Šta posle ubistva Alija Hamneija: "Režim u Iranu će iz rata izaći oslabljen, u SAD raste skepticizam prema sukobu"

Dok vojna integracija američkih i izraelskih snaga dostiže istorijski maksimum, region se suočava sa pretnjom sveobuhvatne eksplozije nasilja koja bi mogla da ima globalne ekonomske posledice.

Nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija, situacija na Bliskom istoku ubrzano se kreće ka eskalaciji za koju stručnjaci veruju da neće biti kratkotrajna.

U analizi trenutnih zbivanja, diplomata u penziji i nekadašnji ambasador Srbije u Poljskoj i Egiptu, Radojko Bogojević, ističe u emisiji Sinteza da se radi o novom tipu sukoba u kojem SAD i Izrael deluju kao ravnopravni partneri sa potpuno spojenim operativnim kapacitetima.

Ipak, on upozorava da, uprkos vojnim uspesima, politički ishod ostaje upitan jer u američkoj javnosti raste skepticizam prema novom ratu.

Neuspeh pregovora i strategija kapitulacije

Nekadašnji ambasador Hrvatske u Rusiji, Božo Kovačević, izneo je oštru analizu diplomatskog neuspeha koji je prethodio napadima. Prema njegovim rečima, pregovori između Vašingtona i Teherana bili su duboko disparatni.

"Iran je očekivao da će se razgovarati o kontroli nuklearnog programa i ukidanju sankcija, dok su Sjedinjene Države jasno rekle da ne dopuštaju nikakav nuklearni ni balistički program. Što se tiče izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i predsednika SAD Donalda Trampa, mislim da oni uopšte nisu ozbiljno pristupili tim pregovorima", izjavio je Kovačević, podsećajući da je Tramp sam rekao da od Irana očekuje isključivo kapitulaciju.

Printscreen: Newsmax BalkansBožo Kovačević

On dodaje da su se nade u promenu režima isključivo vazdušnim udarima pokazale nerealnim, zbog čega SAD sada pokušavaju da organizuju oružane ustanke manjina, poput Kurda, što nosi rizik od potpunog komadanja iranske teritorije.

Jordan "između čekića i nakovnja" 

Sajab Ravadže, urednik Jordan Times, opisuje za Newsmax Balkans napetu atmosferu u toj zemlji. On navodi da je Jordan trenutno u boljem bezbednosnom stanju od Izraela ili zalivskih država, ali da se očekuje nastavak eskalacije u narednim nedeljama. 

"Ovo je već drugi put da američko-izraelska koalicija bombarduje Iran i ubija njihove prvake u toku samih pregovora. Zbog toga će iranski odgovor da bude ozbiljniji nego ranije", ocenio je Ravadže.

Naglasio je da su američke baze u regionu, uključujući bazu Azrak u Jordanu, postale legitimne mete.

Printscreen: Newsmax BalkansSajab Ravadže

"One su pokazale da su veoma ranjive. Decenijama se gura priča da Amerikanci obezbeđuju region, međutim oni ne mogu sami sebe očigledno da odbrane u ovom prvom talasu nasilja", dodaje urednik Jordan Times. 

Ravadže objašnjava da su arapski režimi u izuzetno teškoj poziciji, "između čekića i nakovnja", jer s jedne strane imaju pritisak "arapske ulice" koja podržava otpor, a sa druge strane moraju da vode pragmatičnu politiku dok se suočavaju sa, kako kaže, "mesijanskim cionistima" koji destabilizuju ceo svet.

Novi lider i uloga Revolucionarne garde

Radojko Bogojević se osvrnuo na unutrašnju situaciju u Iranu i imenovanje Modžtabe Hamneija za novog vrhovnog vođu, uprkos tome što se njegov otac ajatolah Ali Hamnei ranije protivio takvom nasleđivanju.

"Mislim da će se glas Iranske revolucionarne garde jače čuti u predstojećem periodu. Sva moć je u rukama verskog vođe, dok predsednik države u funkcionisanju Irana nema neku veliku moć", objasnio je Bogojević. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Izrazio je sumnju u mogućnost unutrašnjeg raspada sistema ili građanskog rata u ovom trenutku.

"Prilikom svakog spoljnog napada na neku zemlju dolazi do kohezije građana te države. To je jedan od najvažnijih faktora", dodaje on.

Evropa kao nemi posmatrač

Sagovornici Newsmax Balkans su se složili da je Evropska unija u ovom sukobu potpuno skrajnuta i bez jasnog stava.

Božo Kovačević je istakao duboke podele unutar Unije, navodeći primer Španije koja je osudila intervenciju, dok se lideri poput Ursule fon der Lajen drže isključivo američke strane.

"Jasno je da Evropa u celini i pojedine zemlje nemaju snage da zauzmu neko jasno stajalište. Čini se kao da bivše kolonijalne zemlje pod kišobranom američkog imperijalizma žele na Bliskom istoku da uspostave neke svoje nove interese", zaključio je Kovačević.

Bogojević je dodao da je Evropa direktno pogođena blokadom Ormuskog moreuza jer u velikoj meri zavisi od uvoza energenata iz Persijskog zaliva, što dodatno komplikuje njenu poziciju unutar NATO saveza.

Budućnost režima: Opstanak uz slabljenje?

Na pitanje da li će režim u Teheranu pasti, analitičari su bili uzdržani. Kovačević smatra da bi režim lakše propao da je ostavljen Irancima da ga sami menjaju, dok nasilna intervencija može da stvori otpor čak i kod onih koji ne podržavaju vlast, jer ne žele suverenitet koji se diktira iz Tel Aviva i Vašingtona.

Ambasador Bogojević zaključuje da, čak i ako se režim održi, on će izaći iz ovog rata znatno oslabljen.

"Iran na neki način ostaje takav kakav je, ali sa vojskom oštećenom u velikoj meri i u nemogućnosti da dalje širi svoj uticaj van svog prostora. To je možda izlaz iz postojeće situacije gde su svi delimično zadovoljni", navodi ambasador.

Ipak, uz uzdržanost ključnih igrača poput Egipta i potencijalno uključivanje Turske, bliskoistočna slagalica ostaje enigma koja preti da preoblikuje svetski poredak.

Emisiju Sinteza pogledajte u videu:

Komentari (0)