Najveći udeo u regionu: U Srbiji se za hranu izdvaja 40 odsto prosečne plate

Prema navodima Demostata, minimalna potrošačka korpa ne omogućava izlazak iz oskudice, a još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama - da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.

Kakva je situacija u regionu?

U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta mesečnih primanja, u Hrvatskoj 27 odsto, a Crnoj Gori oko 30 procenata, ali su velike razlike i u prosečnoj i minimalnoj zaradi.

Slovencima je prosečna plata 1.570 evra, a minimalna 930, u Hrvatskoj je prosek 1.392 evra, a minimalac 750, dok građani Crne Gore mesečno primaju 1.002 evra, a minimalne zarade kreću se u rasponu od 600 do 800 evra.

"Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara konačno je 'pokrila' prosečnu potrošačku korpu vrednu 106.195 dinara, dok je minimalac od 56.672 za 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga", istakao je Demostat.

Sadržaj potrošačke korpe u Srbiji ne prati Evropu

Sadržaj domaće potrošačke korpe, i prosečne - a pogotovu minimalne - odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo “obogaćena” ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava.

Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje.

"Visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda", konstatovao je Demostat, navodeći poređenje da u Sjedinjenim Državama ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata.

Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja "dve računice" - prosečne i minimalne korpe.

Foto: Envato

Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.

Beograd jeftiniji od Njujorka

Prema tabelama portala Numbeo, najveće svetske baze podataka, život četvoročlane porodice u Srbiji mesečno bi trebalo da košta 2.260 evra, što je značajno iznad stvarne prosečne potrošnje.

Demostat ističe da je zanimljivo da se poređenje cena u Beogradu vrši prema Njujorku, pa je Beograd 56,8 odsto jeftiniji od američke metropole a zakup je niži čak za 81 odsto.

Međutim, ono što našu korpu opterećuje je visok udeo troškova ishrane u ukupnoj korpi. Oni su u januaru ove godine iznosili 42.845 dinara ili više od 40,35 odsto mesečnih izdataka prosečne tročlane porodice. 

Tako visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda.

Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam a u Nemačkoj oko 11 procenata.

Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja "dve računice", prosečne i minimalne korpe.

Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju. 

Komentari (0)