(VIDEO) Američki analitičar za Newsmax Balkans o ratu u Ukrajini: Mirovni pregovori mogući u januaru
Evropska unija i predsednik SAD Džo Bajden preduzimaju korake bez presedana da ojačaju ukrajinsku i evropsku odbranu nakon pobede Donalda Trampa i učešća vojske Severne Koreje u ukrajinskom ratu.
Tramp je izrazio skepticizam u pogledu pružanja vojne pomoći Ukrajini i zadržavanja angažovanja SAD u NATO. Politički analitičar iz Vašingtona smatra da je ovaj potez bolja spremnost Ukrajine na moguće pregovore, koji bi, prema njegovom mišljenju, mogli da se dese u januaru sledeće godine.
EU će obavestiti države članice da mogu da preusmere do 372 milijarde evra iz Briselskih subvencija u vojne svrhe.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski reagovao je na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o upotrebi nove ruske balističke rakete, rekavši da je time eksalirana situacija u ratu u Ukrajini i prekršena Povelja UN.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija, kao odgovor na napade američkim i bitanski dogodometnim raketama, na ukrajinsku teritoriju ispalila novu balističku raketu srednjeg dometa "Orešnik", kojoj, kako je rekao, savremeni sistemi nemaju način da se suprotstave.
Ukrajina je izgubila 40 odsto teritorije u Kurskom regionu u Rusiji koji je rapidno zauzela u avgustu, izjavio je viokopozicionirani izvor Rojtersa u ukrajinskoj vojsci.
Taj novac predstavlja nepotrošen iznos iz Kohezionog fonda, koji inače finansira projekte koji stimulišu rast u siromašnijim regionima EU.
Novac bi mogao da se potroši na infrastrukturu dvostruke namene, kao što su putevi i mostovi koji imaju vojni značaj, ili opremu, poput vozila i dronova.
Administracija Džozefa Bajdena u međuvremenu žuri da povuče 7,1 milijardu dolara vojne opreme i municije iz zaliha za slanje u Ukrajinu "skoro svake nedelje" pre nego što Tramp preuzme dužnost 20. januara.
Rusija pravila značajne napretke
Politički analitičar Judžin Čausovski smatra da postoje dobri razlozi za ovakve poteze.
"Mislim da odluka Bajdena nije nužno bila da provocira Rusiju na odgovor. Više mislim da postoje dva osnovna faktora. Prvi je da je Rusija pravila prilično značajne napretke, kako u istočnoj Ukrajini, tako i u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina napravila taj upad. I to uključuje dodatak severnokorejskih trupa, što je bez presedana u ovoj fazi sukoba. Dakle, to je prvo, da se Ukrajina stavi u poziciju da može da izdrži bilo kakve planirane kontraofanzive tamo, i da cilja, znate, bilo da se radi o logistici, naoružanju ili samim snagama", navodi naš sagovornik.
Drugi faktor je, kaže, to da je očigledno da sa dolaskom Trampove administracije na vlast, Bajdenova administracija pokušava da stavi Ukrajinu u najbolju moguću poziciju za bilo kakve potencijalne pregovore.
"Dakle, bilo da se radi o korišćenju ovoga kao sredstva za pregovaranje, ili možda čak i zadržavanju ovog elementa za ukrajinske snage ako ti pregovori postanu teški sa Rusijom. Mislim da na kraju, to pokušava da zaustavi krvarenje na bojnom polju, a zatim poboljša pregovaračku poziciju Ukrajine u diplomatskoj sferi", izjavio je naš sagovornik.
Pregovori neizbežni
On smatra da nijedna od evropskih zemalja, pa čak ni SAD, ne želi vojnu eskalaciju, ali žele da podrže Ukrajinu kako bi je stavili u najbolju moguću poziciju za uspeh.
"Mislim da je jasno da će biti veoma teško dobiti ovaj rat direktno na bojnom polju, bilo za Rusiju, ali sigurno za Ukrajinu, s obzirom na to da je, znate, manja i slabija snaga nezavisna od spoljne moći. U isto vreme, mislim da su pregovori neizbežni", dodao je Čausovski.
Analitičar iz Vašingtona smatra da je i Rusija spremna da se odrekne nekih teritorija koje je zauzela u određenim oblastima na jugu i istoku Ukrajine u zamenu za neku vrstu bezbedonosnih garancija.
Prema njegovom mišljenju, mirovni pregovori mogli bi da počnu u januaru sledeće godine.
Nakon što su putnici u autobusima na liniji Lazarevac Beograd nedavno bili više puta isprepadani zbog požara u vozilima, agonija sa putovanjem na ovoj relaciji se nastavlja.
Direktor službe za pripravnosti u vanrednim situacijama pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Finske Jusi Korhonen za Newsmax Balkans kaže da nema mesta panici zbog deljenja novog vodiča Pripreme za incidente i krize, namenjenog celokupnoj populaciji.
Dogovor je da se u ovom trenutku stopira Zdravitas, a da se u međuvremenu pripremi javnost, da Ministarstvo prosvete pripremi prezentaciju Društvu nastavnika fizičkog i Savezu učitelja i da se roditelji upoznaju sa njegovom suštinom, rekla je predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić.
Viši sud u Novom Sadu odredio je pritvor Goranu Vesiću i za još devetoro uhapšenih do 30 dana zbog nesreće u Novom Sadu. Kućni pritvor određen je Jeleni Tanasković i Aniti Dimoski.
Vlada Srbije je još u petak, 22. novembra ukinula imunitet ministru građevinarstva u ostavci Goranu Vesiću, nakon čega mu je određen pritvor, potvrđeno je Tanjugu u Vladi.
Na avionu ruskog avio-prevoznika Azimut erlajns koji je u Antaliji u Turskoj sleteo tokom nepovoljnih meteoroloških uslova, došlo je do požara na motoru.
U opkoljenom severnom Pojasu Gaze Palestinci nemaju pristup vodi i hrani, dok su medicinske zalihe Agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA) u potpunosti nestale, saopštila je Luiz Votridž, koordinatorka UNRWA za hitne slučajeve.
Grad Pontiprid, u južnom delu Velsa, nalazi se pod uzbunom zbog poplava, izazvanih olujom Bert, a meštani su evakuisani. Poginule su najmanje tri osobe.
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom s turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom o odnosima dve zemlje i međunarodnim pitanjima, saopšteno je iz Kremlja.
U Rumuniji su počeli predsednički izbori, na kojima građani biraju između 13 kandidata, a do 12.00 sati je glasalo gotovo tri miliona birača, odnosno 16 procenata od ukupnog broja upisanih birača, saopštila je Centralna izborna komisija.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da je predsednik Rusije Vladimir Putin postavio zadatak da izbaci ukrajinske snage iz Kurske oblasti do 20. januara "jer mu je važno da pokaže da navodno kontroliše situaciju".
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj poručio je da vlade država članica Unije ne mogu da biraju hoće li izvršiti naloge Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje izraelskog šefa vlade Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i vođe Hamasa Ibrahima Al-Masrija.
Komentari (0)