Od Trampove ideje do globalne trke: Da li Grenland postaje novo Sredozemlje?

Ko kontroliše Grenland, kontroliše i severni pristup Atlantiku i ključne vazdušne i pomorske koridore između Severne Amerike i Evrope. 

Velike sile i predviđaju, i kreiraju budućnost i vrlo je moguće da će se mnogo toga promeniti po pitanju trgovinskih pomorskih ruta. Moguće je da Grenland postane ono što je nekad bilo Sredozemlje.

Već sada su u opticaju severno-istočna ruta i severozapadna ruta, najkraća među njima bi bila centralna ruta, ako se led u dovoljnoj meri otopi, a sva su očekivanja da će tako biti. Ova srednja ruta prolazi veoma blizu Grenlanda.

Interes za kontrolu i pristup tim pravcima pokazuju ne samo Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina, već i Evropa.

Severne rute mogu biti isplativije za trgovce

Svetska statistika pokazuje da, ako se iz Kine krene severnijom pomorskom rutom koja ide pored Grenlanda, vreme plovidbe se može skratiti za oko 7 dana, odnosno put bi trajao oko 20 dana, sa ukupno 7.850 nautičkih milja pređenih na toj destinaciji.

Ako se ide dobro poznatim putem od Kine, onda oko Indije, pa Mediteranom, do Velike Britanije se stiže za 27 dana, odnosno 11.167 nautičkih milja.

I to sve u trenutnim uslovima kada je prohodnost severnim putem otežana zbog leda.

Foto: Newsmax Balkans

Ove računice menjaju mapu globalne trgovine, i upravo severna ruta bi mogla da skrati putovanje od zapadne Evrope do istočne Azije za skoro polovinu

Ta prečica se u geografskim i geopolitičkim krugovima zove "Polarni put svile".

Sigurno je da i Amerika i druge zainteresovane države žele da budu što bliže "Polarnom putu svile".

Moskva cilja na "celogodišnje" korišćenje severoistočnog prolaza iz Evrope u Aziju i da ulaže velika sredstva u nuklearne ledolomce. Ali brodovi se i dalje zaglavljuju u ledu, čak i leti, kažu istraživači norveškog instituta Fridtjof Nansen.

Rusija cilja na "celogodišnje" korišćenje severoistočnog prolaza iz Evrope u Aziju i zato ulaže velika sredstva u nuklearne ledolomce.  

Međutim, i pored te flote, brodovi se i dalje zaglavljuju u ledu, čak i tokom leta, kažu istraživači norveškog instituta Fridtjof Nansen.

Vojno strateški značaj Grenlanda

Grenland se često opisuje kao vojni most između Amerike i Evrope.

Važan je jer on predstavlja jedini put kojim ruske podmornice iz Arktika moraju proći da bi izašle na Atlanski okean.

GIUK koridor označava važan pomorski prolaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva kroz koji se odvija veza između Arktičkog okeana i severnog dela Atlantskog okeana.

Takođe, Grenland je "severni oslonac" na transatlantskoj ruti.

Foto: Newsmax Balkans

Kad američke snage idu ka Evropi, Norfolk je polazna tačka američke Atlantske flote, a Grenland je strateška tačka nadzora i ranog upozorenja u severnom Atlantiku.

GIUK koridor je važan jer omogućava kontrolu podmornica i pomorskih pristupa Evropi, a Grenland predstavlja ključnu severnu tačku u toj mreži nadzora

Grenland je i do sada bio strateški važan, ostaje bitna tačka Atlantske bezbednosne arhitekture.

Za Ameriku predstavlja štit protiv raketnih napada, moguću kontrolu novih artičkih ruta, izvor minerala, i postaje ključni poligon za odmeravanje i razgraničenje sfera uticaja Rusije, Kine i Amerike.

Tramp nije prvi američki predsednik koji je želeo da kupi Grenland

SAD su Danskoj 1946. godine ponudile oko 100 miliona dolara u zlatu za Grenland, jer je ostrvo imalo ogroman strateški značaj posle Drugog svetskog rata.

Ta ljubav Amerike prema Grenlandu postojala je i u 19. veku  Čak je i 1867, administracija predsednika Endru Džonsona, upravo ona koja je kupila Aljaskusta ona koja je kupila Aljasku razmatrala mogućnost kupovine Grenlanda i Islanda, ali do ponude tada nije došlo.

Da li se ljubav kupuje novcem, čini se da ne, makar kada je u pitanju Grenland bez obzira na onu čestitku sapočetka naše priče. 

Komentari (0)