Tramp uvodi carine do 100 odsto na uvoz lekova, Bela kuća tvrdi da to štiti američku proizvodnju

Naime, američka administracija je već tokom 2025. i početkom 2026 godine značajno proširila njihovu primenu, uključujući i najnoviju mogućnost uvođenja carina do 100 odsto na uvoz lekove, a ukoliko farmaceutske kompanije ne snize njihove cene ili ne prebace proizvodnju u SAD.

Ova odluka predstavlja deo šire američke strategije jačanja domaće farmaceutske industrije i smanjenja zavisnosti od uvoza, ali već sada ona pokazuje i kompleksne i kontradiktorne posledice.

Istovremeno, zadržane su i visoke carine na ključne sirovine poput čelika, aluminijuma i bakra, koje su dodatno proširene na proizvode nastale njihovom preradom kako bi se zatvorile rupe u sistemu i sprečilo zaobilaženje carina.

Bela Kuća tvrdi da ove mere štite američku proizvodnju.

Iako brojni analitičari i širi ekonomski pokazatelji ukazuju na rast troškova u velikom broju industrija, koji se na kraju prenose na kompanije i građane, procene sugerišu i da prosečno domaćinstvo u SAD plaća više zbog poskupljenja robe koja je direktno ili indirektno pogođena carinama, dodatni pritisak dolazi iz inostranstva.

Ovo se dešava zbog toga što su ključni trgovinski partneri SAD poput Kine, EU i Kanade već odgovorili sopstvenim ekonomskim merama i carinama, uvodeći tarife na američke proizvode.

Stopa carina u SAD napravila oštar zaokret u ekonomiji

Nedavno je i američki Vrhovni sud doveo u pitanje zakonitost dela Trampove carinske politike ocenjujući da predsednička ovlašćenja imaju niz ograničenja kada je reč o uvođenju ovakvih mera bez odobrenja zakonodavne vlasti (Kongresa i regulatora), što bi moglo rezultirati finansijskim obavezama SAD prema pogođenim kompanijama.

Uprkos ovome, američka administracija nastavlja sa prilagođavanjem sistema carina, menjajući stope i proizvode koji su njima obuhvaćeni, kako bi zadržala politički kurs koji je suštinski usmeren na protekcionizam.

Foto: AP Photo/Alex Brandon

Ukupna stopa carina u Sjedinjenim Američkim Državama u međuvremenu je značajno porasla u odnosu na prethodne godine, čineći oštar zaokret u ekonomskoj politici.

Pojedine industrije (najviše tehnološka, metalurška i prerada sirovina) beleže kratkoročne koristi zbog smanjene strane konkurencije, ali analitičari upozoravaju da dugoročni efekti ostaju neizvesni zbog rasta troškova proizvodnje i mogućeg pada izvoza.

Trenutni kurs Bele Kuće ukazuje da se carine sve više koriste kao sredstvo političkog i ekonomskog pritiska, ali su istovremeno i aktor koji nosi rizik po stabilnost globalne trgovine i američke ekonomije

Komentari (0)