Studija: EU je godišnje potrebno 250 milijardi evra ulaganja u odbranu da ne bi zavisila od SAD

U studiji istraživačkog instituta Brugel i nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju Kiel se navodi da bi ova izdvajanja, koja su ekvivalentna 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, omogućila Evropi da mobiliše oko 300.000 vojnika, preneo je Rojters.

Studija je pozvala na bližu koordinaciju i zajedničke nabavke zemalja članica, uz napomenu da uprkos finansijskim sredstvima EU, koordinacija odbrane unutar kontinenta ostaje glavni izazov među nacionalnim oružanim snagama.

PROČITAJTE JOŠ

Politika

Picula predstavio nacrt izveštaja: Srbija uprkos određenom napretku u pregovorima mora da prevaziđe "prepreke"

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula predstavio je pred Odborom za spoljne poslove nacrt izveštaja o Srbiji, gde je naveo da će tempo pristupnih pregovora sa EU i dalje zavisiti od napretka u osnovnim vrednostima, dijalogu Beograda i Prištine, kao i usklađivanje sa politikom EU.

14:07Pre 370 d20.02.2025.

Autor

Politika

(VIDEO) Minić za Sintezu: Ne treba glorifikovati EU, ali za Srbiju ne postoji alternativa

U Srbiji postoji veliki evroskepticizam, ali negde oko 40-45 odsto građana ne vidi dugi put osim onog koji vodi u Evropsku uniju (EU). Znamo mane EU, ne treba je glorifikovati, ali za Srbiju nema ničeg boljeg i ne postoji alternativa, izjavila je Jelica Minić iz Evropskog pokreta.

22:06Pre 371 d19.02.2025.

Autor

Većina evropskih država našla se pod povećanim pritiskom od američkog predsednika Donalda Trampa da povećaju vojne kapacitete, dok je njegov ministar odbrane Pit Hegset prošle nedelje upozorio Evropu da ne tretira Ameriku kao "naivčinu", time što je čini odgovornom za svoju odbranu.

Predsednik Demohrišćanske unije (CDU) Fridrih Merc, koji je favorit za nemačkog kancelara na parlamentarnim izborima koji će biti održani 23. februara, upozorio je juče da postoji sumnja na buduće prisustvo Vašingtona u NATO-u, dok je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc dao svim članicama NATO rok do juna ove godine da potpuno ispune cilj potrošnje na odbranu od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Studija Brugel i Kiel sugerisala je da bi polovina povećanja evropskog izdvajanja za odbranu do četiri odsto BDP-a godišnje, mogla da se finansira zajedničkim evropskim dugom i da se koristi za zajedničku nabavku, dok se ostatak može pokriti na nivou svake zemlje članice.

Foto: AP/Virgina Mayo

U studiji se navodi da je Moskva značajno povećala svoje vojne kapacitete od početka rata u Ukrajini, uključujući i znatno povećanje proizvodnje tenkova i oklopnih vozila. Pokazalo se da bi Evropi za 50 dodatnih brigada bilo potrebno 1.400 novih tenkova i 2.000 borbenih vozila, što je broj koji bi premašio trenutne zalihe čitavih nemačkih, francuskih, italijanskih i britanskih kopnenih snaga.

"U ekonomskom smislu, ovo je izvodljivo... To je daleko manje nego kada je bila mobilizacija za prevazilaženje krize tokom pandemije kovida", rekao je koautor studije Guntram Volf.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)