Od tragedije do naučnih otkrića: Četiri decenije od nuklearne katastrofe u Černobilju

Ono što je počelo kao rutinski test bezbednosti reaktora pretvorilo se u jednu od najvećih ekoloških i humanitarnih katastrofa ikada, oslobađajući četiri stotine puta više radioaktivnog materijala nego bomba bačena na Hirošimu.

Osnovni uzrok nesreće bio je spoj nestabilnog dizajna sovjetskog Rbmk reaktora i ljudske greške.

Tokom testa, operateri su isključili ključne sisteme bezbednosti, što je dovelo do nekontroliranog povećanja snage reaktora i eksplozije koja je raznela elektrane. Radioaktivni oblak je u narednih par dana prekrio veći deo Evrope, dok su najteže posledice osetile današnja Ukrajina, Belorusija i sama Rusija.

Neposredne žrtve bili su radnici elektrane, i naročito vatrogasci, koji su bez adekvatne zaštite pokušavali da ugase požar na grafitnom jezgru reaktora.

Zvanični broj žrtava koji se direktno pripisuje nesreći iznosi 31, ali procene o dugoročnim posledicama variraju od nekoliko hiljada do desetina hiljada preminulih od raka i drugih oboljenja izazvanih zračenjem tokom četiri decenije.

Tada je i evakuisano je preko 115.000 ljudi iz zone od 30 kilometara, a sam grad Pripjat, nekadašnji ponos sovjetske arhitekture, postao je grad duhova.

Foto: AP/Efrem Lukatsky

Čišćenje je zahtevalo angažovanje oko šezdeset hiljada "likvidatora" koji su rizikovali živote gradeći prvi betonski sarkofag.

Reaktor u današnjem vremenu prekriva "Novi bezbedni oklop" ogromna čelična konstrukcija projektovana da traje 100 godina.

Iako je zona i dalje zvanično nenaseljena, Černobilj ostaje trajna opomena o granicama ljudske kontrole nad atomskom energijom.

U Černobilju rastu gljivice koje preživljavaju zračenje

Od početka sukoba u Ukrajini, Černobilj je, ironično, mesto sukoba ruskih i ukrajinskih snaga u koje su u vreme havarije bile - u istoj državi.

Ipak, naučnici su do sada naučili i mnogo toga iz ove nuklearne havarije. Unutar samog uništenog reaktora još 1991. godine primećen je neobičan fenomen. Na zidovima prepunim opasne radijacije, počele su da rastu crne gljivice.

Naučnici su ih identifikovati kao vrstu "Cryptococcus neoformans" koja je pokazala zapanjujuću sposobnost: ona ne samo da preživljava zračenje, već ga koristi i kao svoj izvor energije.

Foto: AP/Evgeniy Maloletka

Ovaj proces nazvan je radiosinteza, a slično kao što biljke koriste hlorofil da pretvore sunčevu svetlost u energiju, ove gljivice koriste velike količine melanina (pigmenta koji ljudsku kožu štiti od UV zračenja) da apsorbuju nuklearno gama zračenje i pretvore ga u hemijsku energiju za svoj rast.

Ovo otkriće ima revolucionarne implikacije, jer naučnici veruju da bi se ovi organizmi mogli koristiti za prečišćavanje kontaminiranog zemljišta poput onog u Fukušimi u Japanu, ili čak kao zaštita za astronaute na budućim svemirskim letovima.

Naime, svemirska agencija NASA je testirala ove gljivice na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), istražujući mogućnost stvaranja "živih štitova" koji bi mogli blokirati štetno kosmičko zračenje tokom dugih misija na Mars.

Ovo takođe pokazuje i da različiti oblici života mogu da žive čak i u najopasnijim uslovima, što bi takođe mogli da ukaže da na planetama poput Marsa možda postoji sličan život u obliku gljivica ili mikroorganizama.

Komentari (0)