Merkel osudila lidera svoje stranke nakon što se CDU oslonila na glasove krajnje desnice
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel javno je osudila lidera svoje stranke Fridriha Merca, zbog toga što se Hrišćansko-demokratska unija (CDU) prvi put oslonila na glasove krajnje desnice da bi usvojila antimigrantski predlog u Bundestagu.
Glasanjem u parlamentu CDU je prekršila dugogodišnju obavezu da se distancira od krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), koja se u anketama nalazi na drugom mestu uoči vanrednih izbora 23. februara.
Retko oglašavanje bivše kancelarke razotkrio je postojanje razdora unutar demohrišćana oko toga kako se nositi sa rastućim uticajem AfD.
Na hiljade ljudi protestovalo je u gradu Riza u Saksoniji, zbog konvencije stranke krajnje desnice Alternative za Nemačku, koja je formalno aklamacijom proglasila Alis Vajdel kao kandidata za kancelarku Nemačke, prenosi AP.
Američki milijarder Ilon Mask pokušava da utiče na parlamentarne izbore u Nemačkoj koji su zakazani za 23. februar, izjavila je portparolka nemačke vlade.
Nemačkom kancelaru Olafu Šolcu izglasano je nepoverenje, čime je pala vlada. Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj kaže za Newsmax Balkans da su nesuglasice dovele do sloma vlade, kao i da se nije ni očekivalo da izdrži čitav mandat.
"Smatram da je pogrešno odustati od ove obaveze i, kao rezultat toga, svesno dozvoliti da se prvi put u Bundestagu obezbedi većina glasovima AfD", rekla je Angela Merkel, prenosi Politiko.
Ona je podsetila na sporazum koji je Merc sklopio u novembru prošle godine, kada se izričito obavezao da će sprečiti AfD da igra odlučujuću ulogu u glasanjima u Bundestagu.
"To je bio izraz velike državne političke odgovornosti, koju u potpunosti podržavam", kazala je Merkel.
Sukob traje više od dve decenije
Merc i Merkel su u sukobu unutar CDU najmanje od 2002. godine, kada ga je kancelarka isključila iz rukovodstva stranke. Posle Mercovog povratka 2022, stranka je značajno skrenula udesno i na mnogo načina je poništeno centrističko nasleđe četvorostruke kancelarke.
Malo je verovatno da će intervencija Merkelove zaustaviti pomeranje njene stranke udesno, bar kada je reč o migracijama, ali bi mogla da podstakne internu debatu o ulozi konzervativaca u slabljenju zaštitnog zida oko krajnje desnice.
"Potkopano poverenje u lidera CDU"
Iako neobavezujuće, jučerašnje glasanje u Bundestagu je bilo prvi put da se CDU oslanjala na glasove AfD-a da bi progurala svoj predlog, što je bio više nego simboličan raskid sa centrističkim nasleđem Angele Merkel i odbijanjem stranke da sarađuje sa krajnjom desnicom.
Kancelar Olaf Šolc i njegova Socijaldemokratska partija naveli su da je potkopano poverenje u lidera CDU, dok su se demonstranti okupili ispred sedišta demohrišćana i zahtevali čvršću posvećenost držanju krajnje desnice daleko od vlasti.
Merc se sada suočava sa potencijalnom krizom liderstva. Iako nije otvoreno podržao saradnju sa AfD, kritičari tvrde da su njegova retorika o migracijama i oslanjanje na podršku krajnje desnice "zamaglili" crvene linije stranke.
Intervencija Merkelove čini njegovu poziciju još nesigurnijom. Iako se povukla sa čela CDU 2018. godine, Merkel je i dalje uticajna unutar stranke među umerenim članovima, koji je i dalje vide kao čuvara centrističkog kursa.
Samo nekoliko nedelja do saveznih izbora, Merc je suočen sa izborom: udvostručiti svoj pomak udesno ili pokušati ponovo uspostaviti zaštitni zid od AfD, što je odluka koja bi mogla da definiše njegovu političku budućnost.
Studenti beogradskih fakulteta krenuli su u šetnju do Novog Sada u nameri da podrže kolege u blokiranju sva tri mosta u tom gradu, povodom tri meseca od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici kada je poginulo 15 osoba, a dve su teško povređene. Oni su oko 21.30 stigli u Inđiju, gde će prenoćiti.
Studenti beogradskih fakulteta u blokadi objavili su plan šetnje "starim putem" od Beograda do Novog Sada, planiranu za 30. i 31. januar da bi podržali novosadske kolege u blokiranju sva tri mosta u tom gradu, povodom tri meseca od tragedije na Železničkoj stanici i stradanja 15 ljudi.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović potpisala je sa predstavnicima reprezentativnih prosvetnih sindikata Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u prosveti, koji će važiti do marta 2028. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo je odluku o pomilovanju 13 osoba koje su privedene tokom protesta zbog urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Nerazvijenost u lokalnim samoupravama uslovljena je time kako se upravlja na nacionalnom nivou. Sredstva se moraju rasporediti solidarno, ali dobro upravljanje znači pitati građane šta imaju da kažu, izjavila je za Newsmax Balkans generalna sekretarka Fondacije Centra za demokratiju Nataša Vučković.
Poslanik Evropskog parlamenta iz Slovenije Branko Grims rekao je danas da je nominovao američkog milijardera Ilona Maska za Nobelovu nagradu za mir "zbog njegovog zalaganja za slobodu govora".
Predsednik Sirije Ahmed al Šara najavio je, u prvom obraćanju javnosti od kada je imenovan na tu funkciju, da će raditi na formiranju sveobuhvatne prelazne vlade.
Najmanje 30 tela izvučeno je iz reke Potomak u blizini Vašingtona nakon vazdušne nesreće u kojoj se putnički avion sudario sa vojnim helikopterom, preneo je NBC njuz pozivajući se na lokalne televizijske stanice.
Hamas je oslobodio osmoro talaca, a Izrael je odložio puštanje 110 palestinskih zatvorenika. Prethodno su izraelskog taoca, ženu vojnika Agam Berger, operativci palestinske grupe Hamas predali su Crvenom krstu u Džabaliji na severu Pojasa Gaze.
Da li se na osnovu dosadašnjih odluka i poteza, nazire plan Donalda Trampa za naredne četiri godine? Šta čeka Ameriku na unutrašnjem, a šta na spoljnopolitičkom planu? Odgovore tražimo od Miloša Vukelića, naučnog saradnika na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Šef vatrogasne i hitne službe Vašingtona Džon A. Doneli Stariji rekao je da su svi napori u okviru potrage za preživelima u avionskoj nesreći u blizini Vašingtona usmereni ka reci Potomak i da su uslovi teški zbog dubine i hladnoće vode, kao i zbog vetra.
Najmanje 18 osoba je poginulo kada se putnički avion u kojem su bile 64 osobe sudario sa vojnim helikopterom "Blek Hok" koji je prevozio tri vojnika u sredu uveče srušio u reku Potomak dok je pokušavao da sleti na aerodrom "Ronald Regan" u blizini Vašingtona.
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon Lejken Rajli kojim se proširuje mandat federalnih vlasti da odrede pritvor legalnim migrantima, što je prvi zakon koji je potpisao otkako je započeo svoj drugi predsednički mandat.
Komentari (0)