Treba li školski čas skratiti na 30 minuta: "Dimna bomba" ili nužna reforma zbog rasute pažnje učenika

Ministarstvo prosvete razmatra mogućnost skraćenja školskog časa sa 45 na 30 minuta, uz obrazloženje da učenici imaju sve kraću pažnju, pre svega zbog upotrebe mobilnih telefona i tehnologije.

Ministar prosvete poručuje da su "racionalne promene i pilot-programi ključni pre donošenja konačnih odluka", ali u javnosti se postavlja pitanje ko će učestvovati u donošenju takve odluke i da li su prosvetni radnici uopšte konsultovani.

Kokot: Prosvetni radnici nisu uključeni

Dušan Kokot ističe da ideja o skraćenju časa nije potekla iz obrazovnog sistema, niti je prethodno bila predmet ozbiljnih analiza.

"Ja ne znam sa kim ministar 'glasno razmišlja', pošto prosvetni radnici u tome ne učestvuju. Niti su postojale najave, niti su sprovedena bilo kakva istraživanja koja bi pokazala da je čas od 30 minuta bolji od postojećeg od 45", rekao je Kokot u emisiji "Otvori oči".

Foto: Milena ĐorđevićDušan Kokot

Prema njegovim rečima, ova inicijativa služi da se skrene pažnja sa "gorućih problema u obrazovanju".

"Mislim da se radi o dimnoj bombi koja treba da sakrije probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo, od velikog broja direktora u v. d. statusu, privremenih organa upravljanja u školama, do loših uslova rada", navodi Kokot.

On naglašava da se u javnosti stalno otvaraju nove teme, poput zabrane mobilnih telefona, dok su ključna sistemska pitanja zapostavljena.

Foto: Milena Đorđević

Kokot upozorava i da se trajanje časa ne može posmatrati univerzalno, bez obzira na predmet.

"Ako govorimo o času fizičkog vaspitanja od 30 minuta, on nema smisla, pet minuta treba da se deca presvuku i još pet da se obuku. S druge strane, neki predmeti, poput matematike, možda bi trebalo da traju i duže od 45 minuta", smatra naš sagovornik.

Dodaje da u svetu ne postoje primeri zemalja u kojima je čas sistemski skraćen na 30 minuta u svim razredima.

"Postoje zemlje koje su skraćivale časove u nižim razredima, postepeno, ali da postoji država u kojoj je čas od 30 minuta standard, za takav primer ne znam", navodi Kokot.

Saković: Rasuta pažnja realan problem

Sa druge strane, Saković smatra da je problem rasute pažnje učenika stvaran i da zahteva rešenja, iako ne insistira isključivo na skraćenju časova.

"Jedan od glavnih problema u obrazovanju jeste rasuta pažnja učenika. Da li će se to rešavati skraćenjem časova ili nekim drugim elementima, o tome treba razgovarati", ističe Saković.

Foto: Milena Đorđević Milibor Saković

Kao jedno od najefikasnijih rešenja vidi ograničavanje upotrebe mobilnih telefona u školama.

"Uvođenje nekorišćenja mobilnih telefona u školskim prostorijama je, po mom mišljenju, idealno rešenje za budućnost", smatra naš sagovornik.

Dodaje da se eventualne promene ne bi uvodile naglo, već kroz testiranje.

"Ovo sa 30 minuta bi verovatno bilo razmatrano kroz pilot-program, da se vidi da li je dobro. To sigurno ne bi bilo nešto što se danas kaže, a sutra primeni", ukazao je Saković.

On podseća da je nastava u Srbiji već orijentisana ka ishodima, što nastavnicima daje veću slobodu u organizaciji rada.

"Bitni su ishodi koje učenik treba da postigne, a ne striktno kako će nastavnik do njih doći. To je povoljnost u ovom sistemu", pojašnjava Saković.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi se pilot-program sproveo, procenu bi radile nadležne institucije.

"Zavodi, poput Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, procenjivali bi rezultate i tek na osnovu toga bi se donosile dalje odluke", ističe naš sagovornik.

Gostovanje Dušana Kokota i Milibora Sakovića pogledajte u videu:

Komentari (0)