Od učionice do inovacionog centra: Finski i švajcarski modeli obrazovanja inspirišu škole u Srbiji

Finska smanjuje pritisak i podstiče razumevanje, Švajcarska povezuje znanje i praksu, a STEAM pristup briše granice između predmeta.

Stručnjaci su saglasni, obrazovanje mora da se menja. Pitanje je "samo" da li smo spremni da učimo od najboljih.

U savremenim obrazovnim sistemima, deca kroz igru uče, projektuju, programiraju, prave predmete pomoću 3D štampača, koriste tablete na kojima su, takođe, dostupne sve knjige. Ovo su stvari koje ilustruju razliku između škole za prošli vek i škole za svet u kojem već živimo.

Savremeni obrazovni pristupi, poput STEAM metodologije, pomeraju granice tradicionalne nastave. Nauka, tehnologija, inženjerstvo, umetnost i matematika povezuju se u zajedničke projekte kroz koje deca uče da istražuju, eksperimentišu i sarađuju.

"Poenta je ponuditi deci nešto zanimljivo i inovativno"

Kako je kazala osnivač Dečijeg inovacionog centra Anica Pavlović, kroz njihove aktivnosti deca već od sedam godina rade na časovima koji traju sat i po vremena.

"Imamo kampove na kojima su ujutru od devet do 16 sati, imaju šest sati aktivnosti i dalje jedva čekaju da dođu. Tako da je samo poenta ponuditi nešto zanimljivo, što je njima zanimljivo, ne može im biti zanimljivo isto ono što je bilo pre 50 godina", smatra naša sagovornica. 

Prema rečima studenta robotike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Matije Grbića, 3D modele na računaru mogu da prave deca negde već od osme godine.

"Mislim da je za njih najveća satisfakcija to kada zapravo ono što su oni zamislili na kraju bukvalno imaju da drže u svojoj ruci", ukazao je student. 

Printscreen: Newsmax BalkansMatija Grbić

Finski obrazovni model godinama važi za jedan od najboljih u Evropi. Njegova suština je u filozofiji: manje gradiva, više razumevanja i fleksibilna nastava.

Učenici rade kroz tematske projekte koji povezuju više predmeta, imaju duže odmore, manje testova, a domaćih zadataka gotovo da nema.

Biti nastavnik u ovoj zemlji znači preći dug i zahtevan proces obuke, a zauzvrat dobiti visok nivo autonomije i poštovanje.

"Časovi u dvorištu dobri da se đacima privuče pažnju i da otkrivaju nove stvari"

U Srbiji postoji jedna privatna škola koja radi upravo prema ovom sistemu, pa smo postali da li je moguće da Srbija uvede takav model u svoje učionice.

Direktorka međunarodne škole "Eduka" Svetlana Belić ukazuje za Newsmax Balkans da to ne treba da bude kopija finskog sistema, ali definitivno treba da učimo od onih koji su bolji.

"Finci imaju mnogo sjajnih ideja koje mogu da se prilagode, ali ne mogu da se iskopiraju u naš sistem. Ali, recimo, za početak mislim da je automija nastavnika jedna od najbitnijih faktora promene obrazovanja u našem sistemu", poručila je direktorka. 

Iskustvo deli nastavnica ive škole Zina Balkis Abdelkarim koja navodi da su njeni časovi obično organizovani prema dnevnoj inspiraciji.

Printscreen: Newsmax BalkansZina Balkis Abdelkarim

"Jednog dana sam održala čas u dvorištu i deca su vežbala matematičke veštine. Postavila sam brojeve po dvorištu koje su morali da pronađu i saberu. To je bio izazov za njih. Angažujem ih da imaju aktivnosti dok uče. Glavni cilj je da privučemo njihovu pažnju i da žele da uče i otkrivaju nove stvari", ispričala je kreativna prosvetna radnica. 

Švajcarski sistem podrazumeva treniranje veština kroz diskusije

Dok finski sistem naglasak stavlja na jednakost, tj. isti je u svim krajevima zemlje i besplatan, švajcarski model, sa druge strane, poznat je po decentralizaciji. Tačnije, razlikuje se po kantonima, ali ono što je zajedničko svim školama jeste spoj teorije i prakse.

Obrazovanje je organizovano tako da učenici vrlo rano stiču konkretna znanja, iskustva i veštine primenljive u realnom svetu. Dodatni izvor motivacije su i dobro organizovane vannastavne aktivnosti, pa često posećuju kampove u prirodi. Obrazovni sistem u Švajcarskoj dobro je povezan za privredom.

Stoga, koordinator vannastavnih aktivnosti i nastavnik na Institutu Montana u Švajcarskoj Nikola Rakić opisuje da učenici ne bivaju podučavani, nego bivaju trenirani u smislu da usvajaju veštine.

"Radi se dosta kroz eksperimente, radi se dosta kroz diskusije i radi se dosta kroz refleksiju, umesto samo tipičnog ponavljanja gradiva. Ja sam ubeđen da je to primenjivo u bilo kojoj državi", obrazložio je naš sagovornik. 

U svetu u kojem znanja brzo zastarevaju, važnije nego ikada je naučiti decu kako da misle i kako da uče, a ne samo šta da zapamte.

Upravo na tome treba da se zasnivaju promene u obrazovanju.

Iako nije moguće preuzeti čitav obrazovni sistem i očekivati da radi u našim školama, moguće je usvojiti delove nekog sistema i pronaći sopstveni model koji bi postao motor razvoja obrazovanja u zemlji.

Komentari (0)