SEENext: Srpsko rudarstvo ključno za zelenu budućnost Evrope

S obilnim strateškim sirovinama, poput bakra i litijuma, Srbija će biti ključna za prelazak na zelenu energiju, što se u Evropskoj uniji (EU) već dugo planira, zaključak je SEENext izveštaja.

U julu 2024. EU i Srbija potpisale su Memorandum o razumevanju kojim se uspostavlja strateško partnerstvo usmereno na održive sirovine, lance vrednosti baterija i električna vozila, piše Poslovni dnevnik u tekstu objavljenom u utorak.

Kako se navodi, ovo partnerstvo ima za cilj i jačanje rudarstva u Srbiji i mogućnosti prerade (naročito litijuma), a u skladu s ciljevima zelene tranzicije EU, navodi se u izveštaju koje se bavi mineralima, metalima i kritičnim sirovinama u jugoistočnoj Evropi.

Prema izveštaju SEENext, ovaj sporazum čini Srbiju "centralnom u evropskoj budućnosti zelene energije".

Kakvi su planovi

Iz analize se iščitava koliko je ova grana narasla, ali i kakvi su planovi za daljnju eksploataciju, piše Poslovni dnevnik.

Sektor rudarstva i kamena etablirao se kao značajan doprinos srpskoj privredi s učešćem od 2,7 odsto u BDP-u u 2022, u poređenju s 2,1 odsto u 2021. i 1,8 odsto u 2020. godini.

U tom razdoblju vrednost proizvodnje sektora izražena u stalnim cenama se praktično udvostručila, sa 864 miliona evra na više od 1,65 milijardi evra.

Prema podacima SEENexta i Ministarstva rudarstva i energetike, katastar istražnih prostora i eksploatacionih polja čvrstih mineralnih sirovina, kao i rudarska industrija metala uključuje tržište – čini ukupno 37 aktivnih preduzeća, koje rade pod koncesijom za istraživanja ili eksploatacije metala, stoji u izveštaju.

Rast eksploatacije

Što se tiče geografskog rasporeda vlasništva, Srbija je glavni investitor, koja ima većinski udeo u dve eksploatacione kompanije. Sledi Kina kao drugi najveći investitor, s vlasništvom nad kompanijom za rudarenje bakra Zijin Copper Bor, prema podacima iz izveštaja.

Šest kompanija koje rade pod koncesijom za rudarenje metala ostvarile su 2,179 milijardi evra prometa u 2023. godini, a u sektoru su zaposlene 8.224 osobe. Srbija Zijin Mining drži više od polovine prometa i gotovo 14 odsto zaposlenih u sektoru.

"Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2020. vađenje je poraslo za 7,5 odsto na godišnjem nivou. Sledeće godine povećanje je bilo još značajnije, dosegnuvši 25,1 odsto rasta. Do 2022. eksploatacija metalnih ruda porasla je za 38,2 odsto, premašivši 31 milion tona", navodi se.

Ovo značajno povećanje vađenja rude metala činilo je 23,3 odsto ukupnog izvoza Srbije u 2022. U istoj godini ukupna industrija u Srbiji porasla je za 1,7 odsto, a najveći deo tog rasta podstaklo je rudarstvo, posebno vađenje rude metala, koje je zabeležilo rast od 72,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u izveštaju.

U sektoru metalurgije, iako se uvozi više rude nego što izvozi, vrednost izvoza je ipak veća. U metalurgiji je više od 84 odsto od 32 poduzeća u lokalnom vlasništvu. No, dve najveće kompanije po prometu u 2023. bile su u stranom vlasništvu. HBIS grupa, koja je činila 37 odsto ukupnog prometa u metalurškom sektoru Srbije, u većinskom je vlasništvu kineske kompanije.

Osim toga, druga najveća kompanija po prometu, Valjaonica bakra Sevojno, u vlasništvu je firme s Kipra. Preostala preduzeća specijalizovala su se za plemenite i obojene metale. Valjaonica bakra Sevojno, vodeća je u jugoistočnoj Evropi u proizvodnji bakra i bakrenih legura, pokazuju podaci SeeNext analize.

Značajni resursi

Prema Objedinjenom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije, koji je usvojen u julu 2024. godine, od 2030. trebalo bi da dođe do znatnog povećanja proizvodnje litijuma i bora.

Neki izvori sugerišu da bi potencijalne rezerve nikla i kobalta mogle biti u ležištima u Ruđincima, Veluči i Mokroj Gori. Međutim, jedine potvrđene rezerve nalaze se na aktivnom nalazištu feronikla kod Glogovca, tačnije u Čikatovu i Glavici u Dreničkom kraju na Kosovu.

Većina istražnih radova odnosi se prvenstveno na zlato i bakar, ali i cink i olovo, piše Poslovni dnevnik.

Komentari (0)