Novinar Newsmax o istrazi Madura: Narko-karteli su "paralelne države", SAD ulaze u globalnu ofanzivu protiv njih

Sjedinjene Američke Države su, posle višegodišnje istrage, optužile predsednika Venecuele Nikolasa Madura za narkoterorizam i taj potez Vašingtona mogao bi da označi početak šire ofanzive protiv narko-kartela širom sveta.

O razmerama tog slučaja, ali i o tome zašto je gotovo nemoguće razbiti kriminalne mreže koje deluju na više kontinenata, za Newsmax Balkans govori novinar američkog Newsmax za granična pitanja Džejson Džons.

Prema njegovim rečima, optužnica protiv Madura rezultat je dugotrajnog i koordinisanog rada američkih bezbednosnih i pravosudnih institucija.

"Ova istraga se ne odnosi samo na ono što je Maduro radio u Venecueli ili Južnoj Americi, već i na njegovo delovanje širom sveta, kroz saradnju sa kartelima u Venecueli i Meksiku", kaže Džons.

Foto: Tanjug/AP/Ariana CubillosNikolas Maduro

Kako objašnjava, upravo zbog tih veza Ministarstvo pravde SAD i administracija Donalda Trampa odlučili su da pokrenu sveobuhvatnu istragu. U nju su bile uključene specijalizovane jedinice za borbu protiv narko-kartela, ali i vojni i obaveštajni krugovi. Paralelno su vođeni i postupci koji su se odnosili na finansijske tokove u Južnoj Americi, Švajcarskoj i SAD.

Optužbe koje se Maduru stavljaju na teret nose izuzetno teške kazne.

"Minimalna kazna za narkoterorizam je 20 godina. Za krijumčarenje kokaina minimum je 10 godina, a ako se doda posedovanje oružja i zavere, govorimo o najmanje 30 godina zatvora“, navodi Džons.

Prema njegovoj proceni, ukoliko bude osuđen, Maduro bi gotovo sigurno dobio kaznu doživotnog zatvora.

"Na osnovu obaveštajnih podataka prikupljanih tokom prethodne decenije, vrlo je verovatno da bi kaznu služio do kraja života", uveren je naš sagovornik.

Koje su zemlje sledeće na redu?

Venecuela je već godinama jedna od ključnih tranzitnih tačaka za šverc kokaina iz Južne Amerike ka SAD. Na pitanje da li bi slične američke akcije mogle da zahvate i druge zemlje, Džons odgovara bez zadrške.

"Apsolutno. Mi se nalazimo u hemisferi koja je u ozbiljnoj krizi", kaže on i dodaje da karteli danas deluju u čak 65 zemalja širom sveta, uz nivo saradnje koji ranije nije bio viđen.

Posebno ističe Meksiko, gde u pojedinim regionima karteli funkcionišu kao "paralelna vlast".

Džons navodi da kartel Halisko tesno sarađuje sa Madurovim režimom, ali i da su u tu mrežu uključeni i drugi, poput kartela Sunce povezanog sa vojskom, kao i klana Del Gafo u Kolumbiji.

Kao primer razmera problema navodi operaciju "Viper", u kojoj su Ministarstvo pravde, Ministarstvo odbrane SAD i Obalska straža zaplenili oko 150.000 tona kokaina koji je transportovan preko Pacifika i Kariba.

"Neka ne bude sumnje ko je sledeći. Kolumbija, klan Del Gafo, ali i meksička vlada mogu da očekuju mnogo veći pritisak u narednom periodu", ocenjuje Džons.

Gde završava droga i kakvi su trendovi u SAD?

Govoreći o tome gde završava droga koja preko Venecuele stiže u SAD, Džons ističe da posledice pogađaju celu zemlju.

Kao novinar, ali i neko ko je imao uvid u konkretne operacije, tvrdi da razmere krijumčarenja prevazilaze ono što javnost obično vidi.

"Bio sam na ratnom brodu kada je meksička mornarica zaplenila 150 tona kokaina u periodu od 13 meseci. To vam daje sliku sa čim se suočavamo", kaže on.

Prema njegovim rečima, iako je sistem godinama bio "preplavljen", poslednji podaci pokazuju blagi pad količine droge.

Printscreen: Newsmax BalkansNovinar Džejson Džons u razgovoru sa Slađanom Letinčić

"Od aprila 2025. količina droge je opala za oko 25 odsto, ali to su još uvek preliminarni podaci", navodi Džons.

Novinar podseća da su SAD izgubile na stotine hiljada ljudi zbog predoziranja.

"Zvanične brojke govore o oko 100.000 smrti godišnje, ali predsednik Tramp tvrdi da je taj broj i do 300.000. Čak i ako su podaci nepouzdani, razmere tragedije su nesporne", ističe novinar, dodavši da ovo nije samo problem Amerike.

Zašto je kartelima tako teško stati na kraj?

Slučaj Madura mnoge podseća na hapšenje Manuela Norijege u Panami, ali i tada karteli nisu nestali. Zašto su, uprkos svemu, i dalje tako otporni?

"Iskreno, nije da ih je nemoguće razbiti. Međutim, problem je nivo korupcije u nekim zemljama Južne Amerike. Meksiko je dobar primer, ali Maduro je možda i najilustrativniji slučaj", kaže Džons.

On smatra da su SAD posle 11. septembra napravile stratešku grešku fokusirajući se gotovo isključivo na globalni terorizam.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Zanemarili smo probleme u sopstvenom dvorištu i karteli su to iskoristili", ukazuje novinar.

Danas, dodaje, američke vlasti su iznenađene širinom i obimom tih mreža, koje deluju na više kontinenata. Zbog toga je, prema njegovim rečima, ključno što je administracija Donalda Trampa ove organizacije klasifikovala kao terorističke.

"To daje potpuno nove alate za njihovo razbijanje", ističe Džons za Presek.

"Maduro će imati fer suđenje"

Iako Maduro tvrdi da je nevin i da je "otet", Džons veruje da će u SAD imati pravedan proces.

"Optužbe protiv njega su ogromne, ali sistem u SAD garantuje fer suđenje", ubeđen je naš sagovornik.

Dodaje i da će ceo postupak biti pod lupom javnosti.

"Biće veoma interesantno videti šta će sve izaći na videlo, ne samo o korupciji u Južnoj Americi, već i o tome koliko duboko taj problem seže i šire", zaključuje novinar Džejson Džons u svom uključenju iz Teksasa.

Komentari (0)