Primena Zakona o poreklu imovine neefikasna i nakon pet godina: "Bez konkretnih kazni za funkcionere koji ga krše"

Zakon o poreklu imovine postoji punih pet godina i obavezuje obavezuje javne funkcionere da prijave svu svoju imovinu i prihode, uključujući imovinu članova porodice.

Kontrolu tih podataka sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije, koja proverava imovinske karte i upoređuje ih sa evidencijama drugih državnih organa.

Iz Agencije navode da se kontrole sprovode i redovno i vanredno, ali i po prijavama i sumnjama u nepravilnosti.

"Analiziramo sve podatke koje su nam oni dostavili, proveravamo te podatke sa drugim nadležnim organima. Ako postoje neslaganja sa podacima koje su nam oni dostavili, mi ih teramo da se izjasne. Znači, oni se izjasne o okolnostima i mi odlučujemo da li je potrebno da damo meru tom jednom funkcioneru, da li je potrebno podneti prekršajnu prijavu ili ako postoji neslaganje i namera da nešto se prikrije, naravno, onda je to krivična prijava. Od 270 do 300 ljudi koji uđu u redovnu kontrolu, vanredna kontrola se vrši kada postoji neka prijava ili neka predstavka, ako se pojavi neki napis u medijima koji mi hoćemo da proverimo", kaže Dejan Damnjanović, direktor Agencije za sprečavanje korupcije.

"Problem je izostanak konkretnih ishoda"

S druge strane, Marko Matić iz Centra za odgovorne medije upozorava da je ključni problem izostanak konkretnih ishoda. Iako zakon postoji više godina, dosad nije zabeležen nijedan javno poznat slučaj oduzimanja imovine zbog neobjašnjenog porekla, niti ozbiljnije sankcije zbog neprijavljene imovine.

Printscreen: Newsmax BalkansMarko Matić

"Funkcioneri jesu u obavezi da prijave imovinske karte, ali je bilo mnogo slučajeva u kojima se pokazalo da imovina nije prijavljivana u potpunosti, a Agencija nije adekvatno reagovala, iako po službenoj dužnosti mora da pokreće postupke. Ona to ili nije radila ili nije radila na efikasan i dosledan način. Sama činjenica da do sada nismo imali nijedan zabeležen javno poznat slučaj da je nekome oduzeta imovina ili da je neko sankcionisan zato što nije prijavio imovinu ili nije mogao da dokaže njeno poreklo, govori da zakon, koji postoji još od 2017. ili 2018. godine, nije primenjivan na adekvatan način", objašnjava Matić.

On dodaje da bi neobjašnjena imovina morala da se oduzima, a ne da se oporezuje i time legalizuje, kao i da su potrebne izmene Krivičnog zakonika koje bi onemogućile zastarevanje korupcionaških dela.

Produženi rokovi za postupanje

Iz Agencije za sprečavanje korupcije navode da su zakonskim izmenama produženi rokovi za postupanje i da sada imaju pet godina za pokretanje prekršajnih postupaka.

Foto: Newsmax BalkansAgencija za sprečavanje korupcije

Da Zakon o poreklu imovine treba menjati i da bi sankcije morale da budu oštrije, smatraju i građani.

Dok institucije ukazuju na zakonske procedure i mehanizme kontrole, javnost insistira na konkretnim ishodima. Bez vidljivih sankcija i oduzimanja neobjašnjene imovine, ostaje otvoreno pitanje da li postoji sistem kontrole političke imovine daje rezultate koje zakon predviđa.

Komentari (0)