Od trgovine do tehnologije: Kako odnos SAD i Kine utiče na svetsku ekonomiju

U takvoj, globalno ekonomsko-nesigurnoj atmosferu Donald Tramp stigao je u Peking na sastanak sa Si Đinpingom, liderom zemlje koja je u prethodnoj deceniji uspela da postane ne samo industrijska baza sveta, već i ključni politički i tehnološki rival Vašingtona. Zbog toga ovaj susret prevazilazi klasičnu diplomatiju.

U Pekingu se narednih dana neće razgovarati samo o trgovini, carinama ili bilateralnim odnosima, već o tome kako će izgledati globalna ekonomija u godinama koje dolaze.

Od početka trgovinskog rata između Amerike i Kine 2018. godine, odnosi dve države prošli su kroz najteži period još od uspostavljanja modernih ekonomskih veza između Vašingtona i Pekinga.

Administracija Donalda Trampa u svom prvom mandatu, pokrenula je talas carina na kinesku robu vrednu stotine milijardi dolara, tvrdeći da Kina godinama koristi nepoštene trgovinske modele, subvencije i kontrolu tržišta kako bi ekonomski profitirala na račun američke industrije.

Kina je odgovorila istom merom, carinama na američke proizvode, pre svega poljoprivredu i energente, a svet je prvi put posle mnogo godina počeo ozbiljno da govori o mogućnosti ekonomskog razdvajanja dve najveće svetske ekonomije.

Ipak, moze se reći da realnost pokazuje nešto potpuno drugačije. Uprkos političkim sukobima, sankcijama i agresivnoj retorici sa obe strane, američka i kineska ekonomija ostale su povezane.

Robna razmena jeste promenila oblik, ali nikada nije zaista stala. Amerika je smanjivala direktan uvoz iz Kine, dok je Peking istovremeno pronalazio nove kanale preko trećih tržišta i država Azije. Na taj način trgovinski rat nije uništio međusobnu zavisnost već ju je samo učinio komplikovanijom i logistički skupljom.

Retki minerali i Kina

Danas ako se dublje sagleda sukob Vašingtona i Pekinga to više nije samo pitanje robe široke potrošnje, tekstila ili čelika.

Glavna borba vodi se oko tehnologije, veštačke inteligencije, poluprovodnika i retkih minerala bez kojih moderna ekonomija praktično ne može da funkcioniše.

Kina trenutno kontroliše dominantan deo svetske prerade retkih minerala ključnih za proizvodnju baterija, električnih automobila, telefona i sofisticiranih vojnih sistema, dok SAD pokušava da kroz tehnološke restrikcije i ograničenja izvoza čipova uspori kineski tehnološki razvoj.

Upravo zbog toga današnji sukob dve sile sve više liči na borbu za kontrolu budućnosti globalne ekonomije.

Bliski istok

Istovremeno, ratovi i nestabilnost na Bliskom istoku dodatno komplikuju situaciju. Ormuski moreuz i dalje ostaje jedna od najvažnijih energetskih tačaka sveta kroz koju prolazi značajan deo svetske nafte i gasa.

Svaka nova eskalacija u regionu gotovo automatski utiče na cenu energenata, inflaciju i finansijska tržišta. Zbog toga, može se zaključiti da razgovor Trampa i Sija u Pekingu dolazi u trenutku kada svet više nema prostor za ozbiljan ekonomski sukob između Sjedinjene Američke Države i Kine. Mnogo faktora danas zavisi od njihove komunikacije od cena goriva i stabilnosti tržišta, do bezbednosti globalnih trgovinskih ruta.

Foto: Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Možda upravo i zato ova poseta nosi mnogo veću simboliku od klasičnog bilateralnog sastanka.

Tramp u Peking dolazi sa željom da pokaže da Amerika i dalje može da diktira tempo globalnih pregovora, dok Si Đinping želi da demonstrira da Kina više nije sila koja čeka odluke Vašingtona, već država bez koje nijedna velika međunarodna odluka više ne može da bude doneta.

U svetu koji se poslednjih godina menja brže nego ikada, sastanak u Pekingu možda neće rešiti sve probleme između dve sile, ali može pokazati u kom pravcu ide novi globalni poredak.

Rat za tehnologiju

Posebno zanimljivo jeste što se paralelno sa trgovinskim i energetskim pitanjima poslednjih godina otvorio i potpuno novi front sukoba između Amerike i Kine, borba za kontrolu tehnologije i digitalnog prostora. A možda nijedna kompanija nije bolje simbolizovala taj sukob od TikToka.

Platforma kineske kompanije ByteDance, koju koristi gotovo 200 miliona Amerikanaca, postala je jedno od centralnih političkih pitanja u Vašingtonu još tokom prvog mandata Donalda Trampa.

Foto: Envato

Administracija je u više navrata tvrdila je da kineska vlast preko TikToka može da pristupi podacima američkih korisnika i potencijalno utiče na javno mnjenje u SAD.

Tramp je još 2020. godine pokušao da zabrani aplikaciju ili natera kinesku kompaniju na prodaju američkom vlasniku, ali su sudovi tada blokirali deo mera.

Po povratku u Belu kuću, TikTok je ponovo postao jedna od najvažnijih tema odnosa Vašingtona i Pekinga.

Tokom 2025. godine američka administracija više puta je odlagala primenu zakona koji je predviđao zabranu TikToka ukoliko ByteDance ne proda američki deo poslovanja.

Istovremeno, pregovori oko aplikacije praktično su postali deo širih trgovinskih razgovora između SAD i Kine. 

Krajem 2025. postignut je okvirni dogovor prema kojem je TikTok u SAD reorganizovan kroz novu kompaniju sa većinskim američkim vlasništvom, dok je ByteDance zadržao manjinski udeo.

U pregovorima su učestvovale velike američke kompanije i investicioni fondovi, dok je i sama Kina morala da odobri čitav proces. Tramp je tada tvrdio da je o svemu direktno razgovarao sa Si Đinpingom.

Komentari (0)