Završena Minhenska konferencija: Potreba jačanja evropske bezbednosti

Predsedavajući konferencije, nemački diplomata Volfgang Išinger, izjavio je na zatvaranju da su se, pored umirujućih tonova o jedinstvu Zapada, čule i "duboke sumnje" u to da li zapadne zemlje i dalje dele iste vrednosti i igraju po istim pravilima.

"Videli smo mnogo veću odlučnost Evropljana da ostanu pri svom stavu i brane ono što smatramo evropskim vrednostima", rekao je Išinger i dodao da je Evropa spremna da preuzme veći deo kolektivne odgovornosti za očuvanje mira i sprečavanje sukoba.

On je ocenio da je EU potreban konkretan plan delovanja.

"Sada nam treba više od još jedne serije govora. Potreban nam je plan, akcija, odgovor na pitanje šta smo mi Evropljani spremni da uradimo, kada i kako", poručio je Išinger, dodajući da će sledeći predsedavajući konferencije biti bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Skup je okupio više od 50 šefova država i vlada, među kojima su bili predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji, kao i američki državni sekretar Marko Rubio, koji je predvodio delegaciju SAD.

U fokusu bili transatlantski odnosi i budućnost Zapada

Tokom trodnevnih razgovora u fokusu su bili transatlantski odnosi i budućnost Zapada.

Rubio je poručio da SAD nemaju interes da budu "ljubazni i uredni čuvari propadanja Zapada" i pozvao Evropu da, zajedno sa Vašingtonom, "spase zajedničku civilizaciju", uz kritike na račun migracione i klimatske politike EU, navodi Euronews.

Foto: Tanjug/AP/Michael Probst

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da ju je Rubiovo obraćanje "u velikoj meri umirilo" kada je reč o odnosima sa SAD, ali je istovremeno pozvala na jačanje evropske odbrane i aktiviranje klauzule o uzajamnoj pomoći iz člana 42(7) Ugovora o EU.

Ukrajinski predsednik Zelenski ocenio je da je "velika greška" to što Evropa nije dovoljno zastupljena za pregovaračkim stolom u mirovnim inicijativama i pozvao evropske lidere da odrede datum do kada bi Ukrajina bila tehnički spremna za članstvo u EU, navodeći 2027. godinu kao cilj.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da međunarodni poredak kakav je postojao nakon Drugog svetskog rata "više ne postoji", uz povratak politike velikih sila i neizvesnijih pravila.

Francuski predsednik Emanuel Makron potvrdio je da Pariz vodi strateški dijalog sa Berlinom o nuklearnom odvraćanju, dok je generalni sekretar NATO Mark Rute naglasio da evropske inicijative ne mogu zameniti američki nuklearni kišobran.

Konferencija je, prema oceni učesnika, pokazala jačanje evropske odlučnosti da preuzme veću ulogu u sopstvenoj bezbednosti, ali i postojanje različitih pristupa budućnosti Zapada i njegovih vrednosti.

Komentari (0)