Dimitrije Milić (Novi treći put): Kako Starmer Britaniju ubrzano pomera ka zelenoj industriji

Tokom jula prethodne godine u Velikoj Britaniji desio se veliki politički preokret na parlamentarnim izborima. Posle 14 godina opozicije, britanska Laburistička partija vratila se na vlast posle ubedljive izborne pobede. Umesto niza konzervativnih premijera koji su preko decenije vladali Ujedinjenim Kraljevstvom, na vlast je došao premijer Kir Starmer sa dosta različitim programom u odnosu na dosadašnje vlasti. Jedan deo tog programa odnosi se na velike promene u industriji i njenom bržem usmeravanju ka zelenoj tranziciji, jer su različite procene vlade da je to sfera gde Britanija može biti konkurentna. Novi program vlade već je doneo promene u sferama: automobilske industrije, energetike, rudarstva i održive proizvodnje čelika. Starmer je u kampanji najavljivao da će Britaniju učiniti „ekološkom supersilom“. Koliko je to realistično posle nešto više od pola godine reformi?

Kada se govori o Britaniji danas, radi se i o državi koja već danas u oblasti industrije sa niskim emisijama ugljendioksida zapošljava čak skoro 500 000 ljudi. Taj broj se konstantno povećava i kroz trenutni program državnih investicija taj broj bi mogao da se do 2030. poveća za još 50%. Starmerova vlada se po prvim koracima u dobrom delu naslanja na nasleđe prethodne vlasti, iako je u smeru zelene tranzicije dosta odlučnija. Veliki iskorak je Starmerovo iniciranje ažuriranog „Fonda nacionalnog bogatstva“ koji će ulagati u proizvodnju električnih automobila, luke, čist čelik, proizvodnju „zelenog vodonika“ i tehnologiju za izvlačenje ugljenika, koji će zajedno dobiti 7,3 milijardi funti, od čega će 2,5 milijardi funti otići na takozvani „zeleni čelik“. Kroz elektrifikaciju svoje proizvodnje čelika, Britanija će do 2032. značajno smanjiti štetne emisije iz ovog sektora.

Značajan deo spomenutih mera u sferi industrije nove britanske vlade fokusiran je i na veću upotrebu električnih vozila i povećanje njihove proizvodnje. Laburistička partija je u svom programu za automobilsku industriju iz oktobra 2023. navela osnovne planove kojih će se pridržavati i u kampanji ih nije značajnije menjala. Iako je u kontekstu zakonodavstva Britanija dugo bila nekoliko koraka ispred ostalih država, brzina njenog napretka je opala, a Starmer želi promenu. Ova želja za promenom je najvidljivija kroz pomeranje zabrane prodaje novih dizel i benzinskih vozila sa 2035. na 2030. To će prinuditi veliki broj potrošača da razmišlja u smeru hibridnih vozila i električnog pogona, ali i predstavlja jasnu poruku automobilskoj industriji. Ova mera daje određene rezultate, jer je u 2024. u ovoj državi prodato skoro 400 000 novih električnih vozila, čime je Velika Britanija postala i najveće tržište za njih u Evropi, jer je prestigla Nemačku.

POVEZANE VESTI

SVET

Anketa o Bregzitu: Više od polovine Britanaca misli da je izlazak iz EU bio greška

Uoči pete godišnjice Bregzita, najnovija anketa pokazuje da sada 55 odsto Britanaca smatra da je napuštanje EU bilo greška, dok 11 procenata misli da je to bio uspeh, prenose britanski mediji.

15:52Pre 15 d29.01.2025.

Autor

SVET

Tramp: Neću deportovati princa Harija, ima dovoljno problema sa suprugom Megan

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da neće deportovati princa Harija, jer on "ionako ima dovoljno problema sa suprugom Megan".

19:17Pre 4 d08.02.2025.

Autor

SVET

Više od hiljadu ljudi godišnje u Britaniji dobije rak pluća zbog zagađenja vazduha

Više od 1.100 ljudi godišnje u Velikoj Britaniji dobiju najčešći tip raka pluća, adenokarcinom, što je posledica zagađenja vazduha, piše Gardijan.

18:51Pre 3 d09.02.2025.

Autor

Velika Britanija je tokom 2023. prešla cifru od 1 000 000 električnih vozila na svojim ulicama, a nedovoljan udeo njih domaće je proizvodnje. Vlada u Londonu obavezala se da će automobilskoj industriji u narednih pet godina usmeriti novih 2 milijarde funti pomoći radi njenog bržeg adaptiranja proizvodnji električnih vozila i baterija. Razlog za ovaj potez je što je povećana potražnja za ovim tipom vozila spasila 2023. godine proizvodnju i izvoz celokupne industrije u Kraljevstvu, koja je završila na tek 17. mestu u svetu. Tokom 1950-ih Velika Britanija je bila drugi najveći proizvođač električnih vozila, dok je prošlu godinu završila iza država poput Slovačke, Češke Republike ili Maroka.

Paralelno sa proizvodnjom samih električnih vozila, u narednih pet godina Britanija će ostvariti velike iskorake kada se radi o proizvodnji samih komponenti za navedenu proizvodnju. Prva vest za auto gigante iz ove države je što će francuski Imeris i kompanija Britanski litijum eksploatisati najverovatnije od 2026. u mestu Kornvol litijum za potrebe proizvodnje 500 000 vozila ovog tipa. Projekat je dobio podršku od strane britanske vlade u sklopu strategije „Izdržljivost za budućnost“. Kompanija Cornish Lithium je dobila podršku „Infrastrukturne banke Ujedinjenog Kraljevstva“ da takođe razvija svoj rudarski projekat u ovoj oblasti i u istom regionu. Kompanija je krajem 2024. započela rad demonstracionog postrojenje za preradu litijuma kao inicijalni test. Državni „UK Research and Innovation - UKRI“ fond usmerio je skoro 20 miliona funti u projekte povezane sa istraživanjem retkih elemenata Zemlje, koji su ključni za zelene industrije i električna vozila, ali i mikročipove, napredne vojne radare i stelt tehnologiju.

Uz navedene sirovine, indijska Tata, vlasnik Jaguar Land Rovera (JLR), potvrdila je da će izgraditi fabriku baterija za električna vozila u Velikoj Britaniji od 4 milijarde funti. Nova gigafabrika u Somersetu, jedna je od najvećih u Evropi i imaće kapacitet da proizvodi 40 gigavat-časova ćelija godišnje za ovog proizvođača. Gigant će praviti baterije za JLR i očekuje da će snabdevati i druge proizvođače, a proizvodnja počinje 2026. Kolaps britanskog startapa za baterije, Britishvolt-a, ranije ove godine izazvao je zabrinutost u vezi sa lancem snabdevanja u Britaniji. Recharge Industries sa sedištem u Australiji nastaviće izgradnju planirane gigafabrike Britishvolt-a na severu Engleske, te je auto gigantima u ovoj državi laknulo.

U sferi energetike, vlada je već postigla dosta, s obzirom da je svojoj industriji fosilnih goriva zabranila upotrebu tehnike „freking“ koja više zagađuje okruženje, zatvorila je poslednje termoelektrane na ugalj i dala dalje podsticaje za energiju vetra, koja već danas Britaniji daje čak oko 30% električne energije godišnje. Zahvaljujući ovim merama, Britanija će nastaviti dalji napredak u sferi dekarbonizacije svoje proizvodnje struje, jer je od 1970-ih do danas svoje štetne misije CO2 već smanjila za preko 50%.

Nova vlada u Londonu polaže nade u svoje univerzitete i naučnike, odnosno da će u narednih 10ak godina da postignu velike iskorake u smeru zelene tehnologije i novih patenata u spomenutoj oblasti. Tokom pandemije COVID-19 u sferi patentiranja novih vakcina i inovacija u oblasti epidemiologije, Britanija je bila nekoliko koraka ispred mnogih moćnih država sveta. Postoji očekivanje da bi to mogao da bude slučaj i kroz upošljavanja britanske pameti i u sferi zelenih tehnologija. Britanska vlada je zato 2024. odvojila 960 miliona funti u narednih 5 godina za takozvani „Akcelerator rasta zelene industrije“.

Ideja Kira Starmera je da Britanija, koja je nekada bila supersila u sferi mornarice i vojske, danas može da bude supersila u sferi ekologije, zelene industrije i inovacija te vrste. Ova ideja je često predstavljena ne kao žrtva građana za životnu sredinu, već kao mogućnost drugačijeg tipa privrednog rasta, koji će stvoriti čak 650 000 novih radnih mesta koja su bolje plaćena. Iako sami počeci nove vlade deluju trapavo i sa šarenolikim učinkom, deluje da će ona u ovoj oblasti biti efikasnija od svojih prethodnika. Postavlja se naravno pitanje samo u kojoj meri i po kojoj ceni. Izvesno je da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti pod pritiskom Donalda Trampa da kupuje više proizvoda američke industrije fosilnih goriva, poput tečnog gasa, kao i da njegove carine na aluminijum i čelik mogu značajno da utiču na konkurentnost industrije ove zemlje koja će biti pod većim ekološkim regulacijama. Laburistička vlada ima veliku većinu u parlamentu i može da trpi gubitke u javnoj podršci, ali je poznato da političari često neće žrtvovati po svaku cenu svoj politički kapital. Zelena pitanja nisu nužno teme oko kojih su političari spremni da dugo trpe političku štetu kod birača. Zato je važno u narednim mesecima pratiti praktično delovanje vlade, a manje slogane i retoriku. Trenutno ona deluje nepokolebljivo, te su slogani i praktična politika u velikoj meri usklađeni, a to u politici nije toliko česta pojava.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)