(VIDEO) Stručnjaci za Newsmax Balkans: Koliki je uticaj ruskih IT firmi na razvoj digitalne Srbije i izvoz IKT usluga?

Informaciono-komunikacione tehnologije obuhvataju sve aktivnosti povezane sa razvojem, primenom i održavanjem tehnologija koje omogućavaju prenos, obradu i skladištenje podataka i informacija. Ovaj sektor uključuje širok spektar delatnosti. Srbija u IKT sektoru iz godine u godinu beleži rast.

"Prošle godine Srbija je prihodovala od izvoza IKT usluga 4 milijarde i 133 miliona evra. To je najveći prihod ikada ostvaren. Smatralo se da Srbija ne može da pređe iznos od 4 milijarde evra prihoda od izvoza IKT usluga. Mi smo to prešli prošle godine i ne sami od sebe, nego radom čitave IT zajednice", navodi Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija u tehničkom mandatu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je u poslednjim godinama, naročito u 2023, otvoren veliki broj firmi od strane ruskih državljana, a u prvih 10 delatnosti nalaze se računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti, usluge u oblasti informacionih tehnologija i druge.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije navodi da ruske firme u Srbiji obavljaju poslove za zapadno tržište i da su njihovi klijenti mahom upravo iz tih zemalja, ali su značajan uticaj ostvarile i unutar našeg tržišta, prodajući svoje usluge i u Srbiji.

"Svakako da u određenoj meri doprinose i IT stručnjaci iz Rusije. Ne samo u okviru firmi koje su oni osnovali svojim kapitalom, nego i kao zaposleni u već establiranim firmama u Srbiji koje funkcionišu dugi niz godina i zahtevaju dodatnu radnu snagu imajući u vidu da se njihovo tržište uvećava i da je tražnja za našim uslugama u porastu. Samim tim, moraju da povećaju svoje kapacitete", izjavio je Stanić.

Ruske firme u Srbiji obavljaju poslove za zapadno tržište i njihovi klijenti mahom jesu upravo iz tih zemalja, ali su značajan uticaj ostvarili i unutar našeg tržišta, prodajući svoje usluge i u Srbiji.

"Mislim da su u Beogradu sektor informacionih tehnologija i menadžment proizvoda počeli da se razvijaju, barem u poslednje tri godine koliko sam ovde, i vidim razvoj iz godine u godinu. Mislim da možda nije na prvom mestu u Evropi, ali ipak mislim da je brzina razvoja najveća. Na primer, u Švajcarskoj ili u Španiji nivo poslovanja je definitivno viši, ali je brzina razvoja niža", navodi Evgenij Tsarkov, preduzetnik.

Ruske firme svoj razvoj baziraju na razvoju softvera.

"Izučavam veštačku inteligenciju koliko god mogu, jer će to definitivno biti najveći faktor u razvoju softvera. Sve što je povezano sa sektorom informacionih tehnologija biće vođeno veštačkom inteligencijom. Zbog toga razgovaram sa brojnim lokalnim kompanijama koje žele da razvijaju međunarodna tržišta i primenjuju nove tehnologije", rekao je Vitaly Sergeev, stručnjak u oblasti tehnologije.

Preduzetnici smatraju da u Srbiji postoji veliki potencijal za unapređenje.

"Ako uporedimo sektore finansijske tehnologije u Rusiji i Srbiji, u Rusiji je veoma razvijen i vrlo je teško takmičiti se zbog jake konkurencije. Ovde u Srbiji imamo ogroman potencijal. Prvi zadatak bio je da se stvori direktan kanal za davanje napojnica karticom u restoranu. Trenutno nudimo softver za POS terminale za banke. Prva razlika koju smo primetili jeste da ovde postoji ogroman potencijal za unapređenje i stvaranje nečeg novog", objasnio je Aleksandar Lazarev, preduzetnik.

Ruski državljani, iako su od strane srpske zajednice u početku smatrani zatvorenijim za saradnju, pokrenuli su startape sa ciljem povezivanja srpske i ruske poslovne zajednice. Ta saradnja odvija se i u poslovnim prostorima širom Beograda.

"Društvena aktivnost koja još uvek nije biznis jeste hab za saradnju, ekosistem partnerstava. Želim da od toga napravim biznis, to će biti akcelerator saradnje. Organizujemo događaje kako bi partneri, suosnivači, investitori i startapi mogli da se povežu i rade zajedno, uspostavljajući saradnju", za Newsmax Balkans priča Nikolaj Morozov, osnivač "Hubcollaba".

Neki ruski državljani su otvaranjem firmi dobili srpsko državljanstvo, pa se taj kapital sada posmatra kao domaći. S tim u vezi, teško je proceniti njihov doprinos našoj privredi i ekonomiji.

Ni podaci iz finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre nisu pravi parametar, jer deo preduzetnika nije u obavezi da ih dostavlja. Iako je deo Rusa napustio Srbiju nakon 2023. godine, nisu to svi učinili. Oni koji su ostali svakako uzimaju u obzir i poslovnu klimu u Srbiji, koja je povoljna za razvoj njihovih poslova.

Komentari (0)