Teheran pod Trampovim ultimatumom: Iranci formirali živi zid oko energetskih postrojenja

Rok je do 20 časova po vremenu Vašingtona, odnosno dva sata iza ponoći po srednjoevropskom vremenu.

Nakon što je Tramp na svojoj mreži Truth Social poručio da će, ukoliko dogovor ne bude postignut, "civilizacija nestati i nikad više neće biti vraćena", iz Teherana je usledio snažan i simbolički odgovor.

Građani su počeli da formiraju žive zidove oko ključnih energetskih i elektroenergetskih postrojenja, šaljući jasnu poruku da se ne plaše američkih pretnji i da su spremni da svojim prisustvom zaštite infrastrukturu zemlje.

Ovaj potez dolazi nakon što je Tramp otvoreno zapretio napadima na iransku energetsku infrastrukturu, uključujući elektrane, petrohemijska postrojenja i ključne energetske čvorove, ukoliko Teheran ne otvori Ormuski moreuz i ne pristane na sporazum.

Foto: AP Photo/Francisco Seco

Tramp je dodatno pojačao retoriku, nazvavši ovaj trenutak jednim od najvažnijih u istoriji, dok iz Vašingtona stižu signali da se večerašnji rok shvata krajnje ozbiljno.

Iran je odbacio predloženo 45-dnevno primirje, poručivši posrednicima da ih zanima isključivo trajni kraj sukoba, a ne privremeni dogovor.

Ipak, diplomatski kanali i dalje ostaju otvoreni, a prema informacijama iz američke prestonice, u toku su intenzivni pozadinski kontakti koji bi mogli da prerastu u direktne pregovore u poslednjem trenutku.

Kako sada stvari stoje, Vašington ozbiljno razmatra mogućnost udara na ključnu infrastrukturu Irana ukoliko rok istekne bez dogovora. Prema procenama, to bi moglo da predstavlja najintenzivniji talas napada od početka sukoba.

Berza varira iz minuta u minut

Posledice krize već su vidljive na globalnim tržištima. Svaka nova pretnja zatvaranjem Ormuskog moreuza dodatno podiže cenu nafte i izaziva nervozu na berzama širom sveta. Najveći teret već osećaju građani SAD.

Cene goriva na pumpama rastu iz dana u dan, a skuplji dizel direktno povećava troškove transporta robe, što se vrlo brzo preliva i na cenu hrane i osnovnih životnih namirnica.

Foto: AP Photo/Frank Augstein

Vidljivo je da ovaj sukob već snažno pogađa tržišta, ali još više svakodnevni život Amerikanaca.

Prvi i najdirektniji udar vidi se na pumpama: cena goriva je prema poslednjim podacima skočila na oko četiri dolara i 14 centi po galonu, što je značajan rast u odnosu na period od pre nešto više od mesec dana, kada je bila ispod tri dolara.

To je ogroman teret za američke porodice, ali i za biznise. Problem je mnogo širi od same cene benzina. Dizel direktno utiče na cenu transporta robe, što znači da skuplje gorivo automatski povećava troškove dostave hrane, robe široke potrošnje i praktično svega što stiže na police supermarketa.

Drugim rečima, rast cena nafte vrlo brzo se preliva i na cenu namirnica, svakodnevne kupovine i usluga.

Strah od novog skoka inflacije dodatno raste, dok investitori sa velikom pažnjom prate razvoj situacije u Persijskom zalivu.

Ukoliko večeras ne dođe do dogovora, region bi mogao da uđe u novu, znatno opasniju fazu sukoba, sa posledicama koje bi se vrlo brzo osetile daleko izvan Bliskog istoka od tržišta energenata do svakodnevnog života miliona ljudi širom sveta.

Komentari (0)