(VIDEO) Rad na praznik: Zakon jasno propisuje pravo na duplu dnevnicu, ali praksa često izostane

Zakon o državnim i drugim praznicima Republike Srbije jasno definiše koje dane građani ne bi trebalo da rade: Uskrs, Božić, Nova godina, Sretenje, Prvi maj i Dan primirja. Međutim, praksa je pokazala da se poštovanje zakona često zaobilazi.

"Ako zaposleni radi na dan koji je zakonom definisan kao neradni, poslodavac je dužan da mu isplati uvećanu zaradu od 110 odsto - što u narodu nazivamo duplom dnevnicom," objašnjava Dukanac u emisiji "Otvori oči".

Dodaje da zakonom nije predviđena mogućnost da se praznični rad "zameni" slobodnim danom, iako se to često događa u praksi.

Posebna situacija kada je praznik tokom vikenda

Posebna je situacija kada praznik pada tokom vikenda. U slučaju kada praznik padne u nedelju, zaposleni ima pravo da ponedeljak provede neradno. Ako praznik pada u subotu, to se pravo ne prenosi.

Zaposleni angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima ili ugovorima o delu, nemaju ista prava kao oni sa ugovorima o radu, jer nisu formalno u radnom odnosu. Njihova prava zavise isključivo od odredaba ugovora koje su sami potpisali.

"U sektoru poput zdravstva, javnog prevoza ili medija, rad na praznike je često neizbežan. Ipak, i tada važi obaveza da se rad adekvatno plati. Problem je što se mnogi zaposleni ne usuđuju da traže svoja prava dok rade kod poslodavca - iz straha od odmazde," kaže Dukanac.

Šta kada poslodavac ne isplati zaradu?

U slučaju neisplaćene naknade, zaposleni može podneti prijavu inspekciji rada ili pokrenuti sudski postupak. Inspekcija može naložiti isplatu, ali ne može kazniti poslodavca, jer ne postoji prekršajna odgovornost za neisplatu praznične zarade. Sudski procesi traju u proseku godinu dana, ali u praksi znaju da potraju i do tri godine.

Važno je napomenuti da se i skraćeno radno vreme na praznik dodatno plaća - proporcionalno broju sati provedenih na radu. I za one koji rade od kuće, važe ista pravila kao i za zaposlene u prostorijama poslodavca.

Konačno, jedan od važnih saveta odnosi se na korišćenje godišnjih odmora - praznični dani se ne računaju kao deo godišnjeg odmora, pa je moguće iskoristiti manje dana odmora za duži period odsustva.

"Zaposleni najčešće svoja prava traže tek kada im radni odnos prestane, i tada podnose tužbe za prekovremeni i praznični rad", zaključuje Dukanac.

Ona dodaje da pravo na uvećanu zaradu za rad tokom praznika postoji i važno je da ga zaposleni poznaju i koriste na vreme,

Komentari (0)