(VIDEO) Stručnjak za Newsmax Balkans: Nemamo skoro nikakve podatke o uticaju vojnih operacija na klimatske promene

Paradoks abnormalnih investicija u zelenu tranziciju nastaje spram vojne industrije gde se od same proizvodnje oružja, preko lanaca snabdevanja, pa sve do bojnih polja ili pak samo vojnih vežbi, gube podaci o tome koliko je vojna industrija i svaka militaristička akcija, odgovorna za zagađenje, stvaranje efekta staklene bašte, a samim tim i klimatskih promena.

Izvršni direktor organizacije "Naučnici za globalnu odgovornost" (Scientists for Global Responsibility – UK ) doktor Stjuart Parkinson jedini je napravio studiju o uticaju rata na klimatske promene. Redakcija Newsmax Balkans je kontaktirala doktora iz Ujedinjenog Kraljevstva kako bi dobila odgovor na dodatna pitanja.

"Veoma je teško prikupiti čak i podatke o mirnodopskim vojnim operacijama i emisijama gasova koji prave efekat staklene bašte i drugim emisijama iz tih operacija, jer je jako malo podataka zapravo objavljeno. Polako se emisija povećava. Sve više i više vojske to radi. Ali u smislu uticaja rata koji je u toku, podaci su još uvek u veoma ranoj fazi prikupljanja. Postoji nekoliko studija, jedna koja se bavi uticajima rata u Ukrajini i druga koja se bavi uticajima rata u Gazi. Pokušali su da koriste razne podatke o stvarima kao što su požari, potrošnja goriva u vojsci, to kad god postoje objavljeni podaci. U većini slučajeva nema podataka”, istakao je Parkinson.

On smatra da je nemoguće doći do tačnih podataka o celokupnom uticaju vojne industrije i samom ratovanju koliko zapravo utiču na životnu sredinu.

"Vojne aktivnosti emituju više gasova staklene bašte od Rusije"

"U jednoj studiji koju sam vodio, procenili smo da globalna emisija gasova staklene bašte usled vojnih aktivnosti iznosi oko pet i po odsto ukupnih globalnih emisija gasova staklene bašte. Dakle, da se računa kao država, bili bi ekvivalentni i zapravo veći zagađivači od cele Rusije. Ta procena nije verodostojna. To je nešto što ne uključuje sve emisije tokom rata ili ratnih uticaja. Dakle, to je isključeno. Uključuje mnogo emisija iz lanca snabdevanja. U tome ima mnogo nepotpunosti i naravno, postoje ogromne praznine", dodao je naš sagovornik.

Foto: StatistaGrafika vodećih izvoznika glavnog oružja između 2019. i 2023. godine, po zemljama

Podaci do kojih je dr Parkinson mogao da dođe pokazuju da ratovanje aktivira lančani uticaj i povlači sve veću civilnu potrošnju fosilnih goriva i to za lance snabdevanja ili letove koji moraju da se preusmeravaju izvan vazdušnog prostora bojnih polja u Ukrajini i na Bliskom istoku.

"Ne postoji alternativa za smanjenje vojnih zadataka"

"Veoma je teško zameniti fosilna goriva i onda, da počnete da koristite obnovljive izvore energije za snabdevanje nekih od ovih  potrošača. Teško je. Ako ćete sve odvratiti od civilnih napora da se smanji emisija gasova staklene bašte, onda će to povećati troškove, to će otežati postizanje tog cilja. Dakle, znate, to je zaista teška situacija. Ne postoji zapravo alternativa u skorije vreme za smanjenje vojnih izdataka, smanjenje sukoba, smanjenje veličine vojske", smatra Parkinson na osnovu studije koju je objavio pre nekoliko dana.

Vojne aktivnosti i vojna proizvodnja su sve veći, ali čak i Ujedinjene nacije koje imaju politiku izveštavanja o emisijama štetnih gasova za svaku zemlju, imaju član zakona u kome je vojska izuzeta.

Nameće se pitanje kako onda civilne aktivnosti toliko utiču na klimatske promene kada su vojne daleko veći emiteri štetnih gasova i uzročnici stvaranja efekta staklene bašte, a na Parkinson takođe nema odgovor. Pojednostavljeno rečeno nema interesovanja da se smanji povećano naoružavanje država, kao ni sukobi koji stvaraju abnormalnu količinu štetnih gasova koji uništavaju životnu sredinu i biodiverzitet planete.

Komentari (0)