Zašto je bankrot baterijskog giganta Nortvolta udarac za EU

Pre nekoliko dana evropsku industriju pogodila je teška vest. Skoro jedini uspešni evropski gigant u sferi baterija, švedski Nortvolt, proglasio je drugi bankrot. Nakon gašenja u Americi, kompanija je objavila i formalno zatvaranje i u matičnoj Švedskoj. Nakon više meseci potrage za dodatnim sredstvima, menadžment nije uspeo da pronađe nove investitore, a švedska vlada i Evropska unija nisu bile zainteresovane da intervenišu i pomognu ovoj kompaniji.

Naravno, ovaj kolaps nije samo problem za sam Nortvolt i njegovih više hiljada zaposlenih koji će ostati bez posla, već i za samu Evropsku uniju. Blok je postavio cilj da do 2030. značajno uveća svoju proizvodnju baterija, smanji zavisnost od uvoza (prvenstveno iz Kine), a Nortvolt je bio kandidovan kao jedan vid "evropskog šampiona" koji će po obimu i kvalitetu moći da se takmiči sa kineskim gigantima poput CATL-a i BYD-a ili korejskim LG-em i SK Innovation-om. Međutim, ova vest napravila je štetu u smeru sva tri plana. Kako je došlo do ovog ishoda i koji su potezi Evropske unije mogući u narednom periodu?

Ukoiliko se pogledaju pokazatelji uspeha Nortvolta od pre par godina, delovalo je da će Evropska unija imati svog aduta u borbi za udeo u svetskoj proizvodnji baterija. Švedsku kompaniju osnovali su kompetentni bivši kadrovi Maskove Tesle, uspela je da generiše ogromna sredstva od investitora, uključujući i ulaganja Folksvagena, BMW-a, Goldman Saksa i drugih važnih aktera na tržištu. Nortvolt je najavio fabrike i razvojne centre širom sveta, uključujući sem centralne na severu Švedske i pogone u Nemačkoj, Kanadi, Poljskoj i drugim lokacijama. Zbog očekivanja investitora da će brzo uspostaviti lanac snabdevanja i pomoći njima u diversifikaciji, švedski gigant je generisao 50 milijardi dolara vrednih narudžbina baterija i to mahom od poznatih zapadnih korporacija. Ipak, neposredno nakon uspešnog starta i obećavajućih inicijalnih pokazatelja, situacija je krenula da se komplikuje.

POVEZANE VESTI

SVET

Inflacija u Mađarskoj dostigla najviši nivo među svim članicama EU, Orban pokrenuo kontrolu cena hrane

Kontrole cena hrane koje je pokrenuo mađarski premijer Viktor Orban stupile su na snagu u toj zemlji nakon što je inflacija dostigla najviši nivo među svim članicama Evropske unije.

23:40Pre 1 d17.03.2025.

Autor

SVET

Tramp zapretio uvođenjem carina od 200 odsto na vino i drugi alkohol iz Evropske unije

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će uvesti carine od 200 odsto na vino, šampanjac i druga alkoholna pića iz Evropske unije.

15:45Pre 6 d13.03.2025.

Autor

EKONOMIJA

(VIDEO) Ekonomista Vlahović u Sintezi: Evropa je i dalje naš trgovinski partner broj jedan, Srbiji je mesto u EU

Spoljnotrgovinska razmena dominanto je okrenuta ka Evropskoj uniji. Evropa je i dalje naš trgovinski partner broj jedan. Srbiji je mesto u EU, rekao je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović u emisiji Sinteza.

22:29Pre 8 d10.03.2025.

Autor

Pandemija COVID-19 je odložila početak rada na fabrici, dok su na usporavanje otvaranja fabrike uticale negativno i evropske regulacije. Sama lokacija na severu Švedske zabeležila ja probleme sa pogibijom više radnika, te su zbog istraga oko njihove smrti više puta odlagani radovi. Rad fabrike je u osnovnom formatu sastavljanja na traci krenuo krajem 2021, da bi prve baterije stigle do naručilaca tek 2022, u šestoj godini od osnivanja kompanije. To je bilo prilično kasno i u ne prevelikim proizvodnim brojevima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija je sa druge strane prilično kapitalno intenzivan proces. Ona podrazumeva ogromna ulaganja u početku i konstantne investicije u podizanje obima proizvodnje u giga fabrikama, da bi cena baterije po jedinici pala i na kraju bila konkurentna na svetskom tržištu. Vraćanje investicije u tom smislu ide nešto sporije, dok je potrebno ogromna sredstva uložiti u početku.

Nortvolt, iako je prikupio ogromne količine novca u početku, potrošio je brže novac od brzine povećanja obima proizvodnje i vremena potrebnog za efikasni povrat investicije. Najveći udarac bilo je otkazivanje narudžbine od strane BMW-a u junu 2024. u vrednosti od čak 2 milijarde evra. Nemački automobilski gigant požalio se na kašnjenje Nortvolotovih baterija i na njihov kvalitet u poređenju sa konkurentima, te je narudžbine u potpunosti otkazao. Umesto švedske kompanije, BMW se odlučio za korejski Samsung, sa kojim je i ranije sarađivao, što je bila i jasna poruka Evropskoj uniji i njenim načelnim željama u sferi sopstvene autonomije u oblasti baterija u odnosu na azijske industrijske sile. Odluka nemačkog giganta je naravno raširila paniku i kod drugih ponuđača stvorivši reputacionu štetu za Nortvolt, te je kroz vreme švedski gigant brže gubio novac, nego što je uspeo da ga generiše. Na kraju, ogromne dospele obaveze, manjak likvidnih sredstava i nedostatak novih investitora pokazao se kao koban za švedsku firmu, te je bankrot bio očekivani ishod.

Zbog slučaja bankrota švedskog Nortvolta, ali i prethodnog bankrota manjeg Britishvolt-a u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji je bio britanska nada u proizvodnji baterija, postavlja se pitanje evropske industrijske strategije. Tokom 2023. celokupni kapaciteti svih kompanija unutar Evropske unije  za proizvodnju litijum-jonskih baterija iznosili su oko 167 gigavat časova, dok je kineski gigant CATL samostalno proizvodio iste godine skoro 260 gigavat časova baterija. Veliki udeo evropske proizvodnje činili su i azijski proizvođači, te su same evropske kompanije bile slabije i po obimu i po tržišnom uspehu. To se pokazalo kao veliki hendikep na tržištu koje generiše tražnju za ovim proizvodima.

Zbog toga će automobilski giganti u Evropi, koji u sve većem udelu skreću ka električnim vozilima, biti rezervisaniji oko saradnje sa potpuno evropskim kompanijama. Primetan je trend učestalijih partnerstava kineskih kompanija sa evropskim proizvođačima u ovoj sferi. Mađarska se kandidovala kao najvažnija država za direktno kineske investicije u ovoj oblasti, poput fabrika CATL-a i BYD-a, dok će Španija biti važna kada se radi o modelu saradnje kineskih i evropskih proizvođača u sferi baterija. To nisu jedini primeri takve saradnje, koja se delom sada postavila kao nužnost.

Jedan od razloga je što su evropske države i sama Evropska unija bile manje tolerantne na probleme svojih giganata u ovoj oblasti i dosta rigidnije oko direktne finansijske pomoći. Kineska država je mahom sledila princip ogromnih subvencija i povoljnosti svojim odabranim šampionima koji su kroz vreme povećali obim proizvodnje, smanjili cenu po jedinici i zatim potukli većinski globalnu konkurenciju. Na drugoj strani, evropske institucije ili švedska vlada bile su prilično rezervisane oko bilo kakve intervencije u spašavanju svog jedinog velikog proizvođača i potencijalnog šampiona Nortvolta, te su u 2025. ostale bez njega. Pitanje je da li bi taj vid intervencije bio dovoljna mera ili samo odlaganje gašenja, ali deluje da je za takav vid debate kasno. Navedeni ishod je dobar pokazatelj da će se evropska strategija oko baterija menjati, ali više u korist opstanka zavisnosti od azijske tehnologije.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)