Dimitrije Milić (Novi treći put): Koliko su slične Trampova i Bajdenova carinska politika?

Jedna od prvih mera novog-starog američkog predsednika, koja je kroz medije obišla i šokirala ceo svet je svakako nova carinska politika Amerike. Iako ona nije neko veliko iznenađenje u smislu same mere, jer je i u svom prvom mandatu bio sklon uvođenju carina, postoje relevantne razlike. Najveća specifičnost novih Trampovih carina je što dolaze dosta rano u mandatu, postavljene su na solidno visokim procentima, obuhvataju mnogo veći broj proizvoda i ovog puta pogađaju i savezničke države. U prvom mandatu republikanski lider je donosio niže i manje sveobuhvatne carine u odnosu na deo saveznika, dok sada eskalacija deluje ozbiljnije. Iako su prvi ustupci Kanade i Meksika odložili primenu ovih carinskih mera dok traju pregovori i usaglašavanja, situacija se svakodnevno menja. Tramp je sem za ove dve komšijske države najavio i povećanje carina od 10% za Kinu, kao i carine koje će uskoro biti upućene Evropskoj uniji i potencijalno Ujedinjenom Kraljevstvu.

Iako će mnoge demokrate napasti republikanskog predsednika kao izolacionistu i čoveka čije će trgovinske mere dovesti do rasta cena za američke potrošače, mnogi će ukazati da u tome nije bio jedinstven. Njegov prethodnik, Džo Bajden, u svom mandatu je inicirao više carina i izvoznih kontrola, a najveći broj njih bio je usmeren protiv Kine, dok se režim sankcija prema Rusiji značajano proširio na čitav set proizvoda. Na prvi pogled može se reći da obojica predsednika imaju protekcionističku politiku koja želi da zaštiti američke proizvođače i suzbije konkurenciju iz inostranstva, gde je Kina kao industrijska velesila prva meta obe partije. Ipak, uprkos načelnim sličnostima, postoje značajne razlike u intepretaciji carinskih barijera dvojice lidera.

Foto: Tanjug/AP/Ben Curtis

Kada se radi o carinskoj politici predsednika Džoa Bajdena njen prvenstveni cilj bila je reindustrijalizacija Amerike u nekoliko oblasti koje su identifikovane kao ključne. Demokratska administracija identifikovala je proizvodnju čipova, električna vozila, baterije, čelik, aluminijum, solarne panele i slične oblasti kao najvažnije. Radi se o setu tehnologija za koje demokrate smatraju da: imaju perspektivu (solarna energija i električna vozila), imaju upotrebu i u vojne svrhe (čipovi, baterije) ili bezbednosno su važne da opstanu na teritoriji Amerike (aluminijum, čelik). Na tom tragu SAD su u vreme Bajdena uvele carine od: 25% na čelik i aluminijum, 50% na mikročipove, 100% na električna vozila i 50% na solarne panele. Pre toga, izvozne kontrole u sferi najnaprednijih čipova Kini iz vremena Trampa su značajno proširene, sistematizovane i američkim stručnjacima je ograničen rad u kineskim preduzećima u ovoj oblasti.

POVEZANE VESTI

SVET

Kina pokrenula spor zbog carina na kinesku robu koje je uveo Tramp

Kina je pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) pokrenula spor zbog carina na kinesku robu koje je uveo predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp, objavljeno je danas u Ženevi, javlja Rojters.

23:57Pre 32 d05.02.2025.

Autor

SVET

Predsednica Meksika: Američke carine biće odložene za mesec dana, na granicu odmah šaljemo 10.000 pripadnika garde

Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum saopštila je da će američke carine njenoj zemlji biti odložene za mesec dana, a informaciju je potvrdio i američki predsednik Donald Tramp.

17:16Pre 35 d03.02.2025.

Autor

SVET

Fon der Lajen: EU spremna da odgovori ukoliko se nađe na meti Trampove administracije

Evropska unija želi konstruktivan dijalog sa SAD, ali je spremna da odlučno odgovori ako se "nepravedno" nađe na meti administracije američkog predsednika Donalda Trampa, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle sastanka sa liderima EU.

23:59Pre 34 d03.02.2025.

Autor

Osim samih mera zaštite, Bajdenova politika carina je bila ispraćena i ogromnim programima javnih podsticaja za reindustrijalizaciju kroz ogroman program zelenih subvencija IRA (Inflation reduction act) i Zakon o čipovima. Oni su kroz ogromne državne programe finansijske pomoći doprineli dolasku brojnih kompanija u sferi navedenih industrija na teritoriju Amerike, poput tajvanskog TSMC-a u sferi čipova ili korejskog SK Innovation u sferi baterija, ali i većih investicija samih američkih giganata poput Intela ili Mikrona. Iako Bajdenove carine nisu pogađale saveznike, veliki broj njih se pobunio zbog ovih velikih programa subvencija industriji, jer su one odvukle na desetine milijardi vrednih investicija od saveznika ka Americi.

Na drugoj strani, Trampova carinska politika nije toliko selektivna i mahom ima za cilj ozbiljnije redefinisanje ekonomskih odnosa. Ona se manje oslanja na subvencije i javnu potrošnju kao alat, a više polaže nade u pritisak carinama i uvoznim barijerama. Po planovima republikanske administracije one ne štede ni saveznike ni rivale, već imaju za načelni cilj da smanje trgovinske deficite. Tramp smatra da mnogi zloupotrebljavaju Ameriku u međusobnim odnosima, a da SAD kao najveći uvoznik na svetu imaju adut da ograničenjem pristupa ovom moćnom tržištu nateraju druge države na ustupke i pregovore. Jednim delom cilj ove politike je i da se sama Amerika reindustrijalizuje kroz smanjenje uticaja konkurencije kroz carine, smanjenje poreza na dobit preduzeća i pritisak na konkurenciju iz savezničkih i rivalskih država. Tramp razmatra i opciju smanjenja vrednosti dolara radi podsticaja izvozu, jer jak dolar generiše veliki uvoz, ali je ova politika više vezana za Federalne rezerve (FED) nego za Kongres ili delovanje samog predsednika.

Foto: Tanjug/AP/Stephanie Scarbrough

Može se reći da carinske politike dvojice predsednika imaju zajedničko da ciljaju podizanje opalih industrijskih kapaciteta Amerike zbog bezbednosnog faktora. Kina iako ima nominalno manju ekonomiju od SAD-a, ona ima identične industrijske kapacitete kao SAD-a i EU zbirno. To jeste bezbednosni rizik, jer u hipotetičkom ratnom sukobu dužeg trajanja bi Peking imao veliku prednost mogućnosti veće proizvodnje arsenala kroz prenamenu civilnih industrijskih kapaciteta. Ono što razlikuje Bajdena i Trampa su alati i mehanizmi.

Bajden je identifikovao zelenu energiju i zelene tehnologije kao veliki industrijski adut, dok Tramp relativizuje ove oblasti i planira da redukuju državne programe koji se tiču ove teme, a podstiče industriju fosilnih goriva. Dok Tramp više nade polaže u seče poreza kao podsticaj, Bajden je bliži programima subvencija i javne potrošnje kao vida mamca za nove investicije u odabranim sektorima. Donald Tramp ne preza od sveobuhvatnih carina kao alata protiv čak i saveznika, dok je Bajden bio mahom ograničen na Kinu i pojedinačne industrijske grane, a izbegavao namerne konfrontacije sa tradicionalno savezničkim državama. Trampu se mahom zamera da će američka industrija teže opstati bez direktnih podsticaja u borbi sa svetskom konkurencijom, a Bajdenovoj politici su se zamerale preterane regulacije koje su usporile odobravanje novih projekata i izgradnju kapaciteta. Ukupno gledano, uz sve razlike u politici i alatima, deluje da obojica predsednika identifikuju Kinu kao glavnu pretnju za Ameriku i skloni su upotrebi različitih alata ne bi li pobedili u trci sa ovom državom u sferi tehnologije i drugih industrijskih oblasti.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)