Skraćeni časovi u školama: Da li je to rešenje za smanjenu pažnju kod dece?

Glavni argument za skraćenje časova prema rečima ministra prosvete jeste koncentracija, odnosno pažnja učenika.

Ministar prosvete je naveo da učenici nemaju fokus. On je istakao da koncentracija učenika predstavlja veliki problem između ostalog zbog korišćenja telefona i da postoji psihološki argument za skraćenje časova.

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola kaže da ne smatra da je skraćenje časova potrebno, naročito za učenike od četvrtog razreda osnovne škole, pa naviše.  

"Što se tiče skraćivanja časova, čas i sada traje 20, 22, 23 minuta, a kada to kažem mislim na predavanje. Morate da napravite korelaciju sa prethodnim nastavnim jedinicama što traje otpilike od 10 do 15 minuta. Upisivanje časa, ko je tu, ko nije tu, dok dođete, prođe pet minuta, 10 do 12 minuta je povezivanje prethodnog gradiva, nakon toga predavanje 20 do 23 minuta i nakon toga zaključak, odnosno obnavljanje te nastavne jedinice. I to je čas od 45 minuta", rekao je Antić za Newsmax Balkans.

Antić je dodao da nijedna evropska zemlja ne primenjuje ovakvu praksu, da mlađi učenici, do trećeg razreda, teško održavaju pažnju, dok četvrtaci već mogu da se koncentrišu.

Po njegovom mišljenju, o tome treba ozbiljno razmisliti i uključiti stručnjake, kao što su Nacionalni prosvetni savet i pedagoško-psihološka društva.

Printscreen: Newsmax Balkans

Resorni ministar rekao je da postoji verovatnoća da će se u nekom trenutku krenuti sa pilot projektom, objasnio je da bi efekti bilo to da đaci uče bolje, jednostavnije i efikasnije.

Ukidanje mobilnih telefona u školama

Takođe, razmatra se delimično ili potpuno ukidanje mobilnih telefona u školama, a o tome je prema rečima ministra prosvete sprovedena anketa među učenicima koji nisu protiv zabrane, ali ne bi želeli da se u potpunosti zabrane telefoni.

"Sada je i Zaštitnik građana podneo da se usvoji zakon u Skupštini Republike Srbije i mi to podržavamo. Čak i ako je potrebno, napisaćemo neke amandmane. Ako je potrebno korišćenje digitalne tehnologije kao što je veštačka inteligencija, pa i neki alati koji se koriste treba da se opreme kabineti. I u kabinetima to treba da se radi uz pomoć nastavnika", naglasio je.

Istakao je da je digitalna tehnologija na snazi kao i da moramo da se prilagodimo tome.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Ne možemo da skrenemo s uma da je digitalna tehnologija na snazi i da treba da je koristimo i da se prilagodimo takođe tom elementu. Znači, kabineti da, mobilni telefoni ne, čak mobilni telefoni ne za vreme malog i ni velikog odmora", zaključio je Antić.  

Kada je reč o skraćenju časova na 30 minuta, tu postoji manja saglasnost, budući da se tu radi i o tehničkim razlozima, jer je model časova od 45 minuta opšteprihvaćen u Evropi između ostalog zbog organizacije roditelja oko posla. Ima i pedagoških i psiholoških argumenata koji idu u prilog menjanju trajanja časova.

Dok, kada je reč o upotrebi telefona u školama, tu je saglasnost veća i već postoje primeri zemalja ili pojedinačnih škola koje su donele odluku o zabrani korišćenja ili regulisanju kada i u koje svrhe se telefoni mogu koristiti u školi.

Za ove promene, svakako potrebna široka rasprava stručnjaka i svih aktera koji učestvuju u radu obrazovnog sistema. 

Komentari (1)

Slađan

Budalaština. Toliko se povlađuje deci da to vodi u propast. Šta može shvatiti za pola sata? Ništa! Izbacite telefone iz osnovnih i srednjih škola i svi srećni.

pre 34 minuta

0 0 Odgovori