Kako na građane utiče delimični "shutdown"u SAD: Putnici i privreda najviše pogođeni, posledice tek dolaze

Iako je većina državnih institucija nastavila da funkcioniše, upravo sektor koji je ostao bez budžeta direktno utiče na svakodnevni život građana, zbog čega bi posledice mogle relativno brzo da postanu vidljive.

Za razliku od potpunih "shutdowna" iz prethodnih godina, trenutna situacija ne znači  gašenje državnih službi, već postepeni pritisak na sisteme koji rade u realnom vremenu. To podrazumeva aerodrome i granične kontrole, kao i službe reagovanja u vanrednim situacijama i imigracione procedure.

Aerodromi kao prvi test: Moguće kašnjenje letova

Najbrže posledice mogle bi da se osete u avio-saobraćaju. Bezbednosni službenici zaduženi za kontrole na američkim aerodromima nastavljaju da rade, ali bez garantovane redovne plate dok traje "politički zastoj".

Takva situacija već je viđena tokom ranijih "shutdowna", kada je deo zaposlenih bio primoran da uzima dodatne poslove ili odsustva kako bi pokrio osnovne troškove života.

Foto: Tanjug/AP/Ben Curtis

Čak i manji nedostatak osoblja može značajno da uspori sistem kroz koji svakodnevno prolaze milioni putnika.

Američka mreža aerodroma funkcioniše kao povezani lanac, pa problemi na velikim "aerodromima", pogotovo međunarodnim, brzo izazivaju kašnjenja širom zemlje. Ukoliko zastoj potraje, putnici bi mogli da se suoče sa dužim redovima, sporijim bezbednosnim kontrolama i sve češćim pomeranjima letova.

Rizik u slučaju prirodnih katastrofa

Manje vidljiva, ali potencijalno ozbiljnija posledica odnosi se na reagovanje države u vanrednim situacijama. Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama trenutno raspolaže sredstvima za nastavak operacija, ali dugotrajan prekid finansiranja ograničava mogućnost odgovora na nepredviđene katastrofe.

U slučaju velikih požara, uragana ili poplava, pomoć građanima i lokalnim zajednicama mogla bi da kasni, posebno kada je reč o nadoknadi štete za domove i male biznise.

Sistem se već suočava sa velikim brojem nerešenih zahteva za pomoć, a svako dodatno odlaganje moglo bi da produži čekanje onima koji su već pogođeni prethodnim katastrofama.

Usporavanje imigracionih procedura i uticaj na ekonomiju

Ovaj zastoj mogao bi da utiče i na pojedine programe radnih i investitorskih viza. Iako se veliki deo imigracionog sistema finansira kroz takse, određeni programi zavise direktno od sredstava koje odobrava Kongres.

To znači sporiju administraciju i dodatne procedure za kompanije koje zapošljavaju strane radnike ili planiraju investicije. Za poslovni sektor, takva neizvesnost često znači odlaganje projekata i sporije donošenje investicionih odluka, što dugoročno utiče na ekonomsku aktivnost.

Optužbe između demokrata i republikanaca

Aktuelni zastoj još jednom pokazuje koliko je budžetski proces u Vašingtonu postao političko sredstvo pritiska, a ne rutinski administrativni dogovor. Spor se ne vodi samo oko finansiranja institucija, već i oko šireg pravca imigracione politike, što dodatno otežava kompromis.

Kako se političke nesuglasice sve više čuju na Kapitol Hilu, budžetski rokovi sve češće postaju tačka sukoba između demokrata i republikanaca. U takvom okruženju obe strane nastoje da izbegnu politički ustupak koji bi mogao da bude protumačen kao slabost pred biračima.

Iskustvo prethodnih godina pokazuje da se ovakve krize najčešće završavaju privremenim dogovorima koji samo odlažu sledeći spor. Zbog toga je ključno pitanje ne samo kada će trenutni zastoj biti rešen, već i da li američki politički sistem uopšte može da obezbedi dugoročnu stabilnost finansiranja institucija u atmosferi sve dubljih političkih podela.

Komentari (0)