali kao aktivni. Ti birači su možda indiferentni, možda nisu izrazili interesovanje za glasanje ili izbegavaju anketare.
Iako je zvanični Vašington objavio da je stopa inflacije prošle godine bila 2,5 odsto, a da prethodne tri nije prelazila osam odsto činjenice govore drugačije. Poskupelo je praktično sve, hrana, usluge, a najviše benzin i dizel.
Godine 2020. u Americi ste mogli da kupite galon benzina za dva dolara ili manje, a danas cena varira od 4,5 u Ilinoju do 5,5 u državama poput Kalifornije. Da se ne mučite mnogo sa računanjem i pretvaranjem galona u litre, treba da znate da je litar običnog benzina u Čikagu dolar i 16 centi, to jest negde oko jedan evro po litru.
Da li će činjenica da Amerikanci slabije žive nego što su živeli presudno uticati na izbore koji slede u novembru ostaje da vidimo. Ono što se za sada zna jeste da kada je u pitanju ekonomija birači daju blagu prednost Donaldu Trampu u odnosu na Kamalu Haris.
Trampu su svojevremeno zamerali pad ekonomije tokom kovida i on je svoju cenu platio na izborima 2020. Ipak, čini se da je Haris u tom smislu bolje prošla jer se na neki način sakrila iza predsednika Džozefa Bajdena koji je pokupio kritike za lošu ekonomsku politiku u proteklom periodu, a mejnstrim mediji, koji su naklonjeni demokratama, trudili su se i poprilično uspeli u tome da njihovu kandidatkinju aboliraju kao da uopšte nije bila deo te loše politike, iako je itekako bila, kao druga najmoćnija osoba u državi i još uvek aktuelna potpredsednica SAD.
Mediji su oprostili Haris. Da li će joj oprostiti i glasači, saznaćemo u novembru.
Na Starom savskom mostu počelo je uklanjanje tramvajskih šina, a prisutan je kordon policije. Postavljene su i betonske barikade kojima su zatvorene obe strane mosta. Pokret Kreni-promeni je objavio da su privedeni lider tog pokreta Savo Manojlović i njihov gradski odbornik Aleksandar Jovanović.
Uragan Milton na Floridi, koji je pogodio SAD prošlog meseca uzrokovao je veliku štetu, kako u domaćinstvima tako i na celokupnoj infrastrukturi. Zabeleženo je 17 smrtnih slučajeva, skoro dva miliona ljudi ostalo je bez napajanja električnom energijom, a u nekim oblastima i dalje nema struje.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je saopštilo da je, povodom obrušavanja nadstrešnice zgrade Železničke stanice u tom gradu, u kom je stradalo 15 ljudi, uhapšeno i zadržano 12 osoba. Za krivična dela za koja se osumnjičeni terete zaprećena je kazna zatvora od dve do 12 godina.
Srbija se jasno kreće ka Zapadu i želim da verujem da se SAD i Srbija dobro razumeju, da radimo zajedno na pitanjima, ne samo između dveju zemalja, već i sa drugim državama, istakao je u emisiji Portal ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Poslanici republičkog i pokrajinskog parlamenta blokirali su dva ulaza zgrade suda i Tužilaštva u Novom Sadu, u znak protesta što se ne hapse odgovorni za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Za četvrtak je najavljeno novo ukupljanje ispred suda.
Sjedinjene Američke Države neće izvršiti naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta koje je izdao Međunarodni krivični sud (MKS), saopštila je portparol Bele kuće Karin Žan-Pjer.
Najpopularniji nemački političar Boris Pistorijus saopštio je da neće voditi Socijaldemokratsku partiju na prevremenim parlamentarnim izborima, otvarajući tako put Olafu Šolcu, najnepopularnijem kancelaru u savremenoj istoriji, da se bori za novi mandat.
Generacije koje dolaze, u Americi imaju manje prilika nego što su imali njihovi roditelji. Republikanska stranka je moć SAD projektovala na generacije koje su na određenim idejama sazrele, to je snažna stranka u najvećoj meri u rukama Donalda Trampa, kaže viši saradnik ISAK fonda dr Marko Savković.
Brazilska federalna policija saopštila je da je podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara zbog njegove uloge u navodnom pokušaju državnog udara nakon što je izgubio predsedničke izbore 2022. godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija, kao odgovor na napade američkim i bitanski dogodometnim raketama, na ukrajinsku teritoriju ispalila novu balističku raketu srednjeg dometa "Orešnik", kojoj, kako je rekao, savremeni sistemi nemaju način da se suprotstave.
Uragan Milton na Floridi, koji je pogodio SAD prošlog meseca uzrokovao je veliku štetu, kako u domaćinstvima tako i na celokupnoj infrastrukturi. Zabeleženo je 17 smrtnih slučajeva, skoro dva miliona ljudi ostalo je bez napajanja električnom energijom, a u nekim oblastima i dalje nema struje.
Ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Valerij Zalužnji izjavio je da posle direktnog uplitanja saveznika Rusije u rat protiv Ukrajine može da se smatra da je počeo Treći svetski rat.
Komentari (0)