Od malena sam znala da ću biti novinar, i da ću završiti Fakultet političkih nauka. Vetar u leđa dobila sam već na tom istom fakultetu kada sam dobila prestižne novinarske nagrade. Ali priznajem, one su mi bile i obaveza da opravdam priznanja.

Da je ovo pisao neko drugi, volela bih da je u prvim redovima napisao: "Ova novinarka mnogo putuje". Zašto? Zato što smatram da dobar novinar mora da razume druge kulture, poglede na svet  i svakodnevni način života.  Evo, da nije bilo putovanja na Kubu, možda nikada ne bih ponovo uključila onaj stari TV sa "kutijom" pozadi na čijem ekranu je "sneg". Taj "sneg" im je zamaglio informacije, ali nije duh. Baš taj duh - to ja kao novinar ne smem nikome da uništim.

Pitala sam veštačku inteligenciju da umesto mene napiše moju biografiju. Hvalospevi su bili preterani da sam  pitala "Zašto me toliko hvališ?". Odgovor je citiram : "Nisam te hvalio, samo sam se trudio da budem podrška".

Tu sam obustavila prepisku - porodica je moja najveća podrška.