SAD postavile zahteve Iranu u nuklearnim pregovorima: Vašington insistira da sporazum mora biti trajnog karaktera

Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner u četvrtak, započeli su ključnu rundu razgovora u Ženevi, pod snažnim pritiskom "jastrebova" u administraciji i republikanaca u Kongresu da ne pristanu na sporazum koji bi mogao biti protumačen kao popuštanje Iranu.

Američki pregovarači su, prema WSJ, jasno poručili da Iran mora demontirati svoja tri glavna nuklearna postrojenja i predati sav preostali obogaćeni uranijum SAD.

Vašingtona takođe insistira da eventualni nuklearni sporazum mora biti trajnog karaktera, za razliku od dogovora iz vremena administracije Baracka Obame, koji je predviđao postupno ukidanje ograničenja. Republikanci su taj sporazum godinama kritikovali kao preslab. Donald Tramp je tokom prvog mandata izašao iz tog dogovora, poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan delovanja, i ponovo uveo oštre sankcije Iranu.

Foto: Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Američki zahtevi dolaze nakon što je Trump u obraćanju o stanju nacije prekjučer upozorio da Iran nastavlja razvijati nuklearno oružje i balističke projektile koji bi mogli da dosegnu SAD, optužbe koje Teheran odbacuje.

Pretnje vojnim udarom i koncentracija snaga

Zahtevi bi mogli biti teško prihvatljivi za Teheran, u trenutku kada obe strane pokušavaju da pronađu diplomatsku alternativu američkom napadu. Trump je zapretio vojnom akcijom ako se ne postigne dogovor i u blizini Irana koncentrisao značajne snage, uključujući dva nosača aviona, napredne borbene avione, razarače i protivraketne sisteme.

Iran je poručio da bi svaki napad, pa i ograničen, smatrao okidačem za sveobuhvatan odgovor.

"Ovo bi mogla biti poslednja prilika za postizanje dogovora. Ako to ne uspe, SAD će vojno rešavati ono što ne mogu diplomatijom“, rekao je Saeid Golkar, vanredni profesor na Univerzitetu u Tenesiju.

Iran nudi ustupke, ali insistira na obogaćivanju

Iran insistira na pravu na obogaćivanje uranijuma, ali nudi predloge kojima bi pokušao da umiri Vašington, među kojima su smanjenje nivoa obogaćivanja sa trenutnih 60 odsto na 1,5 odsto, privremena obustava obogaćivanja na nekoliko godina ili prerada u okviru arapsko-iranskog konzorcijuma sa sedištem u Iranu.

Rasprave su zasad hipotetičke jer je iranski nuklearni program u velikoj meri uništen tokom 12-dnevnog sukoba sa Izraelom i SAD prošlog juna.

SAD insistiraju na nultom obogaćivanju, ali američki zvaničnici navode da bi pregovarački tim mogao dopustiti Iranu ponovno pokretanje reaktora u Teheranu za vrlo nisko obogaćeni uranijum u medicinske svrhe.

Unutrašnji pritisci

I takav ustupak suočava se sa jakim otporom "jastrebova" u administraciji i među republikanskim zakonodavcima. 

Republikanski senator Lindzi Graham, blizak Trampov saveznik, poručio je da, ako se razmatra mogućnost da se Iranu dopusti „vrlo malo obogaćivanje uranijuma radi spašavanja obraza, zaboravite to“.

Sankcije, projektili i regionalne milicije

SAD nude tek minimalno ublažavanje sankcija, što je dodatna tačka spora, jer Iran očekuje znatno veće olakšice za svoje opterećeno gospodarstvo, čije slabosti su početkom godine izazvale masovne proteste protiv režima.

Američki zvaničnici navode da žele prvo da vide dugoročno poštovanje sporazuma, a tek potom eventualno dodatno ublažavanje sankcija i druge pogodnosti.

Foto: TAnjug/AP/Michael Gruber

Iako bi Vašington želeo da Iran ograniči i program balističkih projektila i podršku regionalnim saveznicima i milicijama, razgovori u Ženevi fokusirani su prvenstveno na sprečavanje iranskog puta ka nuklearnom oružju.

Neki zvaničnici smatraju da bi pitanja projektila i milicija mogli rešavati američki regionalni partneri uz podršku SAD, dok drugi smatraju da bi Vašington trebalo da insistira na širem sporazumu koji obuhvata nuklearni program, projektile i milicije, ali priznaju da bi i isključivo nuklearni dogovor bio značajan početak ako je to jedina opcija.

Upozorenja o balističkim projektilima

Visoki američki zvaničnici izrazili su zabrinutost da Iran razvija balističke projektile većeg dometa, ali nisu iznosili dodatne pojedinosti.

"Neću nagađati koliko su daleko stigli, ali sasvim je jasno da pokušavaju da razviju interkontinentalne balističke projektile. A iransko insistiranje da se o projektilima uopšte ne razgovara veliki je problem", rekao je ministar spoljnih poslova Marko Rubio.

Prema Wall Street Journalu, razlike između Vašingtona i Teherana ostaju duboke, a ulozi su visoki, jer neuspeh pregovora povećava verovatnoću direktnog vojnog sukoba.

Komentari (0)